Nove sankcije Rusiji, nove posledice za EU

Evropske elite više nisu pri zdravoj pameti. Umesto da obustave sankcije koje nanose štetu njihovim privredama, one ih udvostručavaju. To se neće završiti dobro po njihove države

Dva dana pre nego što su ruske jedinice ušle u Ukrajinu, 22. februara 2022, SAD i EU nametnule su Rusiji brdo sankcija. Usput su konfiskovali 300 milijardi dolara njenih rezervi uloženih širom „zapada”. Sankcije su bile dogovorene između EU i SAD, o njima se pregovaralo tokom nekoliko prethodnih meseci.

Namera im je bila da se Rusija gurne u bankrot za svega nekoliko nedelja. Ljudi koji su te sankcije smislili bili su u zabludi i neznanju o tome koliko je ruska privreda bila realno velika i koliko je na sankcije u međuvremenu postala otporna. Sankcije nisu uspele da na bilo koji način značajnije utiču na Rusiju, ali su zato njihove posledice dovele do nestašice energenata u Evropi i povećale i bez njih ionako visoku stopu inflacije. Inflacija je u Rusiji u padu, a i svi drugi ekonomski pokazatelji su joj dobri. Zbog svega toga, znatno povećane cene energenata stvaraju sasvim zadovoljavajuće dodatne prihode da njima mogu u celosti finansirati sve ratne napore.

Mudar akter bi iz svega toga zaključio da su sankcije bile greška i da bi njihovo ukidanje više koristilo Evropi nego Rusiji. Ali to se nije dogodilo – američke i evropske pseudoelite više nisu pri zdravoj pameti. Umesto toga čak udvostručavaju obuhvat najluđih sankcija za koje je svet ikada čuo (sledi izvod iz navedenog članka Njujork tajmsa):

Evropska Unija je u sredu pokrenula svoj ambiciozni, mada nikad pre ispitani plan kojim namerava da smanji ruske prihode od nafte. […]

„Ukoliko globalne cene nafte nastave da rastu, to će dodatno iskomplikovati napore Evropske unije da nametne ograničenje na cenu ruske nafte, za koje se očekuje da će biti odobrene već u četvrtak, pošto pregovarači EU postignu dogovor i oko svih drugih mera koje bi bile deo najnovijeg paketa sankcija protiv Moskve.

Prema tom planu, komisija u koju su uključeni predstavnici EU, Grupe 7 i svi drugi koji su saglasni sa nametanjem tog ograničenja, redovno bi se sastajala da odluči o cenama po kojima bi ruska nafta trebalo da se prodaje, a one bi se menjale u zavisnosti od tržišne cene u datom trenutku.

Nekoliko EU diplomata uključenih u pregovore reklo je da su Grčka, Malta i Kipar – tri pomorske države koje bi bile najviše pogođene ograničenjem cena – dobile uveravanja da će njihovi poslovni interesi ipak biti očuvani.

Države su se do sad uzdržavale od uvođenja onog što će sada postati osmi paket sankcija koje EU usvaja od početka ruske invazije na Ukrajinu, pre svega zbog brige da bi ograničenje cena ruske nafte izvezene bilo gde izvan bloka po rečima diplomata imalo veliki uticaj na brodski transport, njegovo osiguranje i druge srodne s tim povezane delatnosti.

Zbog ovako visokih cena nafte Rusija ubire milijarde dolara prihoda, bez obzira na manje prodate količine. To ograničenje – deo šireg plana koji je pogurala Bajdenova administracija, a sa kojim su se prošlog meseca saglasile i zemlje G7 – ima nameru da gornji nivo cene ruske nafte spusti na niže od ovih danas aktuelnih na tržištu, ali i dalje iznad minimalnih cena. Američki trezor je sračunao da bi takvo ograničenje Kremlju oduzelo na desetine milijardi dolara godišnje”.

Sastanak lidera zemalja Grupe 7 tokom trodnevnog samita G7 u Nemačkoj, 26. jun 2022. (Foto: EPA-EFE/Thomas Lohnes/Pool)

Kako uopšte možete da velikom proizvođaču retke robe za kojom je potražnja velika nametnete obavezu da tu robu prodaje ispod tržišne cene? Bez izuzetno jakog kartela kupaca koji tu robu može nabaviti i od nekog drugog dobavljača, a voljnog da i sam iza vas stane, ovo jednostavno nije moguće uspešno izvesti. To je ekonomski nemoguće.

„Da bi ove mere na kraju bile delotvorne i da bi ruski prihodi zaista bili srezani, SAD, Evropa i njihovi saveznici morali bi da ubede Indiju i Kinu, koji su kupci vrlo značajnih količina ruske nafte, da tu naftu nabavljaju samo po dogovorenoj ceni. Stručnjaci kažu da bi bilo vrlo teško sprovesti čak i sa voljnim partnerima”.

Efekat bumeranga

Rusija je već izjavila da svoju naftu uopšte neće prodavati nikom ko se bude saglasio i podržavao režim fiksnih cena G7. I upravo zato ni Kina, ni Indija, ni bilo koja druga zemlja izvan EU ili SAD neće pristati da se toga pridržava. Čitava ta ideja je jednostavno suluda, a uz to i suviše komplikovana da bi bilo šta mogla postići:

„Po novim pravilima, kompanije uključene u transport ruske nafte – a u tu grupu su uključeni brodski prevoznici, osiguravajuće i reosiguravajuće kompanije i davaoci garancija – završile bi u gubicima jer bi obezbeđivali da se nafta koju transportuju prodaje po cenama nižim ili najviše jednakim onoj graničnoj. A s druge strane, ako ih uhvate dok Rusiji pomažu da je proda po cenama višim od toga, mogli bi da se u zemljama u kojima su registrovani suoče i sa tužbama zbog kršenja sankcija.

Ruska sirova nafta će ionako u većini EU zemalja već 5. decembra biti stavljena pod embargo, da bi se isto već sledećeg februara desilo i sa svim proizvodima od nafte. Ograničavanje cene na pošiljke nafte prema zemljama koje nisu EU članice progurala je sekretarka američkog trezora Dženet Jelen kao neophodan dodatak evropskom embargu na naftu.

Pod ovim EU dogovorom će Grčkoj, Malti i Kipru biti dopušteno da nastave s pomorskim transportom ruske nafte. Da se nisu saglasili s tim da njihove kompanije budu predvodnici u primenjivanju ovog ograničenja cene, bile bi im ukinute dozvole da morem prevoze ruske naftne terete, ili da ih osiguravaju bilo gde izvan EU, što bi za ove vodeće privredne grane tih zemalja bio užasno veliki udarac.

Više od polovine tankera koji trenutno prevoze rusku naftu je u vlasništvu Grka, dok su druge finasijske usluge koje su podrška ovoj privrednoj delatnosti – poput osiguranja, reosiguranja i izdavanje kreditnih pisama i garancija – pretežno registrovana u zemljama EU i u Velikoj Britaniji”.

Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Đinping tokom sastanka sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, Osaka, 28. jun 2019. (Foto: kremlin.ru)
Ruski predsednik Vladimir Putin i kineski predsednik Si Đinping tokom sastanka sa indijskim premijerom Narendrom Modijem, Osaka, 28. jun 2019. (Foto: kremlin.ru)

I zato ovo predstavlja otvoreni poziv drugim zemljama da uđu u biznis transporta nafte i s njim povezane finansijske poslove, na štetu evropskih kompanija.

Kina i Indija će to iskoristiti da povećaju svoj tržišni udeo. Njihovi će brodovi transportovati rusku naftu do svakoga ko bude hteo da je kupi po tržišnim cenama, umanjenim za popust o kom su Rusi uvek spremni da pregovaraju. Grčki brodovi će mirovati ukotvljeni bez posla, ili će biti prodati, dok će indijski, kineski i tankeri drugih azijskih vlasnika biti veoma, veoma zaposleni. Velike kompanije za osiguranje iz Kine jedva će dočekati da se i same priključe na narastajući biznis pružanja ovih globalnih usluga.

Sve ima svoju cenu

To da su evropske birokrate uopšte pristale na ovu tupavu američku ideju, koja će prvenstveno i najviše štete da donese upravo evropskim preduzećima, predstavlja još jedan znak da je Brisel digao ruke od sebe.

Danas su OPEK+ zemlje, kartel proizvođača i prodavaca nafte, reagovale na ovako suludo zamišljene sankcije, ali i na predstojeću depresiju globalne privrede, tako što su se dogovorili da smanje dnevnu proizvodnju za dva miliona barela. Cilj koji Saudijci time žele da postignu nije da Rusiji pomognu iz čiste solidarnosti. Saudijskoj Arabiji je cena od 80 dolara po barelu neophodna za finansiranje sopstvenog budžeta.

Cena sirove nafte Brent, koja je 26. septembra pala na 83 dolara po barelu, u međuvremenu je porasla na 93 dolara po barelu. Globalna tražnja za naftom kreće se oko 100 miliona barela na dan. Ukoliko tražnja ostane ovako visoka, ovih 2 odsto smanjenja proizvodnje OPEK+ imaće značajan uticaj na cene barela, pa ni iznos od 100 dolara za barel nećemo morati dugo čekati.

No, OPEK+ je posvećen konsolidovanju i stabilizaciji cena, a ne njihovom značajnijem povećanju. Tokom današnjeg sastanka OPEK+ saudijski princ Abdulazis prikazao je ovu tabelu:

OPEK tabela u kojoj se vidi mesečno poređenje cena energije u periodu od pre početka specijalne operacije sukoba do 30. septembra (Foto: moonofalabama.org)

Još od početka ove godine, cene za sve oblike ugljeničnih izvora energije (sem sirove nafte) doživele su značajan porast. Abdulazis je tvrdio da se iz priložene tabele jasno vidi da je OPEK+ odgovorno rukovodio cenama nafte. Izvesno je da u međuvremenu EU ne radi ništa slično.

Bajdenova administracija je u međuvremenu prepolovila američke Strateške rezerve nafte (U.S Strategic Petroleum Reserve) s namerom da očuva kako niske nivoe cena na pumpama, tako i demokrate na vlasti.

Ni jedno ni drugo nije odgovoran korak.

 

Prevod Stevan Babić/Stanje stvari

 

Izvor Moon of Alabama

 

Naslovna fotografija: Chris McGrath/Getty Images

 

BONUS VIDEO:

Default Category, Svet
Pratite nas na YouTube-u