Šta za Italiju znači zaokret udesno?

Tročlana desničarska koalicija predvođena Đorđom Meloni imaće apsolutnu većinu u italijanskom parlamentu nakon nedeljnih izbora. Ali domaći i spoljni izazovi tek slede

Na kraju, nije bilo dovoljno. U poslednjih nekoliko dana kampanje, protivnici Đorđe Meloni su iznenada izgledali kao da imaju šansu. Demokratska stranka levog centra govorila je o promeni raspoloženja. U južnoj Italiji, Pokret pet zvezdica, koji je već bio otpisan, iznenada je entuzijastično slavljen.

Ali ubrzo nakon što su se birališta zatvorila u 23 časa u nedelju, srušili su se snovi levice. Sudeći po prvim procenama, nacionalistička alijansa predvođena Starnko Braća Italije koju predvodi Melonijeva obezbedili su apsolutnu većinu u skupštini.

Gotovo 11 godina nakon povlačenja Silvija Berluskonija, koji je doveo zemlju na ivicu banrota, desničarska vlada će ponovo preuzeti kabinet u Rimu. Dani u kojima je odlazeći premijer Mario Dragi stajao čvrsto uz Berlin, Pariz, Brisel i Vašington su prošlost.

Uoči izborne pobede desnice, bilo je mnogo diskusije o opasnostima za Italiju i Evropu. Opasnostima koje bi sada mogle postati realnost.

Meloni potiče iz otcepljenog dela neofašističke stranke koja je podigla spomenik najgorem zločincu u istoriji Italije, čoveku odgovornom za genocid. Ona na Nemačku gleda sa „gađenjem” i radije se udvara mađarskom autokrati Viktoru Orbanu nego nemačkom kancelaru Olafu Šolcu ili francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.

Vodeće pitanje nakon njene pobede je koliko daleko je spremna da ide u sprovođenju svoje neprijateljske agende? Ili će je realnost u narednih par nedelja naterati da zauzmo umereno-konzervativni kurs?

Ova četrdesetpetogodišnjakinja sada mora da prevaziđe tri izazova koji će uslediti jedan za drugim.

Prvo, iako je osvojila najveći broj mesta u parlamentu, tek sledi komplikovani proces formiranja vlade sa različitim desničarskim strankama. Drugo, moraće brzo da nađe odgovore na komplikovane političke i ekonomske pritiske sa kojima se njena vlada suočava na međunarodnoj pozornici. Na kraju, moraće da se bori za podršku zemlje koja je duboko podeljena nakon njene mrzilačke predizborne kampanje.

Zahtevni rivali

Melonijeva može biti novi lider desnice, ali njeni partneri – ili možda bolje reći rivali – među desničarima neće sedeti skrštenih ruku. Ne tako davno predsednik Lige Mateo Salvini je bio neprikosnoveni vođa desničarskog saveza. Potonuće njegove partije na samo 8.5 odsto glasova učinil je da njegova stranka postane nepredvidljiv koalicioni partner. Sasvim je moguće da će ovaj desni populista sada morati da se bori za zadrži lidersku poziciju u sopstvenoj stranci.

Mateo Salviji, bivši ministar unutrašnjih poslova i predsednik Lige (Foto: Riccardo Antimiani/EPA)

U međuvremenu, treći političar u ovoj koaliciji, Silvio Berluskoni, sve je samo ne stabilan i predvidljiv. Čak je u izbornom danu, u nedelju, priznao da ga Melonijeva „malo plaši”. Sudeći po projekcijama, njegova stranka Napred Italija je dobila oko osam odsto glasova, pa je jako teško predvideti u kom će se pravcu partija kretati pod Berluskonijevim liderstvom.

Uzevši u obzir ove okolnosti, dobra je šansa da će proces formiranja vlade biti haotičan. Nije isključeno da će Salvini – ako bude uspeo da opstane kao partijski lider – zaključiti savez sa Berluskonijem. Oni bi mogli zajedno probati da spreče Melonijevu da dođe na mesto predsednice vlade i nominovati neku neutralniju ličnost da zameni Dragija.

Ključna uloga Matarele

 Obuzdavanje ega neće biti lak zadatak kad je reč o ovoj dvojici političara. Salvini bi voleo da opet bude ministar unutrašnjih poslova, što Melonijeva nastoji da spreči plašeći se negativne reakcije medija. Salviniju se u Siciliji sudi za blokiranje izbegličkog broda 2019. godine; na teret mu se stavlja neovlašćeno zadržavanje i zloupotreba moći. Ukoliko bude osuđen, bivšem ministru preti 15 godina zatvora. Jedino pitanje je da li Melonijeva zaišta može da ga spreči da postane ministar unutrašnjih poslova ukoliko ona želi da bude premijerka?

Sa Berluskonijem je čeka drugačiji problem. Ovaj milijarder sklon skandalima i bivši ministar (čuven po „bunga bunga” žurkama) i dalje se može pohvaliti crnu kosu zavidnu za čoveka njegovih godina i neobuzdanih političkih ambicija. Ovaj gotovo 86-godišnjak bi najviše voleo kad bi svoju političku karijeru mogao da nastavi u drugom najmoćnijem kabinetu Istalije, a to je kabinet predsednika Senata. Ali malo ko veruje da on može da obavlja tako stresan posao. Ali i ovde se postavlja isto pitanje: Može li Melonijeva da ga odbija a da ne ugrozi svoje šanse da nasledi Dragija?

Čak i ako postigne dogovore sa obojicom, formiranje vlade i dalje neće biti baš mačji kašalj. Za razliku od Nemačke, u Italiji se pita i predsednik države kad je reč o raspodeli ovlašćenja, a sadašri predsednik Serđo Matarela već je koristio to pravo nakon izbora 2018. godine, kada je sprečio da političar iz pobedničke ali politički neiskusne stranke Pet zvezdica postane predsednik vlade. Umesto toga, premijerska pozicija pripala je profesoru prava Đuzepeu Konteu.

Borba Rima i Brisela

Međunarodna politika je novi izazov za Melonijevu. I na ovom planu unutrašnje tenzije u desničarskoj koaliciji izazivaju probleme. Krajem prošle nedelje Berluskoni je izazvao ogorčenje kad je na televiziji rekao da je njegov stari prijatelj Vladimir Putin samo želeo da zameni Vladimira Zelenskog vladom „pristojnih ljudi”. Rekao je da je kremaljski lider „skliznuo u veoma tešku i dramatičnu situaciju.”

U međuvremenu Mateo Salvini zagovara ukiranje zapadnih sankcija (Rusiji). A Melonijeva je branila svog starog prijatelja Orbana nakon što je Evropski parlament velikom većinom glasova usvojio izveštaj u kojem se zaključuje da Mađarska više nije istinska demokratija. Teška pitanja čekaju buduću italijansku vladu – ako ne pre, onda sasvim sigurno na sledećim samitima NATO-a i EU.

Liderka stranke Braća Italije Đorđa Meloni drži natpis Hvala ti Italijo nakon pobedničkog obraćanja u štabu stranke u Rimu, 26. septembar 2022. (Foto: Andreas SOLARO / AFP)

Isto se odnosi na ambiciozni Nacionalni plan oporavka i otpornosti (NRRP) sklopljen između Dragog i Evropske komisije. Pravovremena implementacija programa je preduslov da EU prebaci sledeću tranšu pomoći za Italiju koja iznosi istorijski rekordnih 200 milijardi evra. Meloni bi htela da ponovo otvori pregovore o programu jer želi da ospori ono što naziva „ideologijom klimatskih promena” Evropske unije.

I ovde će se odvijati borba moći. „Ako stvari krenu kako ne treba – a već sam govorila o Mađarskoj i Poljskoj – imamo poluge na raspolaganju”, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pre nekoliko dana. 

Duboki raskol

Sledeći izazov ima veze sa opštim raspoloženjem u Italiji. Posle kratke i agresivne izborne kampanje, u društvu postoje dve duboke pukotine.

Prvo, desnica i levica u zemlji su duboko polarizovane. Umesto da raspravljaju o političkim problemima sa kojima se Italija suočava, a ima ih mnogo, prebacuju se teške optužbe s jedne na drugu stranu.  Dijalog i težnja ka kompromisu su postali gotovo nedostižni – i to u trenutku kada su naročito važni u svetlu energetske krize, dolazeće recesije i Putinovih pretnji.

Možda i još veći raskol koji postoji u Italiji jeste onaj između politički aktivnog dela drušva i dela građana koje politika ne zanima. U nedelju se ispostavilo da su neglasači najjača politička stranka u Italiji. Može se pretpostaviti da su mnogi ostali kod kuće u želji da izraze protest protiv izborne kampanje koja je uglavnom bila lišena bilo kakve supstance. Jedan od najvažnijih zadataka za vladu i opoziciju biće da smanje ovaj procep u narednim godinama, kako bi sprečili istinsku krizu poverenja u institucije.

Šta sveovo znači za Đorđu Meloni? Ona je, kao vođa partije Braća Italije, ostvarila veliki uspeh. Za samo deset godina je od svoje mlade stranke napravila najjaču političku snagu u Italiji.

Ipak bez ustavnih promena

Ali njena pobeda je manje gromoglasna nego što se nadala. Tokom izborne kampanje često je govorila o dvotrećinskoj većini desnih stranaka koja bi omogućila promenu Ustava. Namera je bila da Italija postane predsednička demokratija. Taj potez bi vladi dao mnogo više moći, ali na to sada može da zaboravi.

Tokom protestnih izbora 2018. godine, pokret Pet zvezdida je pobedio, osvojivši 32 procenta glasova. Nešto malo više od godinu dana nakon toga Mateo Salvini je osvojio 34 procenta glasova na izborima za Evropski parlament – što je bio njegov najveći uspeh. Melonijeva je, sa druge strane, osvojila manje glasova nego što se očekivalo, oko 24 odsto, sudeći po projekcijama.

Glavni zaključak jeste da je zaokret udesno bio manje naglašen nego što se očekivalo. Moglo bi se reći da Melonijeva svoju pobedu manje duguje svojoj veštini, a više slabosti levice, koju su burni međusobni sukobi onemogućili da ostvari uspešan rezulat.

Đorđa Meloni u završnici predizborne kampanje u Rimu, 22. septembar 2022. (Foto: AP Photo/Gregorio Borgia)

Ali to se nije odrazilo na raspored snaga u parlamentu. Komplikovani izborni zakoni obezbeđuju desnici apsolutnu većinu u skupštini. Melonijeva će sada biti u mogućnosti da oblikuje Italiju i – u manjoj meri – Evropu u skladu sa svojim idejama.

 

Prevod Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Reuters/Yara Nardi

 

Izvor: Spiegel.de

 

BONUSV VIDEO: 

Svet
Pratite nas na YouTube-u