B. Mitrinović: Deset zapadnih plaćenika za milijarde petrodolara

Putin je princu Salmanu omogućio povratak na političku scenu davši mu posredničku ulogu u oslobađanju 10 plaćenika iz zapadnih zemalja

Nesmotrenost, odsustvo strpljenja i velika mržnja čoveka uvedu u nepremostive probleme. Sve to je pokazao bivši poljski ministar Radoslav Sikorski, kada je odmah posle eksplozije na cevovodima „Severnog toka” napisao: „Hvala SAD”. Američki propagandisti su bili šokirani. Ali u ovom ubrzanju više nije bilo vremena za demantije i ostala je ogoljena činjenica da je Vašington zapravo učinio medveđu uslugu Evropi. Jer nezavisnost Evrope od Rusije znači njenu zavisnost od SAD. Veliko je pitanje da li će Sikorski već ove zime zažaliti zbog zahvalnosti Vašingtonu.

Preventivni udar

Tako je i Volodimir Zelenski, ponesen vrtlogom rata kojim ne upravlja, ponovio reči bivšeg poljskog predsednika Leha Valense i pozvao Vašington da izvede preventivni nuklearni napad na Rusiju. Olako obećana brzina vodi nas ka zvaničnom proglašenju trećeg svetskog rata, s verovatnim uništenjem čovečanstva. Zelenski nije znao da odgovori na pitanje da li bi to povećalo rizik da i Rusija upotrebi nuklearno oružje. Odgovorio je: „Teško je reći”. Ali barem tu nikakve dileme nema i odgovor na to pitanje je jednostavan, jer koncept nuklearnog odvraćanja i počiva na tome da će odgovora sigurno biti. Zato i postoje „crvene linije”, a preduzetne budale misle da one jednostavno mogu da se izbrišu.

Amerikanci su ugodili Sikorskom i Zelenskom dizanjem gasovoda u vazduh, a ekonomska destabilizacija Evrope, potencijalnog globalnog konkurenta, bio je njihov primarni cilj. Ali Amerikanaci lako gube entuzijazam u poduhvatima koji mogu da ih koštaju. Ako bi ponovo udovoljili Zelenskom i izveli preventivni udar, pretnja da bi Rusija odmah uzvratila – za njih je bespotreban rizik. Zašto bi ulazili u nuklearni rat s Rusijom, kada je njihov osnovni cilj ekonomsko uništenje Kine? Uništena Ukrajina i smrznuta Evropa su samo kolateralna šteta.

Brzopleti Poljaci

Razumljivo je da sada svaka država pokušava da se izvuče iz tog bespoštednog proždiranja. Mateuš Moravjecki kaže da se ne može dozvoliti da se energetska politika EU sprovodi po diktatu Berlina. Ne kaže, ali misli, da tu politiku u Evropi treba da vode SAD. Varšava je prva uvela sankcije „Gaspromu”, a potom je od Berlina tražila odštetu za Drugi svetski rat i ponovo su oštro odbijeni. Poljska optužuje Nemačku da je sebična jer će s 200 milijardi evra podrške svojoj industriji pokušati da premosti nedostatak i poskupljenje energenata. Zahvaljujući subvencijama, nemačka preduzeća će moći da plate visoku cenu energenata, dok drugi neće.

Lako se može dogoditi da upravo Poljska (njena privreda je peta, a nemačka prva u EU) ostane kratkih rukava. Na kraju, Poljska je najveći primalac bespovratnih sredstava iz evropskih infrastrukturnih fondova, a Nemačka najveći donator ovih fondova. Tako da se može pokazati da Poljaci generalno, a ne samo Sikorski – prebrzo istrčavaju.

Posle diverzije na „Severnom toku” norveški gas je postao kurentan, a Poljska je konačno evropskim parama izgradila baltički cevovod. Ali Nemačka je i pre krize bila stari pouzdan kupac norveškog gasa i ako bude spremna da subvencioniše kupovinu (bez obzira što se cena određuje na britanskoj i evropskim berzama) opet će ga dobiti za svoju industriju. Što se tiče poljskog terminala za američki LNG, ako Nemci budu imali novac, poljski trgovci će ga radije prodavati Nemcima po višoj ceni nego samim Poljacima po nižoj. Zato je uvek bolje gledati kako da pomogneš sebi, a ne da upropastiš drugog.

OPEK+ uzvraća udarac

Odluka OPEK+ da smanji proizvodnju nafte za dva miliona barela dnevno zaista je razočaravajuća za Vašington, a da li je i „kratkovida”, kako kaže Blinken, tek će se videti. Za Rusiju je korisna, jer će dezavuisati pritisak sankcija na cene ruske nafte. Mnogi već govore da se OPEK+ kladi na pobedu republikanaca i da gleda da na svaki mogući način tome i doprinese. Sledećeg meseca na izborima za Kongres demokrate rizikuju da izgube većinu od republikanaca. Sada će morati da nastave da prodaju naftu iz rezervi, a Blumberg prenosi da američka vlada razmatra potpunu zabranu izvoza naftnih derivata kako bi stabilizovala domaće tržište. I tako je stigao odgovor na formiranje „plafon cene”.

Zanimljiv je i mogući put kojim se stiglo do ovog odgovora. Prošlog meseca se iznenada dogodila razmena stranih plaćenika koji su ratovali u Ukrajini, a držala ih je Rusija. Posredničku ulogu je odigrala Saudijska Arabija. Neki od njih su već bili osuđeni na smrt, a javnosti tih država su pritiskale svoje vlade da rade na njihovom oslobađanju. Slikovito rečeno, Putin je princu Salmanu omogućio povratak na političku scenu davši mu posredničku ulogu u oslobađanju 10 plaćenika iz zapadnih zemalja. Tako su te prestonice, koje su bojkotovale princa, morale s njim da pregovaraju da bi izbavile svoje građane iz zarobljeništva.

Uz sav akumulirani bes proizvođača nafte, to je bio možda mali dodatni tas na vagi da odgovor OPEK+ bude toliko razočaravajući za Amerikance. Tako da bi se moglo reći da je Džozef Bajden bio „kratkovid” kada je brzopleto otputovao u Rijad, a naročito kada se posle mlakog prijema vratio priči da je saudijski princ Mohamed bin Salman odgovoran za smrt Kašogija.

 

Autor Biljana Mitrinović Rašević

 

Izvor Politika, 8. oktobar 2022.

 

Naslovna fotografija: kremlin.ru

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u