Ruski predsednik Vladimir Putin se obratio svojim sunarodnicima u sredu, kada je objavio delimičnu mobilizaciju rezervista. Rekao je da je to odgovor na prekogranične napade Ukrajinaca uz podršku NATO-a, kao i na masovnu vojnu podršku ove antiruske alijanse bivšoj sovjetskoj republici (Ukrajini). Dodatno, ruski lider je ponovio ranije stavove da Zapad, predvođen Amerikom, pokušava da raskomada Rusiju, dodajući da im to neće poći za rukom.
Ministar odbrane Sergej Šojgu odmah potom je pojasnio da se Rusija u Ukrajini bori protiv kolektivnog Zapada. Optužio je zapadne zemlje da pružaju obaveštajne podatke i najsavremenije oružje Ukrajini kako bi olakšale njene napade na teritoriju Rusije, kao i ono što je nazvao kampanjom genocida i terorizma. Šojgu je takođe proglasio delimičnu mobilizaciju od 300.000 ljudi, navodeći da je to samo 1% totalnog mobilizacionog potencijala zemlje.
Širi kontekst u kojem su ove izjave date odražava menjajuću vojno-stratešku dinamiku ukrajinskog konflikta. Ruske oružane snage su pretrpele neuspeh u Harkovskoj oblasti, nakon čegu su druge četiri oblasti – Donjeck, Herson, Lugansk i Zaporožje – najavile održavanje referenduma o pridruživanju Ruskoj Federaciji. Kijev i njegovi zapadni saveznici su osudili referendume i obećali da će uspostaviti punu kontrolu nad tim teritorijama.
Između ovih dešavanja, predsednik Putin se sastao sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom na marginama prošlonedeljnog samita ŠOS-a u Samarkandu. Predsendik Erdogan je u intervjuu u ponedeljak rekao da je Putin navodno pokazao „spremnost da okonča rat što je pre moguće”, dodajući da misli kako će „biti preduzet važan korak.” Događaji koji su usledili pokazuju da je Putin imao na umu referendume i delimičnu mobilizaciju.
Mejnstrim mediji ove poteze prikazuju kao očajničku eskalaciju koja je navodna posledica rastuće vojne slabosti. Američki predsednik Džo Bajden je ranije upozorio ruskog kolegu da ne koristi nuklearno oružje čak ni ako se situacija za Rusiju pogorša, što je sasvim u skladu sa trendom zapadnog zveckanja oružjem koje traje od samog početka sukoba krajem februara. Rusija je demantovala takve namere, ali i istakla da će uvek biti spremna na samoodbranu.
Predsednik Putin je tokom obraćanja u sredu potvrdio ove stavove, obećavši da će njegova zemlja koristiti „sve što joj stoji na raspolaganju” da odbrani „Rusiju i naš narod”. Takođe je upozorio Zapad da ne pribegava taktici koju je nazvao nuklearnim ucenjivanjem. Ovo se može opisati kao aluzija da zapravo SAD razmatraju upotrebu takvog oružja ili u najmanju ruku da pokušavaju da Rusiju stave u nepovoljan vojno-strateški položaj kako bi Vašington stekao prednost u slučaju eventualnog nuklearnog rata.
Zbog svega ovoga je razumljivo što mnogi poslednja dešavanja oko referenduma u četiri ukrajinske oblasti i najavu mobilizacije tumače kao eskalatorne poteze Moskve, ali u stvarnosti ti potezi imaju za cilj deeskalaciju konflikta. Šta to znači? U slučaju da ovi regioni glasaju za pridruživanje Ruskoj Federaciji, kao što se očekuje, oni će biti smatrani ruskom teritorijom jednako koliko i sama Moskva.
Ukrajina i njeni NATO patroni će potom morati da razmotre da li smeju da napadnu oblasti koje Rusija u pravnom smislu tretira kao svoju teritoriju, budući da bi takav potez sasvim sigurno izazvao snažne posledice. Nije jasno šta će Moskva uraditi u slučaju takvog scenarija, ali Kremlj evidentno ništa ne prepušta slučaju, pa je delimična mobilizacija koju je najavio predsednik Putin usmerena na stabilizaciju linija fronta koje bi se uskoro u Moskvi mogle smatrati delom ruske granične linije.
Moguće da je ruski predsednik ovo imao na umu kad je na pres konferenciji u Samarkandu rekao: Ako se takva dešavanja nastave (misleći na prekogranične i terorističke napade), naš odgovor će biti još odlučniji.” Potom je dodao: „Do sada smo prilično uzdržano odgovarali, ali to neće trajati zauvek.” Ovo znači da se Rusija u vojnom smislu do sada suzdržavala, ali da bi je promena vojne dinamike mogla navesti da preispita tu odluku.
Imajući na umu ovakvu Putinovu računicu, njegovi poslednji potezi jasno ukazuju na nameru da deeskalira ukrajinski konflikt time što bi zamrznuo liniju kontrole ili je možda malo proširio kako bi obuhvatila celokupne teritorije četiri ukrajinska regiona koja glasaju za pridruživanje Rusiji. Pošto bi Moskva u tom slučaju ove oblasti tretirala kao svoje, mobilizacija je bila neophodna da bi se one odbranile od ukrajinskih i NATO snaga.
Stoga je odluka o pitanju eskalacije ukrajinskog konflikta na Kijevu i na njegovim NATO saveznicima. Oni mogu ili da prihvate novu realnost koju je izneo predsednik Putin kako bi se fokusirali na unutrašnje probleme pred predstojeću zimu i očekivanu socio-političku i ekonomsku krizu, ili da vojno uzvrate rizikujući da isprovociraju Rusiju da svim snagama brani teritorije koje će smatrati svojima. Nadajmo se da će prevladati hladne glave koje će umeti da cene ruske de-eskalatorne poteze.
Prevod Novi Standard
Izvor korybko.substack.com
Naslovna fotografija: kremlin.ru
BONUS VIDEO:
