Spoljnopolitčki komitet Evropskog parlamenta (EP) je 13. oktobra izglasao izveštaj u kojem se traži da se pristupni pregovori sa Srbijom uslove usklađivanjem zemlje sa sankcijama Evropske unije (EU) protiv Rusije.
„Ističući da bi EU trebalo da da prioritet usklađivanju zemalja pristupnica sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pristupni pregovori sa Srbijom trebalo bi da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama vezanim za EU”, stoji u konačnoj izglasanoj verziji.
Ovim izveštajem se takođe traži da se preispitaju svi fondovi EU za Srbiju, kako bi se osiguralo da „svi rashodi EU budu u potpunosti u skladu sa sopstvenim strateškim ciljevima i interesima”.
RTS: EP predlaže da se Srbiji uskrate pare od fondova dok ne uvede sankcije Rusiji
Srbija je, uz Tursku, jedina zemlja kandidat za punopravno članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji, kao odgovor na agresiju u Ukrajini.
Brisel redovno poziva Srbiju da usaglasi spoljnu politiku sa politikama EU, naročito kada su u pitanju restriktivne mere protiv Rusije. U poslednjem godišnjem izvetštaju Evropske komisije zabeležen je „značajan” pad Srbije u usklađivanju sa spoljnom politikom EU.
Radi se o izveštaju koji se odnosi na novu strategiju u procesu proširenja.
Između ostalog, ističe se da nema alternative za zamenu proširenja, kao i neophodnost da se EU reformiše u donošenju odluka oko proširenja, te da bi pristupni pregovori trebalo da budu završeni do kraja tekuće decenije.
„Povlačenje i stagnacija u reformskom procesu sankcionisati u realnom vremenu”, navodi se u izglasanom izveštaju.
Autor izveštaja, evropski zasupnik Tonino Picula je nakon glasanja izjavio da EU mora ostati otvoren projekat, ako želi da se razvija kao uticajan model saradnje između demokratija na globalnoj sceni.
„EU treba da pronađe efikasniji mehanizam za prevazilaženje trenutnih unutrašnjih i spoljnih prepreka. Međutim, reforma EU može i mora da ide ruku pod ruku sa njenim daljim proširenjem. Ovi ciljevi nisu kontradiktorni. Naš odgovor mora biti principijelna, sveobuhvatna, brza i efikasna nova strategija proširenja”, naveo je Picula.
Ovaj izveštaj će kasnije biti izglasan na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta, kada dobija verziju rezolucije. Rezolucije Evropskog parlamenta nisu politički, ni zakonski obavezne za države članice EU, niti ostale evropske institucije.
Izvor Radio Slobodna Evropa, 13. oktobar 2022.
Tonino Picula: Srpske i turske vlasti igraju dvostruku igru
Poslanik Evropskog parlamenta iz redova Demokrata i socijalista Tonino Picula, reagujući na ocene Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU, izjavio je da je su u slučaju Srbije i Turske vlade ove dve zemlje uglavnom krive za značajno kašnjenje u procesu proširenja.
„Sa stalnim nedostacima u oblasti vladavine prava i nedostatkom napretka u reformama vezanim za EU, njihove vlade ne samo da se rugaju demokratiji, već takođe igraju dvostruku igru odbijajući da ispune svoje obaveze kao kandidata za članstvo u EU”, rekao je Picula za European Western Balkans.
On je pozvao najveću evropsku političku grupaciju Evropsku narodnu partiju (EPP), čija je pridružena članica Srpska napredna stranka (SNS), da iskoristi svoj uticaj na Aleksandra Vučića i SNS.
„Pozivamo EPP da iskoristi svoj uticaj na Vučića i njegovu stranku SNS koja je povezana sa EPP. Ne smemo da tolerišemo da Srbija razmetljivo jača savezništvo sa Rusijom, dok Putin eskalira svoj brutalni i ilegalni agresorski rat prema Ukrajini i preti svima nama nuklearnim oružjem”, rekao je Picula.
Poslanici EP: Obustaviti pregovore sa Srbijom ako ne uvede sankcije Rusiji
Reagujući na godišnji paket proširenja koji je danas predstavila Evropska komisija, socijalisti i demokrate razočarani su tempom procesa proširenja Zapadnog Balkana. Oni su podvukli da Putinov rat protiv Ukrajine mora biti poziv na buđenje EU da se hitno ponovo posveti Zapadnom Balkanu, učvršćujući ove zemlje jače u evropsku demokratsku porodicu.
Iz EPP-a su saopštili u sredu da države koje su na strani ratnih huškača ne mogu biti kandidati za Evropsku uniju (EU). Dodali su da EU nije samo ekonomska unija, već zajednica zasnovana na vrednostima.
„Zemlje koje žele da budu deo bloka moraju da budu usklađene sa našim vrednostima. To se posebno odnosi na njihovu politiku prema Rusiji. Zemlje kandidati za članstvo u EU ne mogu da nastave da posluju kao i obično ili da usklađuju svoje spoljnopolitičke strategije sa ratnohuškačkim režimom”, naveli su evropski poslanici Rasa Juknevičijene i Paulo Rangel u saopštenju EPP-a.
Izvor N1, 13. oktobar 2022.
Naslovna fotografija: Alexis Haulot/European Union 2017/EP
BONUS VIDEO:
