Istorijski muzej Srbije na čelu sa direktorkom dr Dušicom Bojić pokrenuo je projekat izrade replika kruna, odeždi i obuće iz prednemanjićkog, nemanjićkog i ponemanjićkog perioda. U okviru pomenutog projekta filigranista Goran Ristović Pokimica iz Kraljeva napravio je repliku krune cara Dušana na osnovu izgleda krune na fresci tog srpskog vladara u Manastiru Lesnovo (Republika Severna Makedonija).
Izradi replike krune cara Dušana prethodile su dvogodišnje konsultacije autora sa timom stručnjaka koji su predvodili istoričarka prof. dr Smilja Dušanić i istoričar umetnosti prof. dr Dragan Vojvodić. Tokom tih konsultacija odlučeno je da se replika krune cara Dušana uradi na osnovu izgleda krune na njegovoj fresci iz Manastira Lesnova, zadužbine despota Jovana Olivera, srpskog velikaša iz 14. veka.
Stručni tim je prepustio gospodinu Ristoviću da na osnovu usaglašenih smernica izvede svoj autorski rad, pa se može reći da je Goran Ristović autor replike krune cara Dušana, uz teoretsko vođenje pomenutih profesora.
Prema izjavi autora Gorana Ristovića datoj za sajt Srpska srednjovekovna istorija, o svakom detalju se temeljno razmišljalo – o dostupnoj zlatarskoj tehnici rada, dostupnosti kamenja, načinu obrade kamenja koji se primenjivao u 14. veku.
Kruna cara Dušana teška skoro 1,7 kilograma, ima više od 300 bisera
Izrada krune trajala je šest meseci, što svedoči o složenosti i zahtevnosti tog posla i trudu uloženom u njega. Autor je koristio čak 13 tehnika prilikom njene izrade: valjanje, isecanje, kovanje, tordiranje, granulacija, ručna gravura, filigran, nitovanje, lotovanje, poliranje, pozlata, obrada kamena i fasovanje. U pitanju je isključivo ručni rad.
Replika krune cara Dušana je teška 1694,81 gram, ima 14 uzgajanih rubina, 14 uzgajanih safira, 16 duguljastih rubina, 16 lapis lazulija, 12 ametista i 304 slatkovodna bisera.
Razlika između originalne i replike krune je u metalu koji je korišćen za njenu izradu. Dok je originalna kruna skoro sigurno bila napravljena od zlata, replika je napravljena od pozlaćenog srebra.
U okviru projekta Istorijskog muzeja Srbije planirana je izrada više od 20 kruna
Pored replike krune cara Dušana, izrađene su još dve replike krune. U pitanju su replika krune kraljice Jelene Anžujske Anđeo, koju su napravili Marsel i Simon Čivljak, i replika krune carice Jelene, koju je napravila Jasminka Brkanović. Izrade sve tri krune finansirane su redovnim sredstvima Istorijskog muzeja Srbije.
Prema pomenutom projektu Istorijskog muzeja Srbije, planirana je izrada više od dvadeset kruna srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki, na primer krune kralja Milutina, kralja Tvrtka I Kotromanića i despota Stefana Lazarevića. Svi predmeti izrađeni u tom projektu biće izloženi u centralnom holu nove zgrade Istorijskog muzeja Srbije – nekadašnjoj Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu izgrađenoj 1884. godine. Svečano otvaranje nove zgrade Istorijskog muzeja Srbij planirano je za kraj 2023. godine.
Izvor Srpska srednjovekovna istorija, 11. oktobar 2022.
Naslovna fotografija: Filigranista Goran Ristović Pokimica
BONUS VIDEO:
