Legitimizacija terorizma

Ni prva četvrtina ukrajinske krize nije završena, a već se promenila ne samo struktura svetskog političkog sistema, već i karakter globalizacije, kao i sami principi na kojima počiva globalna trgovina

Posledice eskalacije Ukrajinske krize vidljive su svima. I u tom ritmu stvari će se nastaviti.

Izgleda, ni prva četvrtina nije završena. Menja se struktura svetskog političkog sistema, menjaju se pravila igre, menja se karakter globalizacije, menjaju se principi na kojima počiva svetska trgovina.

Šokovi su izvesni, za neke manji, za neke veći. Bajdenovu administraciju, recimo, šokirala je odluka OPEK da smanji proizvodnju nafte. Cene energenata ponovo rastu, novi krug inflacije kuca na vrata, prethodna odluka Federalnih rezervi o povećavanju referentnih kamatnih stopa u ovim okolnostima je ne samo relativizovana, već u velikoj meri i obesmišljena.

Ostatak sveta, a posebno Kineze, šokirala je operacija ukrajinskih službi bezbednosti ili njihovih delova, kojom je oštećen Krimski most. Mada se, makar na jedan dan u Kijevu zbog toga slavilo, a bilo je sličnih reakcija i drugde. U čemu je stvar?

Mešanje pojmova

Postoji razlika u određivanju šta je ratno delovanje, ratni čin ili act of war i šta je terorističko delovanje, teroristički čin ili act of terrorism. Postoje i neka pravila ratovanja, iako se ona često krše i zaobilaze, u najmanju ruku dvojako se tumače na konkretnim primerima.

Ono što se odigralo na Krimskom mostu, Kijev će označiti kao diverzantsku akciju. Ukoliko, nakon početnog oduševljenja, uopšte budu zvanično priznali odgovornost za to. Međutim, nema nikakve sumnje – reč je o terorističkom delovanju. Zato se i reteriralo samo dan nakon realizacije operacije. U isti koš mogu se svrstati i ubistvo Darje Dugine i miniranje Severnog toka.

Požar na Kerčkom mostu nakon eksplozije, Krim, 8. oktobar 2022. (Foto: Reuters/Stringer/File Photo)

Prema tvrdnjama iz Moskve, bilo je pokušaja miniranja i Turskog toka. U tom kontekstu može se raspravljati i o granatiranju atomske elektrane u Zaporožju i pokušajima izazivanja nuklearnog akcidenta.

Glavni problem je u tome što iza ovoga stoje institucije država, ne samo one čije su službe neposredni izvršioci, već i onih koje to logistički i informaciono podržavaju. Terorizam nije dozvoljen, nije legitiman, protiv njega se bori svim sredstvima, zbog toga se ta linija između act of war i act of terrorism, ma koliko diskutabilna bila – ne prelazi.

Gde je granica?

Opasnost od mešanja pojmova ratovanje i terorizam je toliko velika, da do sada viđeno može biti tek dečija igra. Način na koji se terorističko delovanje sprovodi zapravo je i proces legitimizacije terorizma kao sredstva u ratu koji se vodi i ratova koji će se voditi. Ako je terorizam legitimno sredstvo, onda je pitanje gde mu je kraj? I kako se to može završiti?

To je velika pretnja po međunarodnu bezbednost. To se uopšte ne tiče Ukrajine, niti sukoba u Ukrajini, može da destabilizuje ceo svet do krajnjih granica. Bukvalno, bilo koji objekat kritične infrastrukture bilo gde u svetu može postati legitimna meta ako se prihvati ovakav pristup.

Infrastruktura Turskog toka (Foto: TurkStream)

Od drveća se često ne vidi šuma. Sa jedne strane, zabavljeni svojim mukama i regionalnim pitanjima, političari su orijentisani na tekuće stvari. Šta će Kurti ako mu preregistracija na severu Kosova ne uspe ili kako će reagovati Šmit nakon ponovnog prebrojavanja glasova? Sa druge strane, mediji ciljano smeštaju narativ o Ukrajinskoj krizi u jedan, u svakom smislu uzak okvir, gde se to predstavlja kao rat Moskve i Kijeva.

Zbog toga izmiče pažnji da se, u sukobu koji traje, mnoge granice prelaze. I to vrlo brzo i jako bezobrazno. Zato i posledice postaju sve veće. Otuda valjda i ubeđenost dela komentatora o neumitnosti upotrebe nuklearnog arsenala.

 

Izvor Sve o Srpskoj

 

Naslovna fotografija: Эduard Kornienko/URA.RU

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u