M. Bjelajac: U izveštavanju o Ukrajini zapadni mediji preuzeli jugoslovenski obrazac

„Setite se da je i raspad SFRJ i sukob na KiM predstavljan kao 'rat jednog čoveka', Slobodana Miloševića, a sada se sukob u Ukrajini, gle čuda, naziva 'ratom jednog čoveka – Vladimira Putina'”

Mobilizacija u Rusiji je pokrenula cunami ruskih begunaca od vojnog poziva ka graničnim prelazima, tvrde zapadni mediji pokazujući slike sa društvenih mreža na kojima su ruski automobili zagušili granicu sa Finskom i Ruse koji opsedaju aerodrome pokušavajući da uđu u avione.

Najpoznatiji svetski pretraživač obaveštava da je zatrpan pitanjima kako pobeći iz Rusije i kako, na primer, najlakše slomiti ruku tako da izbegnete vojsku. Društvene mreže puštaju slike hapšenja na, kako se navodi, masovnim demonstracijama, mada se vide samo krupni planovi pojedinaca.

Američki predsednik u UN izjavljuje da je sukob u Ukrajini – „rat jednog čoveka” – Putina, kao što je nekada tvrdio da su jugoslovenski građanski ratovi devedesetih isključivo delo Miloševića.

Da li je baš tako? Ili je istina ponovo, po ko zna koji put, pala kao prva ratna žrtva?

– Pitate me za broj ruskih dezertera a ja mogu da odgovorim samo da nijednog video nisam. Ali, na Jutjubu sam video snimanje jednog uništenog ruskog tenka iz deset uglova, uz legendu da je to deset uništenih tenkova. Video sam i snimak letnje bitke u vreme kada na drveću još nije ni napupelo lišće – kaže dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije.

Ugledni istoričar pojašnjava da je bezbroj manipulacija i dezinformacija i jedino je sigurno da je trenutno nemoguće doći do realne slike na terenu:

– Zapad vodi propagandni rat do sada neviđenih razmera, ali tako da je rusku stranu gotovo nemoguće videti i čuti. Mi imamo iskustva sa takvim ratom. Konkretno, izveštaji o dezerterstvu ni kod nas nisu služili da daju realnu informaciju, već da podstaknu defetizam. Nema razlike ni sada, u odnosu prema Rusiji. Setite se da je i raspad SFRJ i sukob na KiM predstavljan kao „rat jednog čoveka”, Slobodana Miloševića, a sada se sukob u Ukrajini, gle čuda, naziva „ratom jednog čoveka – Vladimira Putina”. Mi smo ovu predstavu već videli.

Istoričari koji su bili savremenici raspada SFRJ i agresije NATO na Srbiju insistiraju da informacije o rusko-ukrajinskom ratu treba posmatrati hladne glave i razlikovati činjenice od sugestija. Jer, na primer, finska vlada je dan posle vesti da su njene granice zakrčene ruskim „bežencima” saopštila da je u tu zemlju ušla samo četvrtina ruskih vozila više nego prethodnog dana i da je situacija pod kontrolom.

Kada je reč o aerodromima, zna se da su karte za avione koji lete u inostranstvo iz Rusije odavno poskupele zbog sankcija i da već mesecima vladaju gužve. Poznati pretraživač i pojedine društvene mreže koje su često sudski kažnjavani zbog manipulacija i krađe podataka, svakako nisu etalon istine, a realni snimci demonstracija protiv mobilizacije u Rusiji su manje dramatični od protesta stanara dve zgrade u Novom Beogradu protiv divlje gradnje. Čak i ako je tačno da iz Rusije beže hiljade muškaraca podložnih mobilizaciji, ne pominje se da je iz Ukrajine zvanično izbeglo više od osam miliona ljudi, zbog čega su, valjda, angažovani mnogobrojni borci iz inostranstva. Neki od njih su nesporno profesionalci i oficiri u zapadnim armijama, neophodni, na primer za upravljanje složenim borbenim sistemima kao što je „Himars”, a da se ne govori o korišćenju špijunskih satelita.

Stručnjaci naročito naglašavaju da se ne mogu praviti jednostavne paralele sa mobilizacijom devedesetih u Jugoslaviji i sadašnjom u Rusiji.

– Ono što jeste slično je da kao što ni JNA 1991. nije mogla, uprkos očekivanjima, da brzo reši situaciju na terenu zbog stranog uticaja, to nije mogla ni ruska vojska u Ukrajini. Zbog toga se poseglo za delimičnom mobilizacijom. Slično je i to što i u srpskom i u ruskom narodu, koji su masovno ratovali u oba svetska rata, nekoliko decenija kasnije, kao posledica lagodnog života i dugog perioda mira, određen broj ljudi nije želeo da bude mobilisan, čak i kada je očigledna ugroženost njihove otadžbine – kaže istoričar dr Bojan Dimitrijević, iz Instituta za savremenu istoriju.

Međutim, dodaje on, postoje i suštinske razlike. U SFRJ se raspao kolektivni šef države koji je komandovao vojskom, ostala je bez jasnih ciljeva i komande, a mobilizacija za odbranu Jugoslavije se praktično izvodila samo u Srbiji.

– Problematičan je bio i pravno nedefinisan status boraca i njihovih porodica, što je kod ljudi sa pravom izazivalo nepoverenje. U Rusiji je jasno šta su i državna i vojna hijerarhija i cilj, šta su prava i obaveze i postoji mnogo jači okvir da se problemi reše.

– Sukob u Ukrajini nije repriza avganistanskog rata u kojem je SSSR deset godina polako iscrpljivan, jer sada NATO, ili preciznije Amerika, ima mnogo radikalniji cilj, vojnu pobedu na terenu i rušenje političkog sistema u RF, odnosno obaranje Putina – ističe Dimitrijević.

Naučnici dodaju da motivacija i stavovi imaju presudni značaj na ponašanje i pojedinca i društava, zbog čega se vodi propagandni rat svim sredstvima koji treba da obeshrabri Ruse.

– Tu je karakteristično korišćenje žena, majki, ili navodnih majki, koje dramatičnim nastupima izazivaju emocije i talas defetizma. To smo videli u vreme rata u Sloveniji, kada je savezni premijer izveo vojnike tako da oni budu glineni golubovi, bez jasnog cilja. Tako se stekao utisak da je JNA nesposobna ne da brani zemlju, već ni sopstvene pripadnike, što je potencirala televizija iza koje je stajao isti savezni premijer, a to su kao glavni argument iskoristile takozvane nevladine organizacije i stranke koje su pozivale na defetizam. Izdaja visokih oficira i primeri stradanja vojnika od takozvane prijateljske vatre kao što je bombardovanje rezervista iz Kragujevca i Valjeva samo je pogoršavalo situaciju, smanjivalo poverenje u JNA, zbog čega su i ljudi koji su došli da se bore bacali oružje – kaže dr Bjelajac.

Paradoks je, dodaje istoričar, da danas isti oni koji su proizvodili defetizam najglasnije kritikuju JNA i Srbiju jer navodno nisu branili Jugoslaviju! Sasvim je drugačija situacija bila u vreme NATO agresije, kada su zaboravljene sve podele u društvu i isti ljudi koji su bežali od mobilizacije početkom devdesetih sada su se javljali kao dobrovoljci, jer je bilo jasno šta se dešava i šta je cilj – braniti zemlju od neprijatelja. Zato zapadna propaganda pokušava da predstavi sadašnji sukob kao rat protiv Putina, a ne protiv Rusije, zaključuje dr Bjelajac.

Tragedija

Zapadni istraživači javnog mnjenja su nedavno objavili da većina Srba smatra rusko-ukrajinski sukob tragedijom i bratoubilačkim ratom, u kome se Sloveni međusobno tamane u interesu zapadnih sila, čije su namere da se dokopaju prirodnih bogatstava u Rusiji. Taj razuman stav je ocenjen u zapadnim krugovima kao neodgovarajući, jer se u EU-totalitarizmu zahteva da svi mrze Ruse.

 

Autor Boris Subašić

 

Izvor Večernje novosti, 25. septembar 2022.

 

Naslovna fotografija: Kirill Kudryavtsev/AFP via Getty Images

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u