Projekcije, strahovi i nadanja Evropske unije

Prema optimističnom scenariju ECB, ekonomije evrozone će stagnirati u narednih pola godine. U pesimističnom, BDP evrozone će naglo opasti. Šta to znači za građane?

Koliko je ekstremna zima imala uticaj na fijasko koji je doživela Napoleonova Francuska i Hitlerova Nemačka u pokušaju da osvoji Rusiju još uvek ostaje kontroverza za istoričare. Međutim, ako je popularizovani narativ o najhladnijim zimama 1812. i 1941-1942 tačan, onda bi preliminarne projekcije, koje ukazuju na niže nego prosečne temperature u dolazećim mesecima, mogle (opet) pomoći Moskvi, i to kroz povećane prihode usled posledično više tražnje za naftom i gasom.

Naime, poslednje procene Evropske agencije za vremenske prognoze ukazuju da bi Stari kontinent mogao da se suoči sa hladnom zimom sa manje vetra i kiše nego inače. Prognoze za novembar i decembar 2022. ukazuju na period visokog pritiska nad zapadnom Evropom, koji će verovatno doneti hladnije periode sa manje vetra i padavina, što će redukovati proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, posebno hidroenergetskih.

Dakle, nedavni uragani na Atlantiku bi mogli kratkoročno posmatrano izazvati blaže, vlažnije i vetrovitije vreme, ali bi hladnije vreme u poslednja dva meseca 2022. bilo u skladu sa atmosferskim uslovima poznatim kao „La Ninja” (vremenski obrazac proizašao iz hlađenja površine Pacifika, što pokreće promene u obrascima vetra i padavina u različitim regionima).

S tim u vezi, ministri EU pozvali su mrežu operatera električne mreže u EU da u oktobru, mesec dana ranije nego inače, predstave svoje najnovije informacije o rizicima po bezbednost zimskog snabdevanja električnom energijom.  

Sankcije ruskog gasa

Istina, prognoza o dolazećim toplim danima za oktobar je optimistična za EU i Britaniju. Budući da će viša nego uobičajena temperatura odložiti trošenje inače nagomilanih zaliha (napunjenost kapaciteta iznosi čak 90%), cene prirodnog gasa održavaju silaznu putanju. Tako su „Dutch Gas Futures” 5. oktobra 2022. iznosili oko 1.650 dolara, 176 evra po megavat-času, što je drastično niži iznos od njihove prosečne cene u avgustu (2.450 dolara). Istina, i ova cena je čak oko osam puta viša od proseka za period 2010-19.

Inače, Evropa je imala jedno od najtoplijih leta u istoriji, sa temperaturom u avgustu za 1,7 stepeni višim od proseka 1991-2020. te posledičnim sušenjem tla. Povezano s tim, udeo vetra i hidroenergije u proizvodnji električne energije u EU je opao, te su reke poput Loare skoro presušile.

Jezero Garda nakon što je severna Italija doživela najgoru sušu u poslednjih 70 godina u Sirmioneu, Italija, 16. avgust 2022. (Foto: Reuters/Flavio Lo Scalzo/File Photo)

Dakle, energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini je samo deo problema, dok su gašenje francuskih nuklearnih elektrana (npr. skoro polovina od njih 56 je trenutno van mreže) i poremećene isporuke uglja uzrokovane malim vodotocima na glavnim rekama, iako skoro jednako problematični, dugo bili ispod radara. Povezano sa ovim je rast veleprodajnih cena struje, koja se uglavnom proizvodi iz prirodnog gasa, koji je od januara do avgusta godine uvećan za po neverovatnih 13 puta u Nemačkoj i Francuskoj, te skoro 12 puta u Italiji.

Kao što je napomenuto, EU je suočena sa drastičnim rastom troškova energije za preduzeća i domaćinstva zbog ogromnog pada uvoza gasa iz Rusije (uvoz gasa iz RF u EU pao je sa oko dve petine ukupnih isporuka na tek 9%). Problem će usložniti to što će Nemačka verovatno morati da privremeno smanjuje ili stopira izvoz struje u Francusku i druge zemlje EU ove zime kako bi sprečila kolaps svoje električne mreže.

Već najava takvog poteza Berlina pojačava tenzije u EU, jer neke države vide „zaštitni štit” od 200 milijardi evra za nemačka preduzeća i potrošače kao nešto što potkopava evropsko jedinstvo (po njima, Nemačka koristi svoju ekonomsku moć da zaštiti svoja domaćinstva na način koji drugi ne mogu). Berlin odgovara Francuskoj da je nivo subvencija te države za istu namenu praktično isti.

Recesija je izvesna

Evropa klizi u recesiju jer uporno visoka inflacija i političko-ekonomska neizvesnost guše proizvodnju i potrošnju. Ključni indikator poverenja biznisa i potrošača (PMI) u EU i evrozoni naglo je pao u septembru. Čak zvanične prognoze Evropske centralne banke (ECB), koje su dugo bile optimističnije od većine ekvivalenata u privatnom sektoru, kažu da će rast u poslednjem kvartalu ove i prvom kvartalu sledeće godine stagnirati, i to u boljem razvoju događaja. U pesimističnom – a verovatno realističnom – scenariju, BDP evrozone će naglo opasti u poslednjem kvartalu ove i prvom kvartalu naredne godine.

Jedan od ključnih pokretača nepovoljnih ekonomskih kretanja biće prekidi industrijske proizvodnje usled nestašice energenata. Naime, tokovi nafte iz Rusije u EU će se naglo prekinuti krajem 2022, kada stupi na snagu naftni embargo, što bi usled ograničene mogućnosti Moskve da preusmeri naftu u Aziju moglo usloviti snažan rast cena u 2023. usled smanjenje globalne ponude (barel će prosečno koštati 138 dolara u 2023, prema proceni ECB).

Dodatno, rastući troškovi energije i cene đubriva će snažno pogurati berzanske cene hrane tokom 2023-24. Prema pesimističnom scenariju, koji pretpostavlja da Rusija sasvim prekine isporuke prirodnog gasa, evrozona će 2023. imati negativan rast od 0,9% uz inflaciju od 6,9%. „Međuscenario”, koji sada izgleda kao poželjan a koji je predstavila šefica ECB Kristijan Lagard, predviđa nulti rast u sledećoj godini.

Nepovoljnije su projekcije Barclays-a koji očekuje da će se evrozona sledeće godine smanjiti za 1,1%, što je identično prognozi Blackrock Investment Institute. I Fitch Ratings ukazuju da recesija u evrozoni sada izgleda verovatno kao rezultat produbljivanja gasne krize, potpunog zatvaranja ruskog gasovoda za EU, sa racionisanjem koje bi samo pojačalo ekonomske poremećaje, posebno u Nemačkoj. Slična su predviđanja Think.ing, koji u 2023. očekuje smanjenje BDP-a od 0,6%, potencirajući na problemima sa kojima se suočavaju evropske kompanije pogođene energetskim šokom, padom finalne tražnje i otežanim uslovima finansiranja koji će usporiti poslovne investicije.

Indikativno je da podaci EUROSTAT-a ukazuju na praktično konstantan desezoniran pad industrije evrozone u poslednjih 12 meseci. Naime, ona je u julu 2022. bila za 0,8% niža nego što je u proseku iznosila tokom predpandemijske 2019, i tek za 3,8% viša nego pre 7 godina (2015).

Drastičan pad potražnje gasa u industrijskom sektoru usled rasta njegove cene i mera za uštedu energije će ove godine smanjiti potrošnju gasa u EU za 10% (i dodatnih 4% u 2023), pri čemu se očekuje da će potražnja za industrijskim gasom pasti za čak 20%. Energetski intenzivne industrije u Evropi, uključujući topionice aluminijuma, bakra i cinka, kao čeličane, već su upozorile zvaničnike EU da se suočavaju sa egzistencijalnom pretnjom zbog porasta cena struje i gasa.

Radnik nemačkog industrijskog konglomerata ThyssenKrupp AG uzima uzorak sirovog gvožđa iz visoke peći u najvećoj nemačkoj fabrici čelika u Duizburgu, Nemačka, 28. januar 2019. (Foto: Reuters/Wolfgang Rattay/File Photo)

Na loše stanje ekonomija EU ukazuje i pad vodećeg indeksa najvećih evropskih berzi (EuroFirst 300), koji je zaključno sa 5. oktobrom 2022. na međugodišnjem nivou niži za 10,3%. Situaciju otežava i to što globalna trgovina gubi zamah od druge polovine 2022. i ostaće stagnantna tokom 2023. (projektovan rast iznosi tek 1%). Povezano s tim, obim robnog izvoza Evrope će rasti tek 0,8% u sledećoj godini, dok će robni uvoz zabeležiti pad (za 0,7%), budući da dramatično više cene energije, hrane i ostalih berzanskih roba, kao i rastuće kamate, smanjuju potražnju za uvozom.

Visoke cene nafte podigle su energetski deficit na čak 5% BDP-a EU, budući da je uvoz energenata u prvoj polovini 2022. (skoro 380 milijardi evra), grubo dvostruko viši nego prosečno. Ipak, i pored brojnih upozorenja da bi taj potez mogao podići cene nafte, članice EU složile su se 5. oktobra 2022. da uvedu gornju granicu cena ruske nafte (tzv. cap), meru koja će stupiti na snagu tačno dva meseca kasnije.

Efekat cap-a neće biti veliki budući da većina zemalja van G7 i EU nije izrazila spremnost da sprovodi isti. Npr. Indija i Kina su poslednjih meseci povećale kupovinu ruske nafte privučene visokim popustom od 23 dolara. Dodatno, protiv cap-a su i zemlje Zaliva, odnosno članice OPEK-a (tj. OPEK+, dakle, zajedno sa Rusijom), koje su usaglasile snažno smanjenje proizvodnje nafte od 2 miliona barela dnevno (dok bi pojedine članice mogle dobrovoljno da smanje produkciju povrh toga). Cene Brent-a su već tokom istog dana, 5. oktobra, porasle na preko 93 dolara za barel, što je skoro 10% više nego poslednjeg dana septembra.

Ono što dodatno otežava stanje za EU je da, za razliku od prethodnih epizoda recesije, ECB ne može pomoći u ublažavanju uticaja ekonomske kontrakcije. Naprotiv, da bi se borila protiv već dvocifrene inflacije ECB mora da pooštri monetarnu politiku. Problem je da rast plata nije uspeo da održi korak sa inflacijom, što potkopava kupovnu moć radnika kroz porast troškova života.

Iako je nezaposlenost niska, ni to nije zagarantovano. Italijanski poslovni lobi Confindustria već upozorava da bi između 400 i 600 hiljada radnih mesta moglo biti izgubljeno zbog visokih cena gasa. Posledično, počelo je da se manifestuje i narodno nezadovoljstvo zbog visokih cena energije i energetske politike EU, te su izbili protesti u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj, Nemačkoj. Vlade širom Evrope nastoje da ublaže bes stanovništva sa stotinama milijardi evra subvencija za sprečavanje rasta cena energije za domaćinstva i preduzeća, što povećanjem agregatne tražnje povećava inflatorne pritiske.

Stanje u Nemačkoj

Nemačka, privredna lokomotiva EU, suočava se padom pokazatelja proizvodne aktivnosti u septembru, treći mesec zaredom. Naime, ekonomija najveće ekonomije EU je pogođena sve dubljim padom novih narudžbina, te rastućim cenama energije.

Finalni indeks menadžera nabavke (PMI) kompanije S&P Global za proizvodni sektor (koji prestavlja petinu nemačke privrede), pao je na 47,8 poena, na najniži nivo od juna 2020. (na vrhuncu pandemije), sa nivoa od 49,1 poena u avgustu (pokazatelj ispod 50 ukazuje na smanjenje aktivnosti). Dodatno, Indeks novih porudžbina je skliznuo na 39,1 (sa 40,9 poena), pošto su rastuće cene i pogoršani ekonomski izgledi podstakli sve veći broj kupaca da odlože ili otkažu porudžbine. Naime, očekivanja proizvođača u pogledu buduće proizvodnje naglo su pala u septembru nakon zatvaranja gasovoda Severni tok 1 (31. avgusta 2022), dvadesetak dana pre sabotaže na istom gasovodu.

Minhenski Ifo Institut sada predviđa zimsku recesiju za Nemačku, sa smanjenjem proizvodnje za 0,3% tokom sledeće godine, dok Deutsche Bank očekuje snažniji pad, čiji ekonomisti odbacuju ranije projekcije o „blagoj recesiji” u Evropi budući da je energetska kriza eskalirala.

Četiri vodeća ekonomska instituta u Nemačkoj – RVI, ifo, IfV, IVH – smanjila su svoje prognoze privrednog rasta za ovu i narednu godinu i sada očekuju da će najveća evropska privreda pasti u recesiju (projektovani pad BDP-a iznosi 0,4%). Intenzivnija recesija u Nemačkoj je posledica njene zavisnosti od ruskog gasa kao i velikog udela industrije u BDP-u, sektora koji je najsenzitivniji na probleme u snabdevanju energijom.

Naime, većina vlada EU, pa i Nemačke, daje prioritet domaćinstvima i javnim službama kao što su bolnice u snabdevanju gasom, dok je industrija na poslednjem mestu, te će isključenja gasa i struje prvo pogoditi ovaj sektor. Iako su nemačke nacionalne rezerve gasa trenutno na 92%, to bi podmirilo samo dva meseca prosečne potražnje, što posredno ukazuje da će Nemačka i EU verovatno morati da pređu sa dobrovoljnog na obavezno racionisanje.

Drastičan pad evra

Dok je maja prethodne godine plaćan 1,2 dolara, početkom oktobra 2022. evro je nešto slabiji od dolara. Gubitak poverenja u evro ugrožava stabilnost evropske monetarne unije podstičući inflaciju (koja je dostigla rekordnih 10% u septembru) i stvarajući uslove za bekstva kapitala. Primer Britanije koja se trenutno bori sa ovom dinamikom, ukazuje šta može da čeka evrozonu.

Od globalne ekonomske krize 2008. ECB je dozvolila da se njena novčana masa uveća dvostruko brže u odnosu na BDP, nego što je bio slučaj u SAD. Od tog rasta, 83%, ili čak 4.400 milijardi evra, rezultat je kupovine državnih obveznica zemalja evrozone, čime se kamate na njih držane na nuli a državni dug se posledično uvećavao, približavajući se magičnoj cifri od 100% BDP EU (čemu je pomogla i Evropska komisija sa 750 milijardi evra dodatnog zaduživanja, što je bio pokušaj da se pomogne slabijim privredama mediteranskog dela EU da se izbore sa COVID-19).

Kako državni dug povećava agregatnu tražnju, to je imalo snažan uticaj na inflaciju, naravno uz efekat uskih grla u lancu snabdevanja uslovljenih pandemijom i energetskom krizom izazvanom ratom u Ukrajini. Inflatornim pritiscima doprinelo je slabljenje evra kroz rast cena uvoznih robe i usluga, što je pored ostalog i posledica ultra labave monetarne politiku sve do jula, odnosno septembra 2022, kada je ECB po prvi i drugi put posle 11 godina podigla baznu kamatu.

Tabla ispred menjačnice u Londonu, 22. april 2022. (Naslovna fotografija: Tolga Akmen/AFP)

Proizvođačke cene u evrozoni (cene koje preduzeća plaćaju za robu i sirovine), rekordno su porasle u avgustu, za čak 43,3% u odnosu na isti mesec 2021. Najveći rast zabeležio je energetski sektor, gde su cene više nego udvostručene međugodišnje. Porast poslovnih troškova posledica je slabljenja tražnje usled rekordno visoke inflacije što ugrožava profitne marže i opstanak preduzeća širom EU. Alarmantna je situacija u Nemačkoj, gde su u avgustu proizvođačke cene bile čak 46% više nego u istom mesecu 2021. S obzirom na dugoročnu korelaciju između stope rasta proizvođačkih i potrošačkih cena, ovo sugeriše da bi cene na malo u novembru mogle dostići rast od 14%.

Povezano sa inflacijom, troškovi hipotekarnih kredita u evrozoni porasli su na najviši nivo u poslednjih sedam godina (na 2,26%, skoro 1% više nego u septembru 2021.), time smanjujući finansijske prihode domaćinstava. Naime, rastuće kamate znače veće troškove za vlasnike hipoteka i veće troškove stanovanja za kupce u trenutku kada se potrošači suočavaju sa padom realnih plata.

Potreba za štednjom

Trenutno, tek petina nekadašnjih isporuka ruskog gasa stiže cevovodima ispod Crnog mora preko Turske do Bugarske i kroz Ukrajinu do Slovačke, ali bi Gaspromove sankcije Ukrajini mogle dovesti snabdevanje ovom rutom u pitanje. Istina, ruski manjak je velikim delom nadomešten kupovinom skupih zaliha tečnog prirodnog gasa iz SAD i Katara, dok su povećane snabdevanje gasovodima iz Norveške i Azerbejdžana (što je olakšano otvaranjem bugarske konekcije za prirodni gas sa Grčkom 1. oktobra 2022).

Posledično, u najnovijem izveštaju Internacionalne agencije za energetiku (IEA) preporučuje se smanjenje upotrebe gasa u EU za čak 13%. Rezerve gasa do kraja zime ne bi trebalo da padnu ispod 33% kako bi se imalo dovoljno energije ako dođe do iznenadnog hladnog vremena. Trenutno skladišteni gas čine samo 23% njegove godišnje potrošnje, a izveštaj IEA je pokazao da bi bez smanjenja potražnje, i uz prekid snabdevanja svim gasovodima iz Rusije, nivo skladištenog gasa u EU bio popunjen tek 20% u februaru 2023.

Povezano sa gasnom krizom, krajem septembra Ministri energetike EU odobrili su paket hitnih mera za suzbijanje rastućih računa za struju i koordinaciju odgovora država članica na energetsku krizu, uključujući obaveznu uštedu energije (5%), porez (od čak 33%) na visoke profite energetskih korporacija, te ograničenje za ekstra prihode kompanija (na svaku zaradu ostvarenu na ceni iznad 180 evra po megavat-satu). Mere za uštedu energije u domaćinstvu – uključujući smanjenje termostata za 1°C i snižavanje temperature u bojlerima – zajedno sa minimiziranjem sagorevanja gasa u energetskom sektoru EU i smanjenjem upotrebe gasa u zgradama, mogle bi biti od krucijalne važnosti.

Koliko je situacija kritična ukazuju i planovi za koji se odnose na moguću upotrebu rezervnih elektroenergetskih sistema, koji ipak nisu toliko rasprostranjeni koliko bi trebalo da budu za slučaj nestašice struje, odnosno racionalizacije. Naime, postoji pola miliona telekomunikacionih antena širom EU, ali većina njihovih rezervnih baterija ima kapacitet skladištenja od samo pola sata, dok bi potencijalno trajanje prekida struje moglo trajati i do dva sata.

Imajući u vidu i geopolitički značaj energetske nezavisnosti ili barem diverzifikacije izvora snabdevanja, sve su glasniji pozivi za zajedničkom energetskom strategijom EU. Šarl Mišel, predsednik Evropskog veća, smatra da bi ona trebalo da ima sledeće ciljeve: smanjenje potrošnje; obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja pre svega sa diverzifikacijom (odnosno što bržim prekidom uvoza iste iz Rusije); te obaranje cene energije, što bi se postiglo snažno povećanim investicijama u istraživanje, inovacije i tehnologiju, naravno kroz kolektivni pristup EU.

Istinska energetska unija zahteva snažnu koordinaciju među članicama EU, dobar regulatorni okvir, te tržišne uslove koji najbolje služe interesima domaćinstava i kompanija. Da li je EU sposobna da ostvari ove ambiciozne ciljeve u trenutku kada njena globalna kompetitivnost dolazi pred najveći izazov u istoriji upravo zbog snažnog poskupljenja energenata, videćemo relativno brzo.

 

Izvor RTS

 

Naslovna fotografija: Reuters/Kai Pfaffenbach

 

BONUS VIDEO:

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u