Si-En-En: Putin pod pritiskom da odgovori na rušenje dela Krimskog mosta

Odjeci eksplozije stigli su do Kremlja, a ono što se mnogi pitaju je kakav odgovor bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da spremi

Velika eksplozija koja je odjeknula u subotu ujutru dovela je do urušavanja dela Kerčkog mosta koji povezuje anektirani Krim i rusko kopno. Udar, koji je poremetio glavne transportne veze između Rusije i ovog poluostrva, ne samo da je zadao nevolje ruskim vojnim naporima u Ukrajini, već je, kako piše Si-En-En, i psihološki udarac Moskvi. Odjeci eksplozije stigli su do Kremlja, a ono što se mnogi pitaju je kakav odgovor bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da spremi.

I dok tačan uzrok eksplozije ostaje nejasan, ona je pokazala da je ključna železnička ruta ka Krimu, i dalje do fronta u Hersonu, veoma ranjiva na buduće napade. Do nje dolazi samo nekoliko nedelja nakon što je Ukrajina pokrenula veliku kontraofanzivu u pokušaju da povrati teritorije koje je Moskva nedavno pripojila, a iako Kijev i dalje nije zvanično preuzeo odgovornost za ovaj napad, to jeste činio tokom leta kada je došlo do serije eksplozija na poluostrvu.

Ruska vojska je intenzivno koristila most za snabdevanje svojih snaga u Hersonu i Zaporožju i nije jasno kako će sada ova eksplozija uticati na njene lance snabdevanja. Među ruskim javnim ličnostima koje podržavaju Putina od subote se čuje niz poziva na „brutalnu odmazdu”, a ovi pozivi povećavaju politički pritisak na ruskog predsednika koji je u septembru rekao da je Moskva spremna da upotrebi „sva raspoloživa sredstva” da zaštiti zemlju i njen narod ako bude ugrožen.

Putin se sada, kako piše Si-En-En, suočava sa nizom „ubrzanih i bolnih” odluka. Sa jedne strane, zapadno do reke Dnjepar, njegova vojska u Hersonu pod opsadom je ukrajinskih snaga koje se ubrzao kreću, a druga tačka je sam Krim. Putin je lično otvrio most preko Kerčkog moreuza 2018. godine, a aneksija Krima bila je izvor ponosa i pompe za Kremlj. Ali, Putin se sada suočava sa teškim izborom kako da dodatno ojača iscrpljene snage koje se suočavaju sa problemima u snabdevanju.

Zašto je most toliko važan?

Rusija je počela da gradi veliki most dug 19 kilometara preko Kerčkog moreuza, potrošivši procenjenih 3,7 milijardi dolara, nakon što je Moskva izvršila aneksiju Krima 2014. godine. To je bio fizički izraz Putinovog cilja da Ukrajinu zauvek „veže” za Rusiju. Na dan kada je otvoren, upravo je Putin predvodio konvoj preko mosta, vozeći kamion okićen zastavama.

Most se proteže kroz Kerčki moreuz, koji povezuje Crno more sa Azovskim morem, na kome se nalaze ključne ukrajinske luke, uključujući Marijupolj. Za Rusiju, most simbolizuje fizičko „ponovno ujedinjenje” Krima sa ruskim kopnom i preko njega se Krim snabdeva svojim potrebama – gorivom i robom, a takođe se koristi i za snabdevanjem ruskih snaga oružjem.

Eskplozija je, međutim, dovela do toga da glavne saobraćajne veze, uključujući autobuse i vozove, budu privremeno obustavljene. U međuvremenu, vremenski uslovi u moreuzu ometaju planove Rusije da koriste trajekte, a ruske trupe na jugu Ukrajine sada će se snabdevati morskim i kopnenim koridorom, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Sa druge strane, automobilski saobraćaj na neoštećenom delu mosta je nastavljen kasnije u subotu, rekao je ruski čelnik na Krimu Sergej Aksenov.

„Trenutno je saobraćaj otvoren za automobile i autobuse uz proceduru inspekcije. Molimo vozače kamiona da isplaniraju svoju rutu koristeći trajektni prelaz Kerč”, rekao je on.

Šta kažu u Kijevu?

I iako su brojni ukrajinski zvaničnici reagovali na ovaj događaj, niko nije direktno proznao da je Kijev umešan. Napad se dogodio dan nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin napunio 70 godina, a ukrajinski sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov objavio je snimak zapaljenog mosta na kome se ogroman deo urušio u vodu, pored još jednog snmka na kom Merilin Monro peva „Srećan rođendan, gospodine predsedniče”.

U drugim objavama na internetu rušenje mosta upoređivano je sa potapanjem ratnog broda ruske mornarice „Moskva”. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane je u kratkoj objavi na Tviteru reagovalo na eksploziju navodeći: „Navođena raketna kristarica Moskva i Kerčki most – dva ozloglašena simbola ruske moći na ukrajinskom Krimu – su pala. Šta je sledeće na redu, Rusi?”

Među reakcijama je i objava mornarice Oružanih snaga Ukrajine koja je na Fejsbuku navela „PVO Ruske Federacije, spavaš li?”, pored snimka koji pokazuje urušeni deo mosta.

Pozivi na odmazdu

Putinova administracija od juče institira na tome da je šteta pod kontrolom i da će biti brzo sanirana. Agencija TASS je izbegla reč „napad” izveštavajući da je tim od 380 ljudi za brzo reagovanje poslat „da eliminiše posledice vanrednog stanja” na mostu.

Ruski predsednik je odmah naredio vladinoj komisiji da ispita vanrednu situaciju, a ruski zvaničnici sugerisali su da je eksploziju izazvao kamion koji je eksplodirao na drumu.

Sa druge strane, sve više je onih koji podržavaju Putina pozivaju na hitnu reakciju Moskve. Sergej Markov, političar povezan sa Kremljom i bivši parlamentarac Jedinstvene Rusije, veruje da je „teroristički napad” na Kerčki most dokaz da će „SAD i njihov ukrajinski proksi režim pomerati crvenu liniju sve dalje i dalje”.

I Konstantin Dolgov, član gornjeg doma ruskog parlamenta, takođe je nazvao eksploziju „terorističkim napadom” i još jednom „zlokobnom manifestacijom terorističke prirode mariontetskog režima u Kijevu”. Sugerišući na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Dolgov je rekao: „S teroristima se mora nedvosmisleno postupati”.

A kako piše Politiko, eksplozija ne samo da predstavlja problem za rusko snabdevanje ljudstvom i oružjem za njene jedinice na jugu Ukrajine, već je to i „ozbiljno poniženje” za Putina. Takođe, ona je bila i „šamar” propagandistima u ruskim medijima pod državnom kontrolom koji su most koristili kao simbol uspešne ruske aneksije ukrajinske teritorije.

Novinar Vladimir Solovjev, kog je EU ranije ove godine sankcionisala zbog svojih propagandnih aktivnosti, napisao je na svom Telegram kanalu: „Vreme je da odgovorimo. Svim dostupnim sredstvima”.

Putinov „težak izbor”

Najnoviji događaj pokazao je, piše Si-En-En, zapanjujuću slabost ruskih oružanih snaga – potrebne su im železnice da bi se kretali. A Ukrajina ovaj sistem gađa sporom i strpljivom preciznošću. Prvo Izjum, što je dovelo do sloma oko Harkova. Potom Liman, što dovodi do erozije ruske kontrole nad Donjeckom i Luganskom, a sada i Kerčki most.

Kako se navodi, postoji rizik i da Kerčki most bude ponovo pogođen. Železnička veza preko Melitopolja sada je meta velike vrednosti. Ukrajinski predsednik rekao je prošle nedelje da je moguća ofanziva iz Zaporožja prema Melitopolju. Sama mogućnost da bi poslednji netaknuti železnički put Rusije ka jugu mogao da bude poremećen postavlja egzistencijalna pitanja za njenu okupaciju.

Kako piše Si-En-En, Putin mora da bira između toga da „hrani” svoje sve veće ambicije sve manjim šansama za uspeh ili da konsoliduje snage oko cilja koji ima veće šanse da postigne.

„Jedno mu nosi rizik od katastrofalnog kolapsa, za čitavu svoju brutalnu avanturu u Ukrajini, a vrlo verovatno i za njegovu vladavinu. Drugi mu ostavlja gubitak obraza, ali i veće šanse da održi okupaciju manjih delova Ukrajine”, navodi CNN.

 

Si-En-En/Politiko/Euronjuz, 9. oktobar 2022.

 

Naslovna fotografija: Mikhail Metzel/Kremlin pool/EPA-EFE

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u