EU Serbia Flags

Evropski parlament će tražiti prekid pregovora sa Srbijom

„Njihov nastavak uslovljavamo poštovanjem politike EU prema Rusiji i napretkom u ključnim reformama”, izjavio je autor dokumenta Tonino Picula. O nacrtu izveštaja poslanici EP-a će raspravljati 13. oktobra

Evropski parlament će tražiti od Evropske unije (EU) da obustavi pristupne pregovore sa Srbijom dokle god Srbija ne uvede sankcije Rusiji. Ovo se navodi u nacrtu izveštaja o novoj strategiji EU u procesu proširenja od 26. septembra, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.

„Dati prioritet usklađivanju zemalja pristupnica sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i unaprediti pristupne pregovore sa Srbijom samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije”, ističe se u nacrtu izveštaja.

U nacrtu ovog izveštaja među kompromisnim amandmanima evropski poslanici su obuhvatili i financijsko uslovljavanje.

Dalja financijska podrška Srbiji bi, kako se navodi u tekstu, uslovila beogradskim stavom prema Moskvi, ali i napretkom u demokratiji, vladavini prava i „prihvaćanju vrednosti i prioriteta EU”.

„Preispitati sve fondove EU za Srbiju u tom svetlu, posebno sve projekte koji se finansiraju u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kako bi se osiguralo da svi rashodi EU budu u potpunosti u skladu sa sopstvenim strateškim ciljevima i interesima EU”, ističe se među kompromisnim amandmanima.

Kompromisni amandmani su oni amandmani koji se uvrste u konačni nacrt i koji su rezultat dogovora među glavnim političkim grupacijama i izvestiocima u senci. Ovi amandmani se uvek izglasaju na konačnom glasanju, jer su rezultat dogovora.

Autor dokumenta Tonino Picula u izjavi za RSE pojašnjava da ovaj izveštaj ne poziva na prekid pristupnih pregovora. „Njihov nastavak uslovljavamo poštovanjem politike EU prema Rusiji i napretkom u ključnim reformama”, rekao je Picula u izjavi za RSE.

O nacrtu izveštaja poslanici Evropskog parlamenta će raspravljati na spoljnopolitičkom odboru 13. oktobra, a konačna verzija nacrta će dobiti formu Rezolucije Evropskog parlamenta, na glasanju koje se očekuje u novembru. Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno obavezujuće za zemlje članice niti ostale evropske institucije.

Evropske socijaldemokrate, druga po veličini grupacija u Evropskom parlamentu, je već saopštila da smatraju da EU ne može da nastavi pristupne pregovore sa Srbijom ako se ne uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i najavili da će se to uvrstiti u predstojećem izveštaju Evropskog parlamenta o proširenju.

Srbija jedina država regiona koja nije uvela sankcije Rusiji

Od početka rata u Ukrajini, EU redovno traži od Srbije da uvede sankcije Rusiji u skladu sa odlukama Unije.  Zemlje kandidati za EU bi trebale da progresivno usklade spoljne politike sa politikama EU, uključujući i sankcije.

Srbija je jedina država regiona koja nije uvela sankcije Rusiji, dok su ostale zemlje Zapadnog Balkana usaglasile sve politike sa politikama EU.

Prošle nedelje su Ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije, Nikola Selaković i Sergej Lavrov, potpisali u Njujorku, na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Plan konsultacija svojih ministarstava za period 2023-2024.

EU je reagovala naglasivši da je „ozbiljno zabrinuta” zbog potpisivanja ovog dokumenta te da time Srbija šalje signal „da namerava da ojača saradnju sa Rusijom”.

Najverovatnije bez pomaka u pristupnom procesu 2022. godine

Srbija od 2014. godine pregovara članstvo u EU. Vladavina prava kao i odnosi sa Kosovom se smatraju ključnim elementima koji određuju napredak pristupnog procesa. Međutim od početka rata u Ukrajini, 24. februara, odnosi sa Rusijom postaju takođe važni i oni će biti ključni za odluku o otvaranju novog klastera.

Srbija je imala relativno nizak stepen usklađivanja sa politikama EU, upravo zbog neusklađivanja sa odlukama koje se tiču Rusije. Budući da po pravilu, zemlja koja cilja članstvo mora biti sto od sto usklađena sa politikama EU, jedino uoči punopravnog članstva, do početka ove godine nije vršen tako oštar pritisak na zvanični Beograd.

Međutim, agresija Rusije na Ukrajinu je promenila pristup briselskih institucija i redovno se od Srbije traži da uvede sankcije Moskvi, budući da je jedina zemlja u regionu ali i kontinentu koja to do sada nije uradila.

Poslednji put je Srbija otvorila klaster četiri koji se odnosi na zelenu agendu, u decembru 2021., odnosno pre rata u Ukrajini.

Prema Evropskoj komisiji – instituciji koja ocenjuje spremnost jedne zemlje u integracijama, Srbija je spremna da otvori i klaster tri koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast. Ovaj klaster bi, u principu, trebao da se otvori u decembru ove godine.

Međutim, sada, diplomatski izvori tvrde da će 2022. godina proći bez ikakvog pomaka u pristupnim pregovorima, upravo zbog odnosa Srbije sa Rusijom.

Jedina nepoznanica u ovom trenutku ostaje da li sa Srbijom, u decembru, održati političku međuvladinu konferenciju, gde ne bi bilo otvaranja klastera ali bi to bila prilika da se otvoreno razgovara o svim neuralgičnim pitanjima.

Zemlje članice, kako kažu izvori RSE, su podeljene o ovom pitanju. Dok su sve države mišljenja da Srbija ne zaslužuje otvaranje klastera, postoje one zemlje koje su mišljenja da je dobro imati političku međuvladinu konferenciju kako bi se ponovila neophodnost da Srbija uvede sankcije Rusiji.

Druga grupa država članica sa druge strane smatra da ne treba preduzeti nikakav korak u procesu pristupnih pregovora, pa ni političku međuvladinu (bez obzira što tu neće biti otvoreni klasteri) dokle god Srbija gaji bliske odnose sa zvaničnom Moskvom.

 

Autor Gjerahina Tuhina

 

Izvor Radio Slobodna Evropa, 28. septembar 2022.

 

Naslovna fotografija: EU Council/Christos Dogas

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u