Šta govore istrage o miniranju Severnog toka?

Rat na dnu mora već godinama predstavlja predmet rasprava stratega koji upozoravaju da samo nekoliko država imaju sredstva za izvođenje takvih napada

U ponedeljak, 10. oktobra, u 8 sati ujutru, ronioci nemačke ratne mornarice spuštali su se do oštećenih cevi gasovoda Severni tok kada je na pedesetak kilometara od obale udaljenom ostrvu Bornholm izbio potpuni kuršlus. Sve što je na ostrvo stizalo podvodnim kablovima u trenutku je nestalo – struja, telefonske veze, internet…

Istovremeno, u vodama oko ostrva nalazila se prava mala flota sastavljena od plovila različitih ratnih mornarica – tri danska, uključujući fregatu „Absalon”, švedski brodovi, dva američka ratna broda, ruska podmornica sa pratećim brodom, te nemački minolovac „Dilingen” i specijalni brod „Mitelgurn”.

Panika je trajala nekoliko sati, koliko i spekulacije da se radi o novoj podvodnoj diverziji, kakva je desetak dana ranije zaustavila oba kraka „Gaspromovog” gasovoda. Na koncu, lokalna elektrodistribucija pokrenula je turbine ne bi li nadomestila struju koja inače na ostrvo stiže podvodnim kablovima.

Danske vlasti nadalje nisu pominjale kvar na kablu, navodeći samo da je prioritet redovno snabdevanje ostrvljana električnom energijom. Gotovo u isto vreme je, kako je rečeno, „stabilizovan pritisak” u gasovodima Severni tok 1 i 2.

Švedska istraga

Flota svakojakih ratnih brodova stuštila se oko danskog ostrva nedugo pošto su švedski istražitelji pokupili dokaze o diverziji na gasovodu sa dna mora i po dolasku u Stokholm šturo saopštili da su uvereniji nego ranije da su Severni tok 1 i 2 oštećeni u sabotaži, te da snaga eksplozije odgovara detonaciji nekoliko stotina kilograma eksploziva.

„Potvrđujemo da je bilo detonacija na Severnom toku 1 i 2 unutar švedske ekonomske zone, kojima je pričinjena znatna šteta na gasovodu. Istraga mesta eksplozije pojačala je sumnju da se radi o sabotaži”, naveo je šef švedskih istražitelja Mats Lundkvist, ističući da su na mestu eksplozije pronađeni dokazi koji će biti dodatno ispitani.

Curenje gasa u Baltičko more iz oštećenog gasovoda Severni tok (Foto: Swedish Coast Guard/Handout via TT News Agency/via Reuters/File Photo)

Odlazak Šveđana predstavljao je signal ostalim zainteresovanim stranama da počnu sopstvene istrage, pa su se kod Bornholma odmah pojavili Nemci, Danci i Norvežani. Kompanija „Nord strim AG”, koja je vlasnik gasovoda, obaveštena je da neće moći da pošalje svoje istražitelje do rupa na Severnom toku 1 i 2, do okončanja zvaničnih istraga.

„Do danas nije nam omogućeno da pregledamo oštećeni deo gasovoda”, saopštio je „Gasprom”. „Prema informacijama koje smo dobili od danskih vlasti, za procesuiranje našeg zahteva biće potrebno više od 20 radnih dana”.

Osim Danaca, istražiteljima kompanije koja je u većinskom vlasništvu ruska, pristup mestima na kojima su cevi gasovoda eksplodirale blokiraju i Norvežani.

Diverziju je organizovala država, pitanje je samo koja.

Nemačka istraga

Napadi na gasovode Severni tok 1 i 2 kompleksna je operacija, koju nije mogla da izvede teroristička organizacija, već samo dobro opremljene i obučene specijalne snage, ocenili su nemački bezbednosni stručnjaci, koji su se, posle Šveđana i Danaca, uključili u istragu o eksplozijama u Baltičkom moru.

Gasovodi Severni tok 1 i 2 oštećeni su u eksplozijama koje odgovaraju snazi 500 kilograma TNT-a. Toliko je bilo potrebno da se uništi nekoliko centimetara čelične obloge i isto toliko armiranog betona u koji su postavljene cevi gasovoda, procenila je nemačka obaveštajna služba BND.

S obzirom da su cevi postavljene na dubini od 80 do 110 metara, nemački bezbednosni eksperti smatraju da je isključeno da su za napad odgovorne terorističke organizacije, već jedna od onih nekoliko država koje imaju sposobnost da ovakvu akciju planiraju i izvedu.

Analiza nemačkih obaveštajaca, koji učestvuju u kompleksnoj istrazi koju manje ili više zajedno vode Švedska, Danska i Nemačka, usledila je svega nekoliko dana pošto su švedski istražitelji objavili njihove šture nalaze o svojim rezultatima preliminarne istrage kod ostrva Borholm.

Stručnjaci u Danskoj i Švedskoj saopštili su da su uspeli da otkriju tragove eksploziva i eventualno još neke dokaze koji bi mogli ukazati na koji je način napad izveden, ali i da će počinioce biti teško identifikovati.

Nemačka policija i mornarica su u nedelju krenuli put Borholma kako bi i sami ocenili štetu i stekli pravu sliku oštećenja na gasovodu. Pošto je šef nemačke policije Diter Roman prethodno, prošle sedmice, od ratne mornarice zatražio pomoć kako bi se procenila šteta na Severnom toku 1 i 2, tim nemačkih istražitelja je krenuo put Danske u pratnji brodova „Dilingen” i „Mitelgurnd”.

Listom sve obaveštajne službe, uključujući i nemački BND, isključile su mogućnost da se radi o nesreći, navodeći da zamor materijala ili kakav sličan splet okolnosti nije verovatan uzrok eksplozija.

Rat na dnu mora

Napadi na Severni tok 1 i 2 najdrastičniji su primeri među oko 10.000 napada na energetsku infrastrukturu, koliko ih je izbrojao švajcarski Instutut „Paul Šerer” da su se desili od 1980. godine.

Rat na dnu mora, kako analitičari zovu moguće sukobe oko ključnih podvodnih infrastrukturnih objekata, već godinama predstavlja predmet rasprava stratega, koji jednako dugo upozoravaju da nekoliko država, uključujući SAD, Kinu, Rusiju i Veliku Britaniju, ima sredstva da takve napade izvede.

Na takvu opasnost je još u februaru upozorio tadašnji francuski ministar odbrane Florens Parli, koji je objavio da je zaštita podvodne infrastrukture, uključujući gasovode, nafotovode i optičke kablove, sastavni deo strategije odbrane suvereniteta Francuske.

Prema Parlijevom planu zaštite infrastrukture, francuska mornarica će pomoću podvodnih dronova i mini-podmornica moći da deluje na dubinama do 6.000 metara, na način na koji to već čine Britanci i Kinezi. „Francuska želi da brani suverenitet, resurse i infrastrukturu čak i u dubinama okeana”, najavio je tada Parli.

Postavljanje cevi za gasovod Severni tok 2 sa ruskog broda Kastoro 10 u Baltičkom moru, Nemačka, 16. avgust 2018. (Foto: Sean Gallup/Getty Images)

Nekoliko meseci kasnije Evropska unija je Rusiju i Kinu identifikovala kao jedine dve države sposobne da upotrebom podvodnih eksplozivnih naprava nanesu veliku štetu podvodnoj infrastrukturi.

Istovremeno, iz NATO-a je stiglo upozorenje da se od 2015. godine beleži pojačana aktivnost ruskih podmornica oko ključnih podvodnih kablova, te da Moskva ima i mogućnost i znanje da izvede akcije usmerene protiv infrastrukturnih objekata smeštenih na morskom dnu.

Na dan kada su eksplodirale cevi Severnog toka 1 i 2, komandant nemačke ratne mornarice Jan Kristijan Kak je dnevniku Velt objasnio važnost podvodne infrastrukture, ali i upozorio na sposobnost Rusije da pokrene akcije protiv takvih objekata u Baltičkom moru i na Atlantiku.

Međusobne optužbe

Zapadne obaveštajne službe tvrde da Moskva na raspolaganju ima robote sposobne da prate podvodne kablove ili gasovode i postave eksplozivna punjenja, zbog čega će biti pokrenuta istraga o kretanju svih brodova i podvodnih dronova od početka godine.

Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) još tokom leta upozorila je Nemce na moguće napade na Severni tok, tvrdeći da su presretnute ruske komunikacije u kojima se izražava zabrinutost zbog mogućih ukrajinskih akcija usmerenih protiv ovog gasovoda.

Prema izvorima magazina Špigl, Ukrajinci su, navodno, pokušali da unajme brod u Švedskoj kako bi izveli ovakvu operaciju, ali je CIA kasnije ocenila da ruski izvori nisu preterano kredibilni.

Gotovo istovremeno, Rusi su za sabotažu gasovoda u danskim vodama optužili Sjedinjene Američke Države, navodeći da je zona u kojoj su se eksplozije dogodile bila pod kontrolom američkih obaveštajnih službi.

„Sankcije nisu bile dovoljne Anglosaksoncima. Prešli su na sabotaže… Počeli su da uništavaju panevropsku energetsku infrastrukturu. Svima je jasno ko ima koristi od ovoga. Oni koji imaju koristi, to su i uradili”, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.

Avion američke mornarice Boing P-8A Posejdon uslikan na Međunarodnom aeromitingu na Malti, 23. septembra 2017. (Foto: Reuters/Darrin Zammit Lupi/File Photo)

Amerikanci su ruske optužbe odbacili, ali se nekoliko dana kasnije ispostavilo da je patrolni avion „Posejdon” P-8A nadleteo Borholm svega nekoliko sati posle eksplozija.

„Mornarički P-8A je bio na rutinskom letu iznad Baltičkog mora nevezano za curenje iz gasovoda Severni tok”, rekao je Rojtersu portparol američke ratne mornarice, što je izazvalo lavinu spekulacija o navodnoj američkoj umešanosti u sabotažu gasovoda.

Neposredno posle eksplozije, bivši poljski ministar spoljnih poslova Radek Sikorski napisao je na Tviteru: „Hvala SAD”, ali je posle nekoliko dana obrisao tvit.

Američki političari nikada nisu krili da im ruski gasovodi u Baltiku nisu po volji. Predsednik Džozef Bajden je to rekao još pre početka rata u Ukrajini. „Ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, Severni tok 2 neće više postojati. Mi ćemo ga okončati. Obećavam vam da ćemo biti u stanju da to uradimo”, rekao je američki predsednik.

Čiji su dronovi

Komplikovana situacija oko istrage podigla je tenzije u Baltičkom moru, pa su ratna vazduhoplovstva Danske i Norveške od srede u nekoliko navrata podizala borbene avione kako bi presreli „strane letelice” koje su se približavale vazdušnom prostoru Danske. Ni Norvežani ni Danci nisu želeli da odgovore na pitanja da li se radi o ruskim avionima, javila je danska televizija TV2.

Osim na Baltiku, tenzije su podignute i u Severnom moru, gde norveške vlasti istražuju „značajan broj” prijava neidentifikovanih dronova oko naftnih i gasnih postrojenja.

Istragu „misterioznih dronova” zajednički vode oružane snage i policija, javljaju mediji u Norveškoj, navodeći da je do sada ispitano tridesetak svedoka letova bespilotnih letelica.

„Istragom je utvrđeno da nisu svi prijavljeni slučajevi zaista zabrinjavajući… U jednom slučaju se radilo o Jupiteru koji je bio malo sjajniji, ili se radilo o udaljenom brodu”, rekao je jedan od šefova norveške policije Amund Revhajm.

Ipak, norveške oružane snage dramatično su pojačale prisustvo oko platformi za eksploataciju nafte i gasa u Severnom moru, iako za sada istraga nije uspela da identifikuje poreklo bespilotnih letelica.

Dodatne snage raspoređene su posle eksplozija na gasovodima Severni tok 1 i 2, a u toku je inspekcija gasovoda „Juropajp 2”, koja od Stavangera vodi do Nemačke. Kompanija „Gasko” je, istovremeno, pojačala obezbeđenje gasovoda „Juropajp 2”.

U nedostatku dokaza koji bi mogli identifikovati pravog krivca, oči javnosti uprte su i u ukrajinske specijalce, čiju su obuku u podvodnim aktivnostima prethodnih godina vodili ronioci američke ratne mornarice.

Podvodni dron „Seafox” kojim je uklonjen eksploziv na dubini od 145 metara u Libiji, 1. oktobar 2011. (Wikimedia/Paul Punter/OGL v1.0)

Prema jednoj od verzija, koja je prethodne sedmice predstavljena u zapadnim medijima, sabotažu su izazvali Rusi pokušavajući da veštački podignu cene prirodnog gasa i istovremeno pokažu kako su u stanju da izvedu takvu akciju i na drugim podvodnim infrastrukturnim objektima od globalnog značaja.

S druge strane, dobar deo zapadnih obaveštajaca smatra da uništavanje gasovoda Severni tok 1 i 2 ni u kom slučaju ne odgovara ruskim interesima, posebno ukoliko se u obzir uzme moguća upotreba ovog gasovoda u budućnosti.

Lista sumnjivaca za diverziju mogla bi biti i znatno šira, ukoliko se u obzir uzme činjenica da su izraelski obaveštajci u nekoliko navrata od početka godine upozoravali da se ronioci Hezbolaha muvaju oko senzora postavljenih na dnu mora, testirajući brzinu odgovora vlasti u Tel Avivu.

Sredinom prošle godine, izraelski ronioci postavili su mine i onesposobili iranski brod „Saviz”, ukotvljen u Crvenom moru. „Saviz” je bio registrovan kao teretni brod, ali Mosad je godinama tvrdio da se radi o špijunskoj i logističkoj bazi iranske Revolucionarne garde.

Lideri NATO su u junu 2021. godina saopštili da će zaštititi i diversifikovati lanac snabdevanja energentima, te dodatno obezbediti ključnu infrastrukturu. „Pojačaćemo napore da se uhvatimo u koštac sa izazovima koji očekuju našu energetsku bezbednost”, navodi se u dokumentu naslovljenom „Obaveza pojačane prilagodljivosti”, koji se, s obzirom na događaje koji su usledili, tumači kao mračno predviđanje energetskog rata sa Rusijom.

Diverzije na Turskom toku

Juče, u ponedeljak 10. oktobra, kada je Borholm ostao bez struje, ruski predsednik Putin optužio je Ukrajinu da je pokušala da sabotira jednu od deonica južnog gasovoda Turski tok.

Na to je reagovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da bi Srbija ostala i bez struje i bez gasa kada bi bio uništen gasovod Turski tok, a zatim najavio da će tražiti od BIA i policije da gasovod u Srbiji zaštite od mogućih diverzija.

„Niko u medijima nije primetio, a piše da je predsednik Putin danas rekao da je neko pokušao da uništi Turski tok i da spreči dalji dotok gasa”, izjavio je predsednik Vučić. „Da se to dogodilo ne znam šta bi radili, to bi značilo da ne bismo imali struje, jer ne bi radile gasne elektrane , TETO Novi Sad, Zrenjanin i TETO Pančevo. To bi značilo da nema gasa, ničeg nema, bez obzira na naše rezerve koje su najveće u istoriji”, rekao je Vučić novinarima posle razgovora sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata Mohamedom bin Zajed Al Nahjanom.

Aleksandar Vučić je rekao da će tražiti dodatne informacije od ruske strane o pokušaju da se uništi Turski tok i da će tražiti da se naš gasovod dodatno zaštiti celom dužinom. „Razgovarao sam sa BIA, razgovaraću i sa policijom da dižemo helikoptere da zaštitimo gasovod od potencijalnih diverzija i svega drugog. Ovo se, plašim, dešavalo u Crnom moru, a ne kod nas, ali ono što možemo mi ćemo da uradimo”, rekao je Vučić uz poruku da nam „sledi, kao što je i najavljivao, velika borba”.

 

Izvor RTS

 

Naslovna fotografija: Danish Defense Command via Reuters

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u