Hoće li uništavanje Severnog toka imati ekološke posledice?

Peter Nojman, stručnjak za terorizam, izjavio je za nemački javni servis ARD da on procenjuje da iza svega stoji neka država, a ne teroristička organizacija

Nakon što su na gasovodima Severni tok 1 i 2 otkrivene četiri pukotine, raste zabrinutost zbog mogućih ekoloških posledica. Nemački Savezni ured za ekologiju (UBA) procenjuje da će kroz pukotine u atmosferu da istekne 300.000 tona metana. Prema proračunima UBA, zbog oštećenja će biti ispušteno 7,5 miliona tona takozvanih ekvivalenata ugljen dioksida. To je otprilike jedan odsto nemačke godišnje emisije štetnih gasova. Ti proračuni baziraju se na procenama količina gasa koji se nalazi u oba gasovoda, precizirao je Savezni ured za ekologiju.

Najveća nemačka organizacija za zaštitu životne sredine „Dojče Umvelthilfe” (DUH) zahteva od vlasnika Severnog toka i nemačkih službi za nadzor da odmah ispumpaju preostali gas iz svih delova gasovoda.

Inspekcija gasovoda za sada nije moguća

Nakon što je početkom nedelje utvrđeno da je smanjen pritisak u cevima, do sada su otkrivena oštećenja na četiri mesta, koja se nalaze u blizini danskog ostrva Bornholma. U tom regionu su početkom nedelje registrovane eksplozije.

Dve pukotine nalaze se u švedskoj, a druge dve u danskoj ekonomskoj zoni. Prema informacijama švedske obalske straže, iz pukotina i dalje izlazi gas koji nije moguće odstraniti. Za sada nisu objavljeni podaci o količini gasa koji je istekao. Danska vlada je saopštila da inspekcija gasovoda može da se obavi tek za nedelju ili dva, jer je to trenutno opasno zbog velikog pritiska u cevima i količine gasa koji je izašao.

„Ti incidenti nisu slučajni”

I dalje nije poznato ko je odgovoran za oštećenja. Evropski komesar za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel nije izneo nikakve pretpostavke, ali jeste izrazio zabrinutost. „Ti incidenti nisu slučajni i tiču se svih nas”, naglasio je Borel. On je ujedno najavio da će EU preduzeti mere za povećanje energetske bezbednosti.

Na pitanje o mogućem uzroku oštećenja gasovoda, američka vlada je izjavila da ne želi da iznosi sumnje o mogućim organizatorima sabotaže, jer čeka rezultate istrage. A to bi moglo da potraje, rekao je portparol američkog Ministarstva spoljnih poslova Ned Prajs i dodao: „Mi imamo više pitanja nego odgovora.”

On nije želeo da komentariše pisanje medija koji tvrde da su američke tajne službe još prošle nedelje upozorile Evropljane na opasnost od mogućih napada na gasovode.

Stručnjak za terorizam: Verovatno operacija jedne države

Peter Nojman, stručnjak za terorizam, izjavio je za nemački javni servis ARD da on procenjuje da iza svega stoji neka država, a ne teroristička organizacija. „To je operacija koja zahteva prilično mnogo znanja, stručnosti i priprema”, rekao je Nojman.

Na pitanje da li iza napada stoji Rusija, on je odgovorio: „Kao prvo bi moglo da se postavi pitanje, zašto bi Rusija želela da uništi taj gasovod, pa ona želi da nam prodaje gas?” No, Nojman kaže da ipak postoje i argumenti koji idu u prilog takvoj sumnji. Jer, na tržištu energenata će sada biti još veći haos, a cene će nastaviti da rastu.

Osim toga, tu je i psihološki efekat, kaže nemački stručnjak, jer se sada svi u Evropi pitaju šta bi moglo da se dogodi s nekim drugim cevima kroz koje teku nafta ili gas. „Nesigurnost je u Evropi danas veća nego ikad, a uzrok tome je ovaj napad”, kaže Nojaman i dodaje da je to sigurno u interesu Rusije.

Rusija želi da učestvuje u istrazi

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, opovrgava te optužbe: „Prilično je predvidljivo i predvidljivo glupo i apsurdno tako nešto pretpostaviti.” Kako je prenela novinska agencija Interfaks, on je naglasio da su oštećenja i za Rusiju veliki problem, jer su oba gasovoda puna gasa. „Taj gas mnogo košta, a sada odlazi u vazduh”, rekao je Peskov.

On je ujedno naglasio da bi, pre nego što se daju bilo kakve izjave, trebalo pričekati rezultate istrage i znati da li se stvarno radilo o eksploziji. Osim toga, Peskov zahteva da se i Rusiju uključi u tu istragu. On u utorak (27.9.) nije isključio mogućnost da se radi o sabotaži.

Rusko glavno državno tužilaštvo pokrenulo je u vezi s tim slučajem postupak protiv „međunarodnog terorizma” i saopštilo: „Najkasnije 26. septembra 2022. izvršene su namerne radnje s ciljem oštećenja cevi gasovoda Severnog toka 1 i Severnog toka 2 na dnu Baltičkog mora”. Moskva je to pokretanje postupka obrazložila time što su oštećenja na gasovodima „Rusiji prouzrokovala znatnu ekonomsku štetu”.

Kremlj optužuje američkog predsednika Bajdena

Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, izjavila je da je tu sabotažu mogao da naredi i američki predsednik Džozef Bajden. „Američki predsednik mora da odgovori na pitanje da li su SAD ispunile svoju pretnju”, napisala je Zaharova na Telegramu.

Ona je pri tom podsetila na Bajdenove izjave date nekoliko nedelje pre početka ruskog napada na Ukrajinu. On je tada rekao da, ako Rusija izvrši invaziju na susednu zemlju, Severnog toka 2 više neće biti, podsetila je Zaharova.

Američka vlada te optužbe je odbacila kao „smešne”. „Svi mi znamo da Rusija ima dugu istoriju širenja lažnih informacija”, rekla je Edrijen Votson, portparolka Nacionalnog saveta bezbednosti Bele kuće.

Na zahtev Moskve, u petak (30.9.) će se o tome raspravljati na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN, najavilo je švedsko Ministarstvo spoljnih poslova.

 

Izvor Dojče vele, 29. septembar 2022.

 

Naslovna fotografija: Swedish Coast Guard/Handout via TT News Agency/via Reuters/File Photo

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u