A. Telesković: Ratne i naftne igre ili o JANAF-u i Družbi

Najava da će Srbija jedan pravac snabdevanja ruskom i drugom naftom, Janafom, zameniti Družbom preko Mađarske mogla bi da se tumači i kao neki vid pritiska na Hrvatsku

Najduži naftovod na svetu „Družba” – koji se u dužini od preko 4.000 kilometara pruža od Almetjevska u ruskom Tatarstanu do Šveda u Nemačkoj – mogao bi da se produži za još 128 kilometara, ukoliko se obistine najave srpskih zvaničnika, pa se Srbija u naredne dve godine poveže sa Družbom u Mađarskoj, kako bi obezbedila još jedan izvor snabdevanja sirovom naftom.

Za sada, u programu poslovanja srpske kompanije Transnafta za 2022. godinu navodi se da kompanija treba da izradi plansku i tehničku dokumentaciju o novim pravcima snabdevanja sirovom naftom. Konkretni detalji se ne navode.

U Ministarstvu rudarstva i energetike za „Oko” pojašnjavaju da je mogućnost povezivanja na Družbu predviđena planom investicija ovog ministarstva, te da je deo takozvanog plana razvoja sistema za transport Transnafte za period od 2020. do 2025. godine. Napominju i da bi naftovodom Družba u Srbiju stizala samo ruska nafta, a da se razmatraju i drugi pravci snabdevanja, kako što je luka Drač u Albaniji, a preko Makedonije, kao i povezivanje sa naftofodom u Rumuniji.

Ono što se o Družbi zna, iz izjava zvaničnika, jeste da bi se jednim delom koristio već postojeći gasovod, kao i da bi ova investicija koštala oko 100 miliona evra.

Za sada, sirova nafta, uključujući i rusku, u Srbiju stiže samo iz jednog pravca – preko Jadranskog mora, iz luke Omišalj, sa ostrva Krk u Hrvatskoj. Jedna petina nafte vadi se na domaćim naftnim poljima, ostatak tržišta snabdeva se iz uvoza.

Najavivši izgradnju novog naftnog pravca predsednik Aleksandar Vučić je u subotu 8. oktobra izjavio kako se „Hrvatska pokazala kao nepouzdan dobavljač i mi smo razumeli tu poruku”.

Tome je prethodilo usvajanje 8. paketa sankcija, kojim Evropska unija ograničava cene ruske nafte. A koliko će cene biti ograničene znaće se tek prilikom usvajanja sledećeg paketa sankcija. Pitanje je i kakve će promene na evropskom tržištu doneti ova mera.

Međutim, na nas se odnosio deo 8. paketa sankcija koji nije usvojen. Nacrtom tog dokumenta za zemlje zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, bilo je predviđeno izuzeće kada je reč o embargu na uvoz ruske nafte morskim putevima. Reč je o staroj odluci EU, usvojenoj još u maju ove godine, prilikom usvajanja 6. paketa sankcija. Njime je zabranjen uvoz ruske nafte preko mora, a odluka stupa na snagu 1. novembra.

Mađarska i još nekoliko zemalja EU izuzete su od primene ove mere, jer u ovu zemlju ruska nafta stiže kopnom, tačnije naftovodom „Družba”.

Odluke u Evropskoj uniji se usvajaju jednoglasno, a tri zemlje članice bile su protiv izuzeća za zemlje zapadnog Balkana. Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da su protiv ovog izuzeća bile „Hrvatska, jedna baltička zemlja i još jedna zemlja blizu baltičke zemlje”.

Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je kako „Srbija ne može da sedi na dve stolice”.

„Odobriti derogaciju tako da Srbija, zbog dila s Putinom, i dalje ima jeftinu rusku naftu koja će doći u hrvatsku luku i Janafom biti prevezena u Srbiju u okolnostima kada Rusija sprovodi agresiju na Ukrajinu! Što ćemo mi tu biti, nekakve korisne budale”, rekao je tada Plenković.

Predsednik Aleksandar Vučić odgovorio je da „Hrvatska samo radi svoj posao koji obavlja još od 1941. godine”.

Između redova ove odluke nije teško pročitati da je reč o vidu pritiska na Srbiju zbog njenog odbijanja da se pridruži sankcijama EU. Kao što je za „Oko” rekao Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, „možda Hrvatska samo glasno govori ono što u Evropskoj uniji niko ne želi javno da kaže, a to je da se Srbija ovim kažnjava zbog neuvođenja sankcija Rusiji”.

Alternativni pravci

Najava da će Srbija jedan pravac snabdevanja ruskom i drugom naftom, Janafom, zameniti Družbom preko Mađarske, kojom za sada može da stigne samo ruska nafta, mogao bi da se tumači i kao neki vid pritiska na Hrvatsku. Naročito ako se zna da EU ponovo početkom decembra treba da odlučuje o izuzeću za Srbiju i zemlje zapadnog Balkana. Jer, prelaskom Srbije na Družbu umesto na Janaf, ova kompanija iz Hrvatske ostala bi bez svog glavnog poslovnog partnera, a to je NIS. Srpski državni zvaničnici isticali su da 70 odsto svojih prihoda Janaf ostvaruje zahvaljujući ugovoru sa NIS-om.

U Janafu za „Oko” nisu mogli da preciziraju koliko je Srbija za njih važno tržište, jer su, kako kažu, „ugovorni odnosi poslovna tajna”. Uz to, dodaju da nisu u mogućnosti da iznose detelje bilo kog ugovora pa i onog nsklopljenog sa NIS-om.

Predsednik Vučić najavio je i da će Srbija razmotriti izgradnju još jednog, trećeg naftovoda koji će ići prema Draču, kao i da će to biti deo inicijative u okviru Otvorenog Balkana. Time bi Srbija, stručno rečeno, difersifikovala pravce snabdevanja sirovom naftom.

Problem s naftnim pravcem koji ide ka Mađarskoj može da bude to što je za izgradnju ovog naftovoda potrebno dve godine. A EU iz meseca u mesec donosi nove pakete sankcija. To znači da i kopneni putevi ruske nafte mogu doći pod udar Brisela, jer sankcije pooštravaju. Mađarski premijer Viktor Orban će se tome oštro protiviti, jer je Mađarska zavisna od uvoza ruske nafte. Orban je još prilikom usvajanja šestog paketa sankcija rekao da to može da bude atomska bomba za mađarsku privredu, kao i da sankcije više pogađaju evropsku nego rusku ekonomiju.

Inače, čak 65% nafte Mađarska uvozi preko naftovoda Družba, a mađarske rafinerije tehnički su osposobljene da prerađuju rusku naftu. Mađarski ministar Petar Sijarto je izjavio da bi ovoj zemlji trebalo 800 miliona dolara za modernizaciju svojih rafinerija kako bi mogle da prerađuju i drugu vrstu nafte osim ruske.

Srbija će, čak iako od 1. novembra više ne bude mogla da uvozi rusku naftu, preko Janafa moći da uveze naftu drugog porekla. Što znači da nama ne preti ruska kriza. Prošle godine, na primer, Srbija je uvezla manje oko 20 odsto ruske nafte u ukupnom uvozu. Ove godine u avgustu taj udeo je dostigao čak 40 odsto jer je ruska nafta bila jeftinija od konkurentske.

„Sigurna snabdevenost domaćeg tržišta sirovom naftom neće biti ugrožena”, tvrdi u razgovoru za Oko magazin Raša Kojčić, pomoćnik u Ministarstvu rudarstva i energetike za naftu i gas.

Šta sve ovo u praksi, ipak, može da znači? Ukoliko Srbija bude morala da uvozi skuplju naftu, spoljnotrgovinski deficit će biti povećan. A već je značajno porastao, i to uglavnom zbog uvoza skupih energenata. U avgustu ove godine deficit u robnoj razmeni je 72,9% veći u odnosu na isti period prošle godine.

Cena nafte i naftnih derivata ograničena je uredbom, ali veće uvozne cene mogu da dovedu i do rasta cena u maloprodaji. Odnosno, prostor države za ograničenje cene nafte biće sužen, procenjuje u razgovoru za Oko magazin broker Nenad Gujaničić. Novinarka Jelica Putniković, s druge strane, smatra da do rasta cena u maloprodaji neće doći.

Vlasništvo NIS-a

Ali, ono što sasvim sigurno može da se očekuje jeste da će rusko vlasništvo u NIS-u i dalje biti pod budnim okom Brisela.

NIS je već, zbog sankcija EU, bio primoran da na berzi promeni vlasničku strukturu. Gaspromnjeft u NIS-u sada ima 50 odsto vlasništva. Ova transakcija odigrala se zapravo u krugu Gaspromove porodice, jer je kupac 6,15 odsto akcija ćerke firme Gaspromnjeft bila upravo majka firma – Gasprom. Transakcija se odigrala na Beogradskoj berzi početkom maja ove godine.

Suštinski, nije se promenilo mnogo toga jer su Rusi zadržali većinsko vlasništvo u ovoj kompaniji, a Republika Srbija je ostala manjinski akcionar. Formalno, pred Briselom se sa ovom transakcijom na Beogradskoj berzi promenilo mnogo toga. Jer, majka firma Gasprom nije pod embargom EU, za razliku od ćerke firme koja je na crnoj listi Brisela. Naravno, razlog za to je što zemlje članice EU posluju sa majkom firmom Gasprom.

Mnogi smatraju da je rusko vlasništvo, NIS-u ovih dana donelo probleme u još jednoj zemlji EU – Rumuniji. Tužioci uprave za istraživanje organizovanog kriminala i terorizma pretresli su devet kuća, uključujući i predstavništva ova multinacionalne kompanije zbog sumnje da su informacije o rezervama nafte u toj zemlji stizale u Beograd i Moskvu.

Zvuči kao fraza, ali šta se ovde dogodilo „pokazaće istraga”, ali je činjenica da je NIS-ovo tržišno učešće u Rumuniji beznačajno i iznosi svega 1,2 %. U Rumuniji NIS ima samo 19 benzinskih pumpi.

Ali, otkako je krenuo rat u Ukrajini, ruski kapital na teritoriji EU nije dobrodošao. A na srpskom tržištu NIS je kapitalac, ima čak 48 odsto učešća u maloprodaji. Uprkos krizi, potrošnja goriva u Srbiji porasla je 12,8% odsto.

Zbog ruskog kapitala, NIS je, reklo bi se, u Srbiji imao tešku poslovnu godinu. Ali sve dok se ne pogleda finansijski izveštaj. Zbog rasta cena nafte, u prvih šest meseci ove godine NIS je prihod od prodaje uvećao za čak 108%. Sada on iznosi više od 240 milijardi dinara, što je oko dve milijarde evra. A dobit ove kompanije dostigla 43 milijarde dinara, odnosno 370 miliona evra.

U odnosu na isti period prošle godine profit NIS-a veći je čak sedam puta. Ili još jasnije – za šest meseci ove godine NIS skoro da je zaradio ono što je ruski većinski vlasnik Gaspromnjeft 2008. platio kad je kupovao ovu kompaniju.

Za NIS je to rekordno polugodište od kad su ga kupili Rusi. Ili što bi ruski predsednik Vladimir Putin, prilikom posete Beogradu u januaru 2019. godine, rekao: „Hvala na prijateljstvu. Spasiba za družbu”.

 

Autor Anica Telesković

 

Izvor RTS, 10. oktobar 2022. 

 

Naslovna fotografija: nisgazprom.rs

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u