F. Rodić: Prizrenac Fahri

S obzirom na to da je do sada uvek pozivao na priznavanje „nezavisnog Kosova”, a sada na poštovanje Ustava, moram da izrazim divljenje njegovom preumljenju i nadu da će ga u tome slediti i brojni drugi kosovski Albanci

Drugosrbijanska mantra „ovoga ima samo u Srbiji” je generalno lažna priča, čega je svestan svako ko je duže od 15 dana proveo na blistavom Zapadu i upoznao se s tamošnjim životom izvan fondacijskih seminara. Ali zaista samo u Srbiji ima ljudi koji svakodnevno krše i kritikuju Ustav svoje države, a onda se na njega pozivaju. Kad im odgovara, naravno.

Kao što niko od ljudi koji su imali prilike da se iz prve ruke upoznaju s vrlinama i manama života na Zapadu ne misli da je tamo savršeni raj na zemlji u kojem se ne dešavaju nikakve loše stvari i nema negativnih pojava, tako licemerje domaće autošovinističke elite može da iznenadi samo one koji ne znaju ništa o njihovom višedecenijskom radu na „civilizovanju” srpskog društva, odnosno našoj dekontaminaciji (ne samo kulturnoj).

Nećemo se sada poimence baviti „zlatnom stotinom” poznatih, polupoznatih i anonimnih građana i građanki Republike Srbije koji su svoj potpis stavili na „Apel za sekularnu državu” iza kojeg stoje Prometeji „moderne Srbije” što „ide u korak sa svojim okruženjem”, marginalna opoziciona stranka Građanski demokratski forum, čuveni Helsinški odbor za ljudska prava i Savez antifašista Srbije.

Zadržaćemo se na trenutak samo na ovim „antifašistima” da bismo shvatili o kakvom se tu antifašizmu zapravo radi. Iza ove „dobrovoljne, nedobitne, nestranačke i nevladine organizacije” stoji Fondacija za otvoreno društvo notornog Džordža Soroša, milijardera koji je, kako je to sam priznao u intervjuu za „60 minuta” Stiva Krofta 20. decembra 1998. godine, prvi novac zaradio radeći za naciste u Mađarskoj na konfiskaciji imovine Jevreja koji su potom slati u logore smrti.

„Pomagali ste u konfiskaciji imovine svojih sunarodnika, Jevreja, svojih prijatelja i komšija”, rekao je Kroft, na šta je Soroš odgovorio: „Da. To je tačno. Da”. „To zvuči kao iskustvo koje bi mnoge poslalo na psihijatriju mnogo, mnogo godina. Da li je bilo teško”, upitao je potom Kroft i dobio odričan odgovor. Na pitanje da li oseća krivicu, Soroš je, takođe, odgovorio odrično i dodao da bi, da nije to radio on, radio neko drugi, a možda bi se u tom slučaju i sam našao na drugoj strani. I ovi „naši” antifašisti imaju isti instinkt za preživljavanje, pa se okreću protiv svog naroda da se ne bi „našli na drugoj strani” i ispunjavaju sve zadatke koje im okupator da. Za neku nadnicu, kao i Soroš.

Vratimo se njihovom apelu. Ove mudre i čestite glave, savest našeg društva navode da „SPC karakterišu brojni ispadi kao što su dodeljivanja odlikovanja diktatorima, ratnim zločincima i biznismenima sumnjivih biografija, prikrivanje pedofilije u svojim redovima, kao i enormno bogaćenje”, te je „nedopustivo da takva organizacija danas u Srbiji određuje sadržaje školskih programa i udžbenika”. Pri tome se pozivaju na Ustav Srbije, tačnije član 11 u kojem se navodi: „Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna”. I dodaju: „Mi, dolepotpisani građanke i građani Srbije zahtevamo da se poštuje Ustav Republike Srbije i principi sekularnosti, kako bi se obezbedile pretpostavke za pravnu državu i njeno članstvo u EU”. Pa u skladu s tim zahtevaju ukidanje veronauke, jer „SPC kao izrazito netolerantna, grubo antidemokratska i ekstremno isključiva ne može i ne sme da vaspitava našu decu”.

Pozivaju na principe sekularnosti, a ne razumeju ili neće da razumeju, da sekularnost ne podrazumeva antagonizam crkve i države, čak i u „najmodernijim” državama EU, o čemu sam već pisao. Sada ću vas samo podsetiti da sve države EU, osim Albanije, Crne Gore, Francuske i Slovenije, imaju u državnim školama veronauku. Neke, poput Austrije, Nemačke ili Grčke kao obavezan i konfesionalan školski predmet, a neke, poput Belgije, Španije ili Italije, kao izborni.

Ali ovde je mnogo zanimljivije da se na „poštovanje Ustava” pozivaju ne samo oni koji ga svakodnevno krše svojim stavom da „treba prihvatiti realnost na Kosovu” i priznati secesiju južne srpske pokrajine nego i oni koji su se borili protiv Ustava i svakodnevno ga kritikuju. Pomenimo samo Dinka Gruhonjića, tog belog medveda srpskog društva koji se neprestano žali na ugroženost, iako je ovde bio u mogućnosti da ostvari sve svoje snove, čak i one iznad svojih realnih kapaciteta, što, moglo bi se reći, „ima samo u Srbiji”, a koji je u vreme usvajanja sadašnjeg Ustava u okviru Građanske Vojvodine predvodio antireferendumsku kampanju. Ili Žarka Koraća, čija je Socijaldemokratska unija činila isto.

No na ovu dvoličnost smo, kao što već rekoh, odavno navikli. Ona nije ništa novo. Međutim, novo je, i to treba istaći i ceniti, da je u okviru ovog apela na „poštovanje Ustava Srbije” pozvao i, kako je naveden među potpisnicima, Fahri Musliu, novinar, Prizren. Za one koji ne znaju, Fahri Musliu je (preneću njegovu kratku biografiju iz Al Džazire) „novinar u penziji, bio je 38 godina dopisnik iz Beograda za medije na albanskom jeziku na Kosovu, saradnik Glasa Amerike i Bi-Bi-Sija, a pisao je za brojne medije na nekadašnjem srpskohrvatskom jeziku (‘Borba’, ‘Naša Borba’, ‘Vjesnik’, ‘Danas’..).”

Pravo je iznenađenje, a za nas „najkonzervativnije mračnjake nesposobne da žive u modernom svetu”, „uništitelje elementarnih civilizacijskih kriterijuma”, „opsesivno fascinirane Rusijom” i „voluntaristički represivne”, te „ekstremno isključive”, i pravo zadovoljstvo da u svoje redove poštovalaca najvišeg pravnog akta Republike u kojem se navodi da je „Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije”, primimo ne samo sve ove potpisnike nego i jednog građanina Srbije koji je Albanac iz Prizrena, nekadašnje srpske prestonice u kojoj Srba praktično više i nema. S obzirom na to da je do sada uvek pozivao na priznavanje „nezavisnog Kosova”, a sada na poštovanje Ustava, moram da izrazim divljenje njegovom preumljenju i nadu da će ga u tome slediti i brojni drugi kosovski Albanci.

 

Autor Filip Rodić

 

Izvor Večernje novosti, 25. septembar 2022. 

 

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u