Hoće li Škoti sledeće godine glasati o otcepljenju?

Dok Britanija prolazi kroz nezapamćeni ekonomski haos, na vrh političkog dnevnog reda vraća se i pitanje nezavisnosti Škotske

Dok Britanija prolazi kroz nezapamćeni ekonomski haos, na vrh političkog dnevnog reda vraća se i pitanje nezavisnosti Škotske.

Osam godina posle referenduma, 55 odsto Škota je i dalje za Uniju. No, Škotska nacionalna partija ne odustaje od zahteva za novim izjašnjavanjem.

Odluka da li će biti novog referenduma u rukama je britanskog Vrhovnog suda.

„Britanska vlada zastupa stav da to ovlašćenje suda ne može da bude valjano primenjeno na ovaj slučaj. Smatraju da, čak i da je sud vlastan da dâ svoje mišljenje, u ovom slučaju treba od njega da se uzdrži”, objasnio je stav vlade u Londonu sudija Robert Rid.

Novo izjašnjavanje o nezavisnosti ni deceniju pošto je se po istom pitanju već glasalo odbila su tri britanska premijera zaredom – Tereza Mej, Boris Džonson, a sada i Liz Tras.

Vlada u Edinburgu, koja je za prethodno izjašnjavanje tražila i dobila dozvolu kabineta Dejvida Kamerona, sada tvrdi da, pošto novi referendum ne bi bio pravno obavezujući, već samo savetodavne prirode, dozvola Londona nije ni potrebna.

Zato se obratila Vrhovnom sudu, koji je ove nedelje saslušao sve strane.

„Ovaj pretres je vrh ledenog brega. Pred nama je više od osam hiljada strana podnesaka, koje treba da razmotrimo. Dakle, proći će nekoliko meseci do naše presude”, najavljuje sudija Robert Rid.

Start trke za referendum

Za pobornike nezavisnosti Škotske sama činjenica da Vrhovni sud razmatra njihov zahtev predstavlja startnu pištaljku za početak referendumske kampanje.

„Ne znam šta će presuditi, ali znam da će presude biti i to nam daje jasne smernice za buduće poteze – ili ćemo imati referendum, ili izbore. No, kako god bilo, odlučivaće škotski narod”, smatra Martin Dej, poslanik Škotske nacionalne partije u britanskom parlamentu.

„Ukoliko sud bude odlučio onako kako se nadamo, referendum o nezavisnosti biće održan 19. oktobra naredne godine. Ukoliko sud ne bude odlučio nama u korist, mi ćemo tu odluku poštovati, jer verujemo u vladavinu prava. Kao stranka i pokret, naravno, da ćemo razmisliti o svemu. Međutim, u suštini, to nam ostavlja samo jednu mogućnost – da naš slučaj škotske nezavisnosti predstavimo narodu putem izbora ili odustanemo od škotske demokratije. Ne znam za vas, u stvari mislim da ipak znam, ali ja nikada neću odustati od škotske demokratije”, rekla je ushićenim sledbenicima na godišnjoj konvenciji prva ministarka Škotske Nikola Sturdžen.

Ukratko, šta god sud da odluči, neko glasanje ne gine. Potpuno je nejasno šta bi to građani odlučivali na izborima, koje pominju secesionisti.

Pretakanje ekonomskog nezadovoljstva u nezavisnost

Osam godina posle referenduma, javno mnjenje u Škotskoj se nije pomaklo ni za pedalj. 55 odsto građana je i dalje za Uniju. Druga strana želi da ekonomsko nezadovoljstvo pretoči u ključne glasove u korist nezavisnosti.

„Čak i ljudi, koji se nisu odlučili za nezavisnost, nisu zadovoljni ekonomskom i političkom situacijom u zemlji”, ocenjuje Juan Forest, aktivista za nezavisnost Škotske.

Prva ministarka Škotske Nikola Sturdžen poručuje da nezavisnost nije „magični ekonomski recept”, ali da vlada u Edinburgu može bolje od vlade u Londonu.

Simbolika kraljevske posete

Velika prepreka secesionistima je jačanje uniji privržene Laburističke stranke čija je kolevka i tradicionalno uporište upravo Škotska.

Pored Škotske nacionalne partije referendumsku kampanju na svoj način za sada vodi jedino kralj Čarls Treći.

Pošto se, kao i njegova majka, koristi samo jezikom simbola, jer ne sme da iskaže politički stav, novi kralj izabrao je da prvu zvaničnu dužnost obavi u Danfermlajnu, koji je ove nedelje dobio status grada.

No, posetom mestu gde je rođen njegov predak i imenjak kralj Čarls Prvi, novi britanski monarh želi da podseti i na uniju Engleske i Škotske iz 1707. godine čiji se tekst i prateći zakoni nalaze u planini dokumenata, koje upravo razmatra Vrhovni sud.

Kuća Vindzora, koja je i vlasnik velike količine zemlje u Škotskoj, svesna je najnovijeg ispitivanja javnog mnjenja po kojem u slučaju nezavisnosti 41 odsto Škota smatra da treba zadržati monarhiju, dok samo jedan procenat manje misli da treba imati izabranog šefa države.

Dakle, bitka za škotska srca u punom je zamahu.

 

Autor Ivana Miloradović

 

Izvor RTS, 13. oktobar 2022. 

 

Naslovna fotografija: Reuters/Toby Melville/File Photo

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u