Evropska komisija će u Briselu predstaviti godišnji izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana u sprovođenju reformi i evopskim integracijama. Srbija treba prioritetno da se uskladi za zajedničkom spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije prema Rusiji, navodi se u nacrtu godišnjeg izveštaja Evropske komisije, u koji je RTS imao uvid.
U izveštaju o napretku u reformama u prethodnih 12 meseci, koji će danas predstaviti komesar za proširenje Oliver Varhelji, navodi se da je Vlada Srbije nastavila da članstvo u EU označava kao svoj strateški cilj, ali da je „potrebno da to pokaže i na delima”.
Nacrt izveštaja konstatuje da je Srbija postigla „određeni napredak” u pravosuđu, borbi protiv korupcije i ekonomskim kriterijumima, dok je usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom značajno opala u odnosu na prošlu godinu.
„Srbija se nije uskladila ni sa jednom restriktivnom merom, ni sa većinom deklaracija EU u vezi sa ratom u Ukrajini”, navodi se u izveštaju i dodaje da je Beograd „zadržao bliske odnose sa Rusijom, što otvara pitanja o strateškoj orijentaciji Srbije”.
Evropska komisija konstatuje da je „stopa usklađenosti sa deklaracijama visokog predstavnika i odlukama EU pala sa 64 odsto u 2021. godinina 45 odsto u avgustu 2022” i navodi da je određeni broj „akcija i izjava Srbije bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU”.
„Od Srbije se očekuje da, kao prioritet, ispuni svoju obavezu i progresivno se usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sankcije, u skladu sa pregovaračkim okvirom EU-Srbija”, stoji u izveštaju Evropske komisije.
U izveštaju se podseća i da je ranije ostvareni napredak u reformama omogućio otvaranje klastera četiri u decembru 2021 godine, ali ocenjuje da je „nakon raspisivanja izbora tok reformi usporen”.
Međutim, Evropske komisija navodi da je njena preporuka od prošle godine po kojoj je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i dalje na snazi.
Ocenjujući učešće u regionalnoj saradnji, Evropska komisija ističe da su odnosi Srbije sa Hrvatskom „zategnuti”, a sa Crnom Gorom „izazovni”, uprkos određenim pozitivnim signalima.
„Srbija je u celini ostala posvećena unapređenju bilateralnih odnosa, jačanju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Međutim, odnosi sa Hrvatskom su bili zategnuti, uz povremene političke sukobe. Odnosi sa Crnom Gorom i dalje su izazovni, uprkos nagoveštajima spremnosti sa obe strane da se odnosi poprave”.
U prethodnih 12 meseci, po oceni Evropske komisije, nije bilo napretka u dijalogu Beograda i Prištine.
„U pregovorima o sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji još nije postignut konkretan napredak, iako su predsednik Vučić i premijer Kurti dogovorili redovne sastanke na nivou lidera, kako bi razgovori i mogli da napreduju”, navodi se u izveštaju.
Beograd i Priština se u izveštaju pozivaju da se „konstruktivno angažuju” na postizanju sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa, „bez daljeg odlaganja”.
Postizanje takvog sporazuma je hitno i ključno kako bi obe strane mogle da napreduju na svojim evropskim putevima, smatraju u komisiji.
„Određeni napredak u oblasti pravosuđa i borbi protiv korupcije”
Izveštaj ocenjuje da je „određeni” napredak postignut u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije, dok je u borbi protiv organizovanog kriminala ostvaren „ograničeni” napredak.
„Srbija je napravila važan korak ka jačanju nezavisnosti pravosuđa usvajanjem odgovarajućih amandmana na Ustav u februaru 2022, zajedno sa ustavnim zakonom koji propisuje korake i rokove za njihovu implementaciju”, smatra komisija.
Kada je reč o korupciji, ocenjuje se da su amandmani na Zakon o prevenciji korupcije odgovorili na ranije uočene nedostatke i „ojačali okvir za borbu protiv konflikta interesa kod narodnih poslanika, sudija i tužilaca”.
Non-pejper EU: Srbija ne može zatvoriti nijedno poglavlje dok ne reši vladavinu prava
U oblasti slobode izražavanja nije bilo napretka, ocenjuje Evropska komisija. Izveštaj naglašava da slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje zabrinjavaju, dok celokupno okruženje za nesmetanu slobodu izražavanja treba „dodatno ojačati u praksi”.
U izveštaju se citiraju nalazi kancelarije OEBS-a za praćenje izbora o nedostacima u izveštavanju o izbronom procesu na javnim i privatnim TV stanicama.
Evropska komisija navodi da je „zakonodavni i institucionalni okvir Srbije za očuvanje osnovnih prava uglavnom uspostavljen”.
Izveštaj konstatuje da je prvi „Evroprajd” na Zapadnom Balkanu organizovan u Beogradu u septembru, uz ocenu da je održavanje manifestacije bilo pod znakom pitanja do poslednjeg trenutka.
„Pravna i politička neizvesnost oko održavanja šetnje i kontradiktorna komunikacija vlasti pratili su ovaj događaj”, po oceni Komisije.
Najbolje ocene u oblasti ekonomskih kriterijuma
Spremnost Srbije za članstvo najbolje je ocenjena u oblasti ekonomskih kriterijuma, za koje Evropska komisija kaže da su „između umerenog i dobrog” nivoa pripremljenosti.
„Nakon relativno blagog pada u 2020. godini, srpska privreda se snažno oporavila u 2021, da bi usledilo određeno usporavanje u prvoj polovini 2022”, konstatuje se u dokumentu Evropske komisije.
Izveštaj navodi da je „očuvana je stabilnost bankarskog sektora, dok je rast kreditiranja ostao snažan uprkos postepenom ukidanju mera za povećanje likvidnosti” i dodaje da su ekonomski oporavak i smanjenje mera fiskalne podrške „znatno poboljšali budžetski bilans u 2021. godini, uprkos daljem povećanju kapitalne potrošnje”.
Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka EU predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću predaće šef Delegacije Evropske Unije u Srbiji Emanuel Žiofre.
Izvor RTS, 12. oktobar 2022.
Naslovna fotografija: Emmanuel Dunand/AFP via Getty Images
BONUS VIDEO:
