Cena barela nafte na svetskom tržištu nastavila je juče da raste, nakon istorijske odluke OPEK-a plus u sredu da rekordno snizi proizvodnju (nominalno za dva miliona barela, efektivno oko 1,2 miliona), uprkos suprotnim očekivanjima Vašingtona. Barel severnoatlantskog brenta dostigao je juče vrednost od 93,39 dolara, dok se laka teksaska nafta prodavala za 87,74 dolara. Američka investiciona banka Goldman Saks nakon odluke OPEK-a plus procenjuje da bi barel brenta pred kraj godine mogao da dostigne i cenu od 110 dolara.
OPEK plus doneo je „kratkovidu i bezobzirnu odluku” u vremenu kad je „održavanje globalnog snabdevanja energijom od izuzetnog značaja; jasno je da OPEK plus sarađuje s Rusijom”, prenosi londonski Fajnenšal tajms ocenu portparolke Bele kuće Karin Žan-Pjer.
S takvim uverenjem, američki predsednik Džozef Bajden i administracija u Vašingtonu najavili su niz poteza i namera kako bi predupredili dalji rast cene barela uoči novembarskih izbora za američki Kongres i zaštitili domaće naftno tržište, ali i da bi okrenuli list u odnosima s OPEK-om, prvenstveno s njenim predvodnikom Saudijskom Arabijom. S jedne strane, Vašington je najavio nastavak „odgovarajućeg” ispuštanja nafte iz Strateških rezervi SAD, uz apel domaćim energetskim kompanijama da doprinesu smanjivanju istorijskog jaza između veleprodajnih i maloprodajnih cena gasa u SAD.
Što se tiče udruženja 23 države izvoznika nafte, predvođene Rijadom i Moskvom, „Bajdenova administracija će se konsultovati s Kongresom oko dodatnih oruđa i ovlašćenja radi smanjenja kontrole OPEK-a nad cenama energije”, navodi se u saopštenju iz Vašingtona. Drugim rečima, Bela kuća sada deluje spremna da podrži raniju zakonsku inicijativu (NOPEK) u Kongresu da se OPEK proglasi kartelom koji nelegitimno manipuliše cenom nafte i time šteti interesima Amerike.
Dogovor Saudijaca i Rusa: OPEK+ obara proizvodnju nafte, EU i SAD osuđuju
Šta bi sve moglo snaći svetsko tržište nafte u slučaju da takav zakonski predlog bude usvojen u Kongresu, pojasnio je proletos Suhail el Mazruej, ministar energetike Ujedinjenih Arapskih Emirata. Prema Mazrueju, OPEK je nepravedno na meti američkih zakonodavaca zbog energetske krize.
„Ukoliko ometate naš uspostavljeni sistem proizvodnje, morate da pazite šta tražite, jer ako imate haotično tržište, videli biste… povećanje cena od 200 ili 300 odsto koje svet ne može da podnese”, rekao je Mazruej.
Da uzvrati i ograniči uticaj OPEK-a, Vašington razmatra i niz drugih akcija, među kojima su labavljenje sankcija protiv Venecuele, ali i zabrana izvoza benzina, dizela i drugih derivata iz SAD. Protiv te mere nedavno se izjasnio Daren Vuds, izvršni direktor „Ekson mobajla”: „Smanjenje globalne ponude ograničavanjem izvoza samo će pogoršati globalne nestašice”, napisao je Vuds u pismu američkom ministarstvu energetike.
Bilo kako bilo, od odluke OPEK-a plus u sredu na Kapitol hilu se rasplamsala debata na koje bi sve načine SAD trebalo da prevrednuju odnose sa Saudijskom Arabijom. Kongresmeni Tom Malinovski i Šon Kasten podneli su juče predlog zakona da SAD povuku trupe iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok je senator Berni Sanders predložio da Vašington ukine vojnu podršku Rijadu. „Američki predsednici ne treba više tamo da idu”, procenio je Sanders.
OPEK plus u međuvremenu ne deluje uznemiren ovim reakcijama iz Vašingtona.
„Pokažite mi gde smo se to pokazali ratobornim”, upitao je princ Abdulaziz bin Salman, saudijski ministar energetike.
„Ono što radimo od suštinskog je značaja za sve izvoznike nafte, čak i izvan sastava OPEK plus, koji će ostati glavna sila za stabilnost globalne ekonomije… Saudijska Arabija će nastaviti da preduzima neophodne obaveze na tom zadatku”, izjavio je Abdulaziz bin Salman.
S tom vizijom, OPEK plus ima od srede i svoju novu satnicu. Naime, 23 države izvoznice nafte odlučile su da tekućem Ugovoru o saradnji, koji ističe pred Novu godinu, produže rok važenja do kraja 2023. Uz to, umesto mesečnih sednica, kao od 2016. godine, kad je OPEK plus uspostavljen, ubuduće će se sastajati – svakih šest meseci.
Autor Tanja Vujić
Izvor Politika, 7. oktobar 2022.
Naslovna fotografija: Reuters/Ramzi Boudina/File Photo
BONUS VIDEO:
