Od mobilizacije do azijske integracije

Paralelno sa krizom u Ukrajini, koja sve više poprima dramatičan oblik, nedavno održani samit Šangajske organizacije za saradnju u Uzbekistanu ne može da ne zabrine Vašington

Od početka septembra, rusko-ukrajinski sukob našao se na novoj prekretnici, koju je označio ograničen ali važan preokret na frontu. Vojni uspesi ukrajinske armije na istoku zemlje i oslobađanje 6.000 kvadratnih kilometara teritorije, predstavljaju suštinski nov razvoj u ratu koji traje već više od 200 dana.

Iako ovi uspesi podižu samopouzdanje ukrajinskih snaga i daju potvrdu SAD i EU da njihova podrška Kijevu nije uzaludna i bez rezultata, oni istovremeno podižu letvicu sukoba koja za rusku stranu automatski znači traženje snažnijeg odgovora kojim će moći da poništi ukrajinske dobitke. U pitanju je opasnost od opšteg rata, što će zavisiti od ruskih odgovora na ukrajinske vojne uspehe. Ukoliko bi se ukrajinsko napredovanje nastavilo, verovatno je da bi Rusija prešla na snažnije oblike ratovanja.

Tri važna grada

Naime, ukrajinske snage su brzom akcijom početkom septembra zauzele važne gradove, Balakleju, Izjum i Kupjansk. Da bi bilo jasno o čemu je reč, evo nekoliko činjenica.

Izjum se smatra najvažnijim gradom koji je Ukrajina uspela ponovo da osvoji. Ovaj grad, u kojem je pre ruske invazije živelo oko 50.000 ljudi, nalazi se na jugoistoku Harkovske oblasti, na strateški važnom magistralnom putu M-03 (E-40). On, pored ostalog, povezuje Harkov s gradom Slavjanskom u susednoj Donjeckoj oblasti. Pedesetak kilometara, koliko je od Izjuma do Slavjanska, predstavlja svojevrsnu „kapiju Donbasa“.

Ovaj put je od početka sukoba u Ukrajini 2014. postao jedna od centralnih saobraćajnih arterija Ukrajine, jer njime se iz Harkova snabdevaju trupe u delu Donbasa pod kontrolom Ukrajine. Rusija već mesecima pokušava da ovlada Slavjanskom, koji je pravi transportni čvor istoka, čime bi nesumnjivo, ako bi uspela, stvorila najvažniji uslov da ovlada čitavim Donbasom, što joj ne polazi za rukom. Ponovno ukrajinsko zauzimanje Izjuma taj zadatak čini još težim, ako ne i nemogućim.

U Izjumu postoje i važne fabrike oružja koje pripadaju kompaniji za ukrajinsku vojnu tehnologiju „Ukroboronprom“. Među njima je i jedini proizvođač optičkih stakala koja koristi većina uređaja za noćno osmatranje, uključujući i borbene tenkove i oklopne transportere. Pored toga, u fabrici naoružanja u Izjumu izrađuju se i delovi laserskog sistema upravljanja ukrajinskim protivoklopnim projektilima tipa „Stuhna“ i „Korsar“. Oba sistema se koriste u ratu.

Ne manje vredan je i grad Kupjansk, drugi najvažniji železnički čvor u Harkovskoj oblasti. On se nalazi na severu i udaljen je samo 40 kilometara od granice sa Rusijom. Ruske snage koristile su Kupjansk za transport zaliha na front kod Izjuma. Na ruskoj strani je poslednjih godina izgrađena nova vojna baza u blizini grada Valujki, blizu ukrajinske granice.

Niz loših vesti sa fronta za Moskvu nastavio se nakon što je ukrajinska vojska prvi put uspela da povrati teritoriju u Luganskoj oblasti i selo Bilohorivku koje je na korak od jednog od ključnih gradova oblasti – Lisičanska.

Odmah nakon gubitka gradova u Harkovskoj oblasti, ruska vojska uzvratila je snažnim udarima po postrojenjima elektroprivrede i vodosnabdevanja, što je korak napred u eskalaciji sukoba sa mnogo značajnijim posledicama po civilno stanovništvo.

Poziv na Treći svetski rat

Ukrajina zato čini sve da vojne dobitke što pre materijalizuje i na diplomatskom planu, pa je odmah posle zauzimanje tri veća grada predstavila plan budućih međunarodnih garancija za svoju bezbednost koje se potpuno oslanjaju na NATO. Za rusku stranu oni izgledaju toliko dramatično da je saopšteno da taj dokument u stvari znači poziv na Treći svetski rat.

Tako se obnovila dramatična retorika nuklearne konfrontacije i svetskog sukoba iz prva dva meseca rata, da bi zatim nestala iz vokabulara zemalja koje su na bilo koji način upletene u rusko-ukrajinski sukob. U tom kontekstu, ponovo je počelo da se govori o nuklearnim opcijama, pa je američki predsednik Bajden, na pitanje o tome u jednom intervjuu, samo poručio ruskom predsedniku: „Nemoj. Nemoj. Nemoj.“

Sedam meseci od početka „specijalne operacije“, Rusija se našla u komplikovanoj situaciji. Brze pobede nije bilo, a sada se svakim danom ruska vojska i privreda sve više uvlače u močvaru dugog rata na iscrpljivanje.

Ispitivanja javnog mnenja  u Rusiji i dalje beleže visok postotak moralne podrške ratnoj operaciji, ali uporedo s njim i nizak procenat onih koji podržavaju vojnu mobilizaciju velikih razmera i koji su lično spremni da „idu u rat“.

Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev najavljivao je hitno organizovanje referenduma o priključenju Luganske i Donjecke oblasti, što su i drugi eksperti videli kao mogući scenario za izlazak Rusije iz „ukrajinske zamke“, da bi u utorak 20. septembra stigla vest da će referendum u ove dve oblasti, ali i u Hersonskoj i Zaporoškoj, biti održani od 23. do 27. septembra.

Muškarac ubacuje glas u kutiju tokom izbora u Južno-Sahalinsku, 11. septembar (Foto: Nikolai Mikhalchenko/TASS)

Tim povodom se Vladimir Putin u sredu ujutru 21. septembra obratio naciji, najavio podršku Kremlja za održavanje referenduma za pripajanje Rusiji u 4 regiona, Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona i saopštio da je potpisao ukaz o delimičnoj mobilizaciji.

„Radi se o zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta Rusije i podršci sunarodnicima da sami odrede svoju budućnost“, rekao je ruski predsednik. „Zapadne države podstiču Kijev da prenese borbena dejstva na teritoriju Rusije. Zapad je počeo sa ucenama na nuklearnom polju i pretnjom upotrebe oružja za masovno uništenje protiv Rusije. Ruža vetrova se može okrenuti na njihovu štetu. Rusija će, kao i do sada, zaustaviti sve koji teže da vladaju svetom, koji prete da izazovu raspad i porobljavanje države. Zapad je prešao svaku granicu, neodgovorni političari govore o isporukama ofanzivnog naoružanja Ukrajini, izvode se napadi na Rusiju.“

„Imamo oružje modernije od onog koje ima NATO i nećemo oklevati da ga upotrebimo ako naša teritorija bude ugrožena. Ne blefiram““, saopštio je Putin.

Ministar odbrane Sergej Šojgu se takođe obratio javnosti rekavši: „Mi ne ratujemo samo sa Ukrajinom, već sa celim kolektivnim Zapadom. Kada govorimo o tome, ne mislimo samo na naoružanje koje se isporučuje u ogromnim količinama, već, naravno, i na sisteme. To su sistemi komunikacije, sistemi za obradu informacija… Oko 200 civilnih satelita, svi sateliti NATO-a, rade u interesu Ukrajine“, rekao je Šojgu dodavši da će tokom delimične mobilizacije biti pozvano 300.000 rezervista.

Do ovog obraćanja došlo je nakon prvih uspeha Ukrajine početkom septembra. Istovremeno, turski predsednik Erdogan najavio je da je Putin spreman za sklapanje mira i okončanje vojnih operacija.

Čini se da Rusija na ovaj način želi da okonča sukob u Ukrajini, jer se pretpostavlja da EU i SAD neće podržavati ukrajinske vojne akcije protiv teritorija koje su se na ovaj način priključile Ruskoj Federaciji, pošto bi time ušli u direktan konflikt sa Rusijom.

Bezbednosne garancije za Ukrajinu

Boris Šmeljev, šef Centra za političke studije Ekonomskog instituta Ruske akademije nauka, smatra da bi usvajanje dokumenta o bezbednosnim garancijama koji je predložila Ukrajina sa oslanjanjem na NATO moglo dovesti do otvorene konfrontacije Rusije i Zapada: „Zapad mobiliše svetsko javno mnjenje i političke lidere da Ukrajini pruže svaku vrstu pomoći, uključujući i ovaj razvoj sistema za obezbeđivanje bezbednosti Ukrajine u budućnosti. Uglavnom, oni pritom polaze od toga da u ovoj velikoj konfrontaciji Rusije i Ukrajine, iza koje stoji ceo kolektivni Zapad, Rusija neće pobediti.“

Predloženi sistem bezbednosnih garancija pretpostavlja Ukrajinu u granicama koje je imala do februara 2014. Ali to je moguće samo ako Rusija bude poražena i kapitulira, jer inače nikada na to neće pristati. Ako Zapad prizna dokument o garancijama za Ukrajinu u ovim granicama, to će pak značiti da će se sukob nastaviti veoma dugo, a možda i prerasti u rat između Rusije i Zapada.

„U stvari, predloženi sistem garancija za Ukrajinu je provokacija, on neće pružiti nikakvu sigurnost Ukrajini, svetu, Evropi“, navodi Šmeljev. „To znači samo jedno – beskrajni sukob u Evropi, koji može prerasti u globalni rat. Zapad stalno izjavljuje da ne želi rat sa Rusijom, ali logika sukoba može do njega dovesti. Stoga su potrebne potpuno drugačije formulacije i drugačiji pristup da bi se obezbedila bezbednost i Rusije i Ukrajine.“

Do danas takva formula ne postoji. Moskva polazi od činjenice da ukrajinski režim mora da kapitulira i potpiše sve postavljene uslove, što u Ukrajini i na Zapadu nikada neće naići na razumevanje, tako da je situacija u ćorsokaku. Za sada se ne vide nikakvi realni preduslovi za rešavanje ukrajinske krize. Umesto toga, dolazi do zaoštravanja neprijateljstava, a logika sukoba sve više uvlači Rusiju s jedne i Ukrajinu i Zapad s druge strane, u sve oštriju konfrontaciju.

„Pod ovim uslovima, svi mehanizmi bezbednosti koji se u ovom trenutku nude su fikcija. Pravi bezbednosni mehanizam može da se stvori samo na osnovu rezultata sa ratišta. Čudno je da se sada o svemu ne odlučuje u tišini kancelarija, već na bojnom polju. Tu se postavljaju temelji i preduslovi za evropsku bezbednost i bezbednost Rusije. Svi bi trebalo da za to budu mnogo više zainteresovani nego što se sada vidi“, kaže Šmeljev.

Ruska imovina Ukrajini

Evropski političari i dalje slobodno traže način na koji će da muče Rusiju, pa čak i s kontradiktornim idejama. „Sankcije bi trebalo da utiču na svakodnevni život običnih Rusa, trebalo bi da ga pogoršaju“, zatražila je predsednica finske vlade Sana Marin, protiveći se prisustvu ruskih građana u Evropi. Ona je istovremeno naglasila da  je Finska odlučna da pooštri sankcije, ali „uz održavanje ravnoteže na energetskom tržištu“. Drugim rečima, Sana Marin u isto vreme želi da uvozi ruski gas i pogorša život Rusa.

Na zasedanju Generalne skupštine UN koje je upravo počelo, Kijev nastavlja snažno da deluje kako bi dobio na raspolaganje zamrznutu imovinu Rusije. Kako saznaje britanski Gardijan, predstavnici ukrajinskih vlasti održali su niz sastanaka sa političarima iz EU i Sjedinjenih Država kako bi ih ubedili da prihvate rezoluciju UN o stvaranju međunarodnog mehanizma koji bi omogućio zaplenu ruske imovine i sredstva u korist Kijeva. Ukrajinci žele da se dokument usvoji već na aktuelnoj 77. sednici Generalne skupštine UN, čija je generalna debata počela 20. septembra.

Govor turskog predsednika na 77. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, 21. septembar 2022. (Foto: EPA Photo)

Kako britanski list navodi, o ovom pitanju su u Londonu razgovarali visoki predstavnici Ministarstva pravde Ukrajine sa rukovodstvom britanskog Forin ofisa, a slične razgovore  ukrajinska strana je vodila i sa kolegama u Nemačkoj, Francuskoj i Evropskoj uniji, kao i sa pomoćnicom američkog ministra finansija Elizabet Rozenberg.

Istina, predlog Kijeva nije za sada naišao na veliki entuzijazam u britanskoj vladi. U Londonu navodno strahuju da bi Moskva u slučaju prisvajanja do sada zamrznute imovine ruske centralne banke mogla da odgovori na simetričan način. Osim toga, sadašnje britansko i evropsko zakonodavstvo dozvoljava zamrzavanje imovine ruske centralne banke i nekih preduzetnika, ali ne predviđa njihovu konfiskaciju, a kamoli transfer u Ukrajinski fond za oporavak.

Susret Sija i Putina

Ruski i kineski predsednik i zbog toga su u Samarkandu, gde je 15. i 16. septembra održan samit Šangajske organizacije za saradnju, zajednički zaključili da nastavljaju borbu protiv „unipolarnog“ u korist „multipolarnog“ sveta.

U Samarkandu je održan prvi sastanak Putina i Sija otkako je Rusija pokrenula „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini. Istina, za samog ruskog predsednika, sa stanovišta međunarodne reputacije Rusije bilo bi bolje da do ruskih teritorijalnih gubitaka u Ukrajini nije došlo uoči ovako važnog samita, ali to nije imalo vidljivijeg uticaja na njegov tok.

Putin je u Samarkandu rekao da su pokušaji stvaranja „jednopolarnog sveta“ neprihvatljivi za većinu zemalja. „Pokušaji stvaranja jednopolarnog sveta poprimili su apsolutno ružne obrise. Oni su apsolutno neprihvatljivi za ogromnu većinu država u svetu“, rekao je Putin. On je k tome dodao i da Rusija osuđuje „provokacije SAD i njihovih satelita“ u Tajvanskom moreuzu i da čvrsto podržava princip „jedne Kine“. Pri tome je zatražio jačanje Šangajske organizacije „kao platforme za konstruktivnu saradnju“.

Rusko-kineska bilateralna razmena roba je na rekordnom nivou jer Kina kupuje mnogo ruskog gasa i nafte kako bi se nosila s energetskom krizom. U međuvremenu je Rusija postala glavno tržište za kinesku valutu, a kineske kompanije žure da ispune prazninu nastalu odlaskom zapadnih firmi iz Rusije.

Ukupna robna razmena između Kine i Rusije u prvih osam meseci ove godine porasla je za 31 odsto i iznosi 117,2 milijarde dolara. To je već sada 80 odsto od ukupne prošlogodišnje razmene koja je iznosila rekordnih 147 milijardi dolara.

Kineska potrošnja na robu iz Rusije u avgustu je bila čak 60 odsto veća u poređenju s prethodnom godinom i iznosila je 11,2 milijarde dolara, kako pokazuje kineska statistika, čime je nadmašen porast od 49 odsto iz jula. Kineski izvoz u Rusiju, pak, u avgustu je porastao 26 posto, te sada iznosi 8 milijardi, čime su takođe nadmašeni rezultati iz jula.

Rusija je u maju istisnula Saudijsku Arabiju s mesta glavnog dobavljača nafte za Kinu. Moskva je zadržala poziciju na vrhu tri uzastopna meseca, sve do kraja jula, pokazuju poslednji kineski podaci. I kineski uvoz uglja iz Rusije dostigao je najviši nivo u poslednjih pet godina, i iznosio je u julu 7,42 miliona metričkih tona.

Kineske kompanije ispunjavaju prazninu nastalu odlaskom zapadnih kompanija iz Rusije. Između aprila i juna čak dve trećine ukupne prodaje novih pametnih telefona u Rusiji otpadalo je na kineske proizvode. Samsung, nekad vodeći na ruskom tržištu, u julu je držao tek 8,5 odsto tržišta, dok je Epl držao svega 7 posto. Ove dve kompanije su pre 24. februara držale skoro polovinu ruskog tržišta, ali s početkom rata u Ukrajini zaustavili su prodaju novih proizvoda u Rusiji.

I kineski automobili preplavili su Rusiju. U avgustu su automobili kineskih proizvođača činili gotovo 26 posto ruskog tržišta, što je najviše u istoriji. Poređenja radi, u prvom kvartalu ove godine to je iznosilo samo 9,5 posto.

Šangajska platforma

Sve to jača osnovu same Šangajske organizacije za saradnju. Nju su još 2001. osnovali Kina i Rusija, zajedno s grupom bivših provincija sovjetskog carstva – nekadašnjim sovjetskim republikama Kazahstanom, Tadžikistanom, Kirgistanom i Uzbekistanom. Ovoj organizaciji su 2017. pristupili Indija i Pakistan, a u nju je upravo primljen i Iran. Status posmatrača imaju Avganistan, Belorusija i Mongolija, dok su partnerske zemlje Turska, Azerbejdžan, Jermenija, Kambodža, Nepal i Šri Lanka.

U Samarkandu je razmatran spisak onih koji žele da se pridruže Šangajskoj organizaciji s različitim statusima, među kojima su i Egipat, Katar, Bahrein, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Sirija, Maldivi, Mjanmar…

Ono što je indikativno jeste da se u organizaciji na spisku budućih partnera nalaze zemlje kao što su bliskoistočne monarhije i Sirija (koja, inače, još uvek nije vraćena u Arapsku ligu), odnosno zemlje koje su u bliskoj prošlosti bili direktni vojni protivnici kao Iran i Saudijska Arabija, Jermenija i Azerbejdžan.

Zemlje koje okuplja Šangajska organizacija čine 60 odsto svetske privrede i 80 odsto stanovništva, kao i 62 odsto raspoloživih sirovina.  Odnosno, „istočna ekonomska grupa“ ima potencijal za samodovoljnost.

Putin i Si prvi put oči u oči nakon februara (Foto: SPUTNIK/REUTERS)

Ovakav razvoj šangajskog formata nije mogao da Ameriku učini zadovoljnom. Povodom sastanka ruskog i kineskog predsednika u Samarkandu, portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer izjavila je da su američke vlasti zabrinute zbog produbljivanja veza između Moskve i Pekinga, a američki predsednik Bajden je reagovao sledećim rečima: „Pozvao sam predsednika Sija i rekao mu: ‘Ako mislite da će Amerikanci i drugi nastaviti da ulažu u Kinu, s obzirom na vaše kršenje sankcija uvedenih Rusiji, mislim da pravite ogromnu grešku, ali odluka je vaša.'“

Kineski predsednik Si Điping je, pak, ocenio da je svet ušao u novi, burni period i da partneri kao što su ruski predsednik Vladimir Putin i azijski lideri treba da spreče strane sile da podstiču takozvane „obojene revolucije“. „Treba da podržavamo međusobne napore u zaštiti sigurnosnih i bezbednosnih interesa, da sprečavamo strane sile u organizovanju obojenih revolucija i da se zajednički suprotstavljamo mešanju u unutrašnje poslove drugih zemalja, pod bilo kojim izgovorom“, rekao je kinski lider.

Azijska unija i Liga naroda 2.0

Jasno je da u ovom trenutku ne može da se govori da će se partnerstvo u okviru Šangajske organizacije za saradnju brzo uobličiti u neku vrstu zajedničkog ekonomskog prostora koji bi se prostirao od Pekinga do Kaira. I sami učesnici sebi ne postavljaju ovaj još uvek daleki cilj, ali ne može da se ne primeti potencijal koji zemlje okupljene u Šangajskoj organizaciji imaju. Danas ona nije blokovska protivteža Zapadu, kako ocenjuju analitičari u brojnim zainteresovanim zemljama, već alternativa modelu koji nudi Zapad. Važnost azijske interakcije je teže preceniti što se strukture i platforme za dijalog unutar Ujedinjenih nacija sve više degradiraju.

Jer i golim okom je jasno da bez ozbiljnih reformi Savet bezbednosti i Generalna skupština UN, pa ni sami komiteti i organizacije pod kontrolom Sekretarijata, ne mogu više u potpunosti da obavljaju svoje funkcije. Svetska zdravstvena organizacija pokazala se neefikasnom u procesu borbe protiv pandemije, a ni druge agencije, poput Međunarodne atomske agencije koja vodi pregovore o Iranu, ne dokazuju svoju delotvornost.

O reformama UN se govori poslednjih deset godina, ali se o tome ne može postići ni načelni konsenzus, jer su sami osnivači potpuno antagonizovani i bez mogućnosti i stvarnih želja da takvu situaciju promene. Oni koji prate ove procese upozoravaju da ishod za UN može lako da bude – Liga naroda 2.0.

Imajući u vidu takav „tužni, ali logični ishod“, ruski stratezi smatraju da je potrebno izvesno objedinjenje država koje dele adekvatne, čak i tradicionalne stavove o pojmovima kao što su „mir“, „rat“, „trgovina“, „ugovor“. Shodno tome, što se više država u bliskoj budućnosti ujedini u okviru jedne platforme, veća je šansa da se, ako bude potrebno, za prilično kratko vreme formira alternativa sistemu međunarodnih odnosa koji počiva na UN, ukoliko on bude temeljno ugrožen i nesposoban da deluje. Generalna skupština UN koja upravo traje može stoga da ima veliku ulogu u daljem razvoju čitavog sistema Ujedinjenih nacija.

Bez sumnje, Rusija i Kina danas se slažu u pristupima nizu važnih pitanja međunarodne bezbednosti i razvoja. Ali, u svemu je potrebno imati meru i razumnu dozu opreznosti, jer su SAD, EU i Zapad i dalje nesumnjivo dominantni blok današnjeg sveta. Naivno je verovanje da je Kina svemogući čarobnjak i rešenje za situaciju u kojoj se našla Rusija.

Ruski stručnjaci to ilustruju tvrdnjom da, ako bi se nacionalni suverenitet smatrao religijom, onda bi Kremlj s pravom mogao tražiti status svetske katedrale ove religije. Otud je teško zamisliti situaciju u kojoj bi Vladimir Putin – ili čak neki njegov verovatni naslednik – voljno žrtvovao ruski suverenitet i nezavisnost, čak i u ime razvoja saradnje s Kinom.

Prava, a ne izmišljena Kina, velika je i veoma složena zemlja, sa svojim brojnim i divergentnim nacionalnim interesima, težnjama i prioritetima. Neki od njih se poklapaju sa nacionalnim interesima, težnjama i prioritetima Ruske Federacije, neki se samo delimično preklapaju, a neki se potpuno razilaze.

Stoga je teško da se pristup Pekinga međunarodnim odnosima odredi kao „proruski“ ili „antiruski“; on je uvek bio i biće „prokineski“.

 

Izvor RTS OKO

 

Naslovna fotografija: Aris Messinis /AFP via Getty Images

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u