Ćirjaković: Samo su Borka Pavićević i Hitler govorili o dekontaminaciji ljudi

Za postignut uspeh Borka Pavićević možda zaslužuje spomenik – ali u Berlinu, Zagrebu ili Briselu. Što dalje od naroda koji je pacovizovala, ozverila i predstavila kao legitimnu metu

„Borka je od Beograda napravila bolje mesto za život”, reči su kojima je Vesna Pešić, veteranka „Druge Srbije”, podržala inicijativu da se u Beogradu podigne spomenik, kako kaže, „našoj velikoj Borki”.

Ovdašnji borci za selektivno suočavanje sa prošlošću traže i da trg u Birčaninovoj ulici, u kojoj se nalazi Centar za kulturnu dekontaminaciju, bude nazvan po Borki Pavićević, koja je ovu ustanovu osnovala 1. januara 1995. godine.

Ako je to neka uteha, na Balkanu postoje veća i neljudskija zla. Na sreću, još se niko ne usuđuje da zatraži da u Beogradu budu podignuti spomenici Aliji Izetbegoviću i Franji Tuđmanu.

Borka Pavićević nije ubijala Srbe, ali ova pionirka srpskog autošovinizma nam je svima na vrat utisnula isprekidanu liniju koja upućuje na – „iseći ovde”. Pre Borke Pavićević, samo je Adolf Hitler govorio o dekontaminaciji ljudi.

Dekontaminacija je – van Hitlerove Nemačke i autošovinističke Srbije i Republike Srpske – bila i ostala reč vezana za borbu protiv najvećih pošasti: pacova, smrtonosne radijacije, najgorih virusa i drugih oblika zagađenja koja čine ljudski život nemogućim.

Hitler je ovaj dehumanizujući pojam originalno počeo da koristi kako bi istakao potrebu da „nacistički ideali budu utisnuti u umove svih Nemaca, tako da svi oni koji imaju ‘nemačko srce’ mogu da se ‘sjedine’ i tako ostvare rasnu čistoću”. Hitlerovski koreni ovakvog shvatanja dekontaminacije su važan razlog zašto nikome nije palo na pametda ovaj pojam koristi u denacifikaciji Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog rata.

Dekontaminacija je 1933. postala jedna od ključnih reči u Hitlerovim govorima. U intervjuu koji je dao Vordu Prajsu, dopisniku britanskog Dejli mejla, objavljenom 17. januara 1935. godine, Hitler kaže: „Verujem da će se, ne samo u Berlinu već i u Varšavi, radovati dekontaminaciji atmosfere koju će doneti naši zajednički napori”.

Logori smrti Treblinka i Aušvic su mesta u kojima je obavio obećanu dekontaminaciju Varšave. Nažalost, autošovinističko sećanje je selektivno – dozvoljeno je sećati se samo „srpskog” zla. U njemu nema mesta za Hitlera i Pavelića.

„Čuvši da u krugu Kliničkog centra Srbije postoji prazna mrtvačnica, pomislila sam kako bi to mogao biti idealan prostor za nas”, rekla je Pavićević povodom dve decenije od osnivanja Centra za kulturnu dekontaminaciju u intervju ukoji je u Vremenu objavljen kao „prilog kulturi sećanja”.

Naši zaboravni, srbofobični građanisti su na leševima i mrtvačnicama gradili svoje karijere. Tako se i Borka Pavićević, besprizorna nacifikatorka živog Zorana Đinđića, preko noći pretvorila u udarnicu kulta koji je ekspresno izgrađen oko njegovog kovčega. Možda bi i ostale Srbe zavolela da su nestali. Samo mrtva srpska usta ne mogu da kažu nešto što para osetljive autošovinističke uši.

Da naši građanisti stvarno neguju „kulturu sećanja” znali bi da je Jasenovac, slično Treblinki, osnovan kao „idealni prostor” za dekontaminaciju Srba – i kulturnu i političku i svaku drugu.

Samo nož, malj i metak garantuju da će jedan Srbin biti uspešno dekontaminiran. Ako postoji neka korist od toga što se ovde odomaćila ova nacistička reč-ubica, onda je to da ona otkriva koliko je lažan i neljudski „antifašizam” naših današnjih „boraca za ljudska prava” i njihovih ikona iz devedesetih.

U hijerarhiji zla posebno mestu pripada lapidarnoj, nehajnoj nečovečnosti; pa i ovdašnjim razbarušenim i turbo-pismenim, ali otuđenim i klasno privilegovanim elitistima, ravnodušnim prema smislu i implikacijama onoga što govore.

„Umela je da napuni salu i okupi krem Beograda… Ubeđena borkinja protiv ratova, a sve to u čuveno dobrom i radnom raspoloženju koje je širila oko sebe”, kaže Vesna Pešić za ženu koja je doprinela da Beograd postane idealno mesto za život srpskog autošovinizma.

Za taj uspeh Borka Pavićević možda zaslužuje spomenik – ali u Berlinu, Zagrebu ili Briselu. Što dalje od naroda koji je pacovizovala, ozverila i predstavila kao legitimnu metu.

 

Autor Zoran Ćirjaković

 

Izvor Sve o Srpskoj, 24. oktobar 2022. 

 

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u