Projekcije razvoja Srbije do 2027. godine

Međunarodni monetarni fond projektuje rast Srbije ove godine na 3,5 i sledeće na 2,7 odsto, što je, imajući u vidu rizike recesije širom sveta, relativno dobra prognoza

U periodu 2000-2022. naša zemlja ostvarila je prosečni privredni rast od 3,6%, te se domaći BDP kumulativno povećao za 116%. Ovo su proračuni autora bazirani na oficijelnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, odnosno Međunarodnog monetarnog fonda, koji su objavljeni 11. oktobra 2022.

Naravno, ključno pitanje je kako se naša zemlja pozicionira među zemljama sa kojima ima smisla da se poredimo (privredni rast po prirodi stvari mora i jeste skoro duplo brži od onog na Zapadu, zbog njihove više baze), a to su bivše socijalističke zemlje Evrope. Analiza koja sledi obuhvatila je svih 20 zemalja centralne i istočne Evrope koje su do kraja 1980-ih imale neku formu socijalističkog sistema.

Zaključci do koji smo došlo su relativno zadovoljavajući kada su u pitanju performansi srpske privrede. Od dvadeset bivših socijalističkih zemalja, po stopi rasta BDP-a u posmatranom periodu Srbija se nalazi u prvoj četvrtini (tačnije deli 5. mesto sa Poljskom) i znatno je iznad neponderisanog proseka za sve posmatrane države.

Ali, ako posmatramo celo razdoblje tzv. tranzicije (od 1991), stanje je očekivano lošije, budući da prosečna stopa rasta u celom tom periodu iznosi tek jedan odsto (dvostruko niže od proseka za obserivanih 20 država), te je kumulativan prirast BDP-a Srbije skromnih 36% (1991-2022). Naravno, najveći deo objašnjenja leži u „slobodnom padu” domaće ekonomije početkom 1990-ih, ali i u tom pogledu nismo izuzetak, budući da je značajan broj observiranih zemalja imao snažnu tranzicionu recesiju.

Međutim, podaci iz čuvene Medisonove baze, koji inkorporiraju kupovnu moć (koja je sporije padala 1990-ih i brže rasla tokom godina ovog stoleća, na šta ukazuje i skokovit rast zarada u poslednjih dvadesetak godina, koje bi početkom naredne godine u proseku mogle biti tri puta više nego što su bile pre dve decenije, izraženo u evrima), pokazuju da je kumulativan prirast nacionalnog dohotka Srbije od 1991. do 2022. 62% (u analizu smo uključili i podatke MMF za 2019-22). Inače, i za period od 2000. podaci iz istog izvora ukazuju na znatno povoljniju ekonomsku sliku naše zemlje. Naime, ovo merenje ukazuje da se ukupna proizvodnja (BDP-a) povećala skoro dva i po puta (tačnije, za 149,1%).

Na osnovu baze podataka MMF-a (kao i projekcija iste institucije, zaključno sa 2027) izračunali smo prosečne stope rasta za četiri perioda: 1991-2022; 2000-2022, 2010-2022, te 2000-2027. koja obuhvata i pet dolazećih godina, odnosno projekcije rasta BDP-a za date zemlje u tom periodu. Prosečne stope rasta, kao i kumulativan prirast BDP svih posmatranih zemalja dati su u tabeli:

Tabela prosečnih stopa rasta i kumulativan prirast BDP-a 20 bivših socijalističkih zemalja Evrope (Foto: Snimak ekrana/RTS OKO)

Posmatrajući razdoblje od praktičnog početka tranzicije (tačnije od 1991), pa zaključno sa projekcijom za ovu godinu, vidi se da najbolje performanse imaju socijalističke zemlje Centralne Evrope (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, uključujući i Sloveniju), kao i države Baltika.

Ove države počinju tržišne reforme već 1990. i relativno brzo ostvaruju napredak, što oslikava značajan rast njihovog BDP-a, ali i ostalih važnih indikatora poput prosečnih neto plata koje su u većini ovih država između 900 i 1.100 evra. Za Rusiju je kritična tačka duboka kriza 1998, nakon čega je počeo snažan oporavak, povezan sa rastom cena energenata, ali koji je u više navrata presecan (2008-09, 2014-15, 2020, te konačno 2022). Bugarska i Rumunija su nešto sporije u procesu tranzicije, ali je u drugom delu devedesetih ipak postignut određeni progres. Ukrajina i Moldavija su specifični slučajevi zbog tzv. reformskog zamora i ratova, dok je Belorusija zadržala elemente starog sistema.

Brzina tranzicije

Zemlje tzv. Zapadnog Balkana su uglavnom kasnije počele tzv. proces tranzicije, što se negativno odrazilo na kumulativni priliv stranog kapitala, posledično nisku involviranost u globalne lance snadbevanja, te nizak nivo integrisanosti u međunarodnu privredu (što se najbolje vidi kroz veoma nizak nivo izvoza per capita svih država tog regiona).

Usled međunarodnih sankcija, raspada tržišta SFRJ, te faktičkog gubitka mogućnosti plasmana na nezahtevna tržišta istočne Evrope, domaća ekonomija suočila sa drastičnim privrednim padom od 1990. te zaključno sa krajem 1993. kada je skoro prepolovljen nivo BDP-a. Istovremeno, tranzicione ekonomije Centralne Evrope, nakon ni izbliza tako dramatične recesije u prvim godinama 1990-ih, pokazale su solidan rast (od 3,2%) u periodu od 1995. do 2000. U isto vreme, Srbija je beležila skroman privredni rast u istom razdoblju (1,3% prosečno), i to sa veoma niske baze usled prethodnog dramatičnog pada privredne aktivnosti.

Nakon toga, srpska privreda je ostvarila solidan prosečan rast u periodu 2000-2022. od 3,6%, što je više nego neponderisani prosek za 20 posmatranih zemalja (koji iznosi tri odsto). Slična je situacija kada u analizu ubacimo i prognozirane stope rasta od strane MMF-a za period do 2027. Naime, prosečni privredni rast Srbije bi u prvih 27 godina ovog veka trebalo da iznosi 3,6%, što je za pola procentnog poena više nego prosek za observiranih 20 zemalja u tranziciji. Inače, i u periodu 2010-2022, kada se globalni rast inače usporio, ekonomija Srbije je takođe brže prosečno povećavala svoj BDP nego posmatranih 20 zemalja u proseku (rastući 2,4% naspram 2,1%).

Optimistične prognoze

Rezultati dakle nisu obeshrabrujući iako kritički ton javnosti navodi na takva razmišljanja. I perspektive, čini se, nisu loše. Naime, u novom, jesenjem, Izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima (World Economic Ouotlook), MMF projektuje rast Srbije ove godine na 3,5% i sledeće na 2,7%, što je, imajući u vidu rizike recesije širom sveta, bio relativno dobar rezultat.

MMF predviđa da će srpski BDP povećavati relativno brzo nakon 2023. (prosečno četiri odsto). Tako će BDP po stanovniku porasti sa procenjenih 9,2 hiljada dolara ove na 14,5 hiljada tekućih dolara 2027, dok će BDP po kupovnoj moći sa 24 hiljade dolara biti uvećan na 33.000 dolara u 2027.

Učesnici na godišnjem sastanku MMF-a i Svetske banke, Vašington, 18. oktobar 2019. (Foto: AFP/Andrew Caballero Reynolds)
Siluete učesnika na godišnjem sastanku MMF-a i Svetske banke, Vašington, 18. oktobar 2019. (Foto: AFP/Andrew Caballero Reynolds)

U MMF-u smatraju da će stopa investicija, koja je ključni generator privrednog rasta, kao udeo u BDP-u, biti relativno stabilna (zadovoljavajućih oko 26%) tokom posmatranog petogodišnjeg razdoblja. Prognoze za fiskalni deficit (konsolidovani javni prihodi umanjeni za konsolidovane javni rashode, tj. javnu potrošnju) ukazuju da će on već sledeće godine pasti na 1,4% BDP-a. Stoga nije iznenađenje da se predviđa trend opadanja javnog duga u celom razdoblju (na skromnih 41,4% BDP-a u 2027).

MMF procenjuje da će se stopa nezaposlenosti blago smanjivati, dostižući 8,7% u 2027. Deficit tekućeg računa Srbije će se, nakon visokih 8,4% BDP-a ove godine, praktično konstantno smanjivati u narednom petogodištu, spuštajući se na zadovoljavajućih 4,8% BDP-a na kraju posmatranog razdoblja.

Generalno, izveštaj MMF-a daje povoda za optimizam. Međutim, doza opreza nije naodmet, imajući u vidu da su prognoze ove međunarodne organizacije generalno optimistične. Na kraju krajeva, zamislite da MMF prognozira krizu – ona bi se skoro izvesno desila uzimajući u obzir uticaj ove finansijske institucije na ponašanje tržišnih aktera.

 

Izvor RTS

 

Naslovna fotografija: NBS

 

BONUS VIDEO:

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u