Posle blaćenja lika i dela Željka Mitrovića na udarnim kanalima Junajted medije, uključujući tu i specijalne „dokumentarne” emisije poput „Junaka doba zlog”, ali i uzvratne vatre „Pinka” na račun jednog od vlasnika Junajted grupe Dragana Šolaka i same te korporacije, retko ko bi očekivao da će doći i dan kada će se o Mitroviću čuti lepe reči na televizijama N1 i „Nova S”, a još manje da će ga Junajted grupa uzimati za aršin u bilo čemu osim u prostoti, s obzirom na to da su ga oni do sada upravo takvim predstavljali.
Taj dan je, međutim, došao i to više govori o Junajted grupi u načelu, a N1 i „Novoj S” u pojedinostima, nego o samom Mitroviću. Zbog toga što Mitrović nikada nije sebe predstavljao kao moralnu gromadu i vrednosnog puritanca, već pre svega kao poslovnog čoveka koji prati svoj interes, a ne krije se iza „javnog interesa”. Tako je bilo moguće do 5. oktobra zauzimati se za JUL i SPS, a posle toga puštati Nenada Čanka da svira klavir, ili Mlađana Dinkića da nam obećava hiljadu evra od akcija.
Posao je posao, a ne sloboda medija – Mitrovićeva je deviza i kada najavljuje „nuklearni medijski udar” kojim će sravniti sa zemljom svoju konkurenciju u vidu „Prve televizije” i B92. U poslu imaš prava da otimaš rivalima emisije, ili voditelje. Tu je sve transparentno. Kada se surovi poslovni (ali i politički) interesi kriju iza proklamovanih ideala „nezavisnosti”, „objektivnosti”, „profesionalizma” – e tu nastaje problem i transparentnost zamenjuje licemerje.
Zadivljujuća matematika
„S obzirom na to da smo komercijalna TV i da proizvodnja programa ima svoju cenu, N1 ne može da daje program besplatno”, vapili su iz Junajted medije 2020, u jeku sukoba s Telekomom oko emitovanja programa te televizije na kablovskoj mreži te kompanije, dižući očigledno poslovni spor na toliko visok politički nivo da su ga maltene predstavili kao borbu za ljudska prava svih građana i građanki Srbije. Tada je pokrenuta kampanja „Da se vidi N1”, iako sam je SBB, odnosno Junajted medija, odnosno Junajted grupa pravo na to da „budu viđeni” ranije bila ukinula kanalima iz Republike Srpske, uključujući tu i javni servis manjeg bosansko-hercegovačkog entiteta RTRS. To je i tada bilo licemerno, jer je program N1 na kablovskoj mreži Telekoma ukinula sama Junajted medija, nezadovoljna poslovnim pregovorima s tom kompanijom i borbu za poslovne interese predstavila kao borbu za ljudska prava.
Ponudu da se, makar do okončanja pregovora na ovaj ili onaj način, N1 emituje besplatno, ili pod uslovima koji su važili do isteka ugovora 31. decembra 2019, Junajted medija je s rezignacijom odbila, pošto su „komercijalna televizija”, te svoj program ne mogu da „daju besplatno”. Dve godine kasnije od Kopernikus grupe traže upravo to – da im program „Prve televizije” i B92 daje besplatno – tvrdeći da takav aranžman imaju s Mitrovićem za „Pink”. „Već četiri dana ‘Prva’ i B92 ne šalju ugovor kompaniji SBB, prema kojem bi, kako su sami predložili, za emitovanje njihovih kanala trebalo da im bude plaćeno kao i ‘Pinku’”, pomalo bezobrazno saopštava kompanija SBB u ponedeljak, 24. oktobra.
„Prva” i B92 treba sa distributivne mreže SBB-a da budu skinuti u petak, 28. oktobra, kada ovaj broj Pečata već bude na kioscima, zbog, kako kukaju u javnosti, nenormalnog povećanja cene za celih 1.000 posto. „SBB je za distribuciju TV Prva i TV B92 do sada plaćao 50.000 evra godišnje, a za kablovske kanale iz portfolija Prve dodatnih 3,45 miliona evra”, saopštio je SBB, a sada im se traži 38 miliona za ceo paket, odnosno 2,5 evra (300 dinara) po korisniku. Zadivljujuća je njihova poslovna matematika i čudo je kako uvek ide njima u korist. Kako?
Podsetimo se ponovo onog medijskog rata, odnosno borbe za slobodu govora i javni interes od pre dve godine. Tada je Junajted medija ultimativno od Telekoma zahtevala da za emitovanje televizije N1 preko svoje mreže plati 0,4 evra po korisniku (početna cena za paket Junajted medije je tada prema podacima Telekoma bila „veća od dva evra” po korisniku). Ako 50.000 evra koliko su, po sopstvenom priznanju, do sada plaćali za programe „Prve” i B92, podelimo sa 0,4 evra po korisniku, dobija se brojka od 125.000 korisnika.
Prema podacima Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) za 2021, ukupan broj korisnika kablovske televizije u Srbiji iznosio je 1,6 miliona, što su SBB i Telekom delili na otprilike ravne časti (45,6 spram 45,4 posto). Gruba računica nas dovodi do zaključka da oba distributera imaju po oko 800.000 pretplatnika. To je mnogo više od pomenutih 125.000 korisnika. Ovako dobijamo da je Kopernikus grupi za ove dve televizije plaćano svega 0,06 evra po korisniku. To je 0,03 evra po korisniku po televiziji, što je 13 puta manje od granice ispod koje nisu hteli da idu 2020. za N1.
Najvažniji faktor
Ako u ovu računicu uključimo i najvažniji faktor kada je vrednost neke televizije u pitanju, a to je gledanost, onda dolazimo do još problematičnijih podataka. Prema podacima agencije Nilsen iz 2019. godine koje je marta 2020. objavio portal „Istinomer” (novijih nažalost nema u javnom prostoru), „Prva” je imala gledanost od 10,5 odsto, a B92 4,1 odsto, što je ukupno 14,6 procenata. Istovremeno, N1 je imala gledanost od 0,8 procenata, što je 18 puta manje. Suma sumarum, kada bi u Junajted grupi podjednako vrednovali svoju N1 i Kopernikusove „Prvu” i B92, trebalo bi da ih plaćaju 7,2 evra po korisniku (0,4 x 18), a ne 2,5 koliko Kopernikus sada „nerazumno” traži za ceo paket kanala.
Dihotomija je uočljiva i u ideji Junajted medije da bi programi „Prve” i B92 trebalo da budu „javno dobro”, pošto se radi o televizijama s nacionalnom frekvencijom čiji se program može gledati i „preko obične antene”, ali da isti pristup nemaju i kada se radi o televizijama u njihovom vlasništvu koje nacionalnu frekvenciju imaju u susednim državama. „Činjenica je da je Junajted grupa u zemljama gde ima kanale sa nacionalnom frekvencijom, konkretno u Crnoj Gori i BiH, tražila da im se ti kanali plaćaju jedan evro po korisniku i više meseci držala isključene te kanale kablovskim operatorima, kao sredstvo pritiska da prihvate tu cenu”, upozorio je Telekom.
Zanimljivo je da smo se za podsećanje na dešavanja između Telekoma i Junajted grupe iz 2020. poslužili tekstovima sa portala Udruženja novinara Srbije od kojih su mnogi imali linkove ka izvornim vestima objavljenim na portalu N1, a da te izvorne vesti više ne postoje. Da li se to N1 stidi „ružne prošlosti” pa su ti tekstovi obrisani?
Imperijalni manir
Kao što vidimo, glavni problem Junajted grupe/Junajted medije u ovom slučaju je što Kopernikus ne želi više da im svoje kanale daje po bagatelnoj ceni i otud zapravo to „nerazumno” povećanje od 1.000 posto, kako tvrdi SBB. Tu dolazimo do zaključka da je takva poslovna matematika zapravo manir kojim se Junajted grupa, odnosno SBB vodi od početka svog poslovanja u ovoj zemlji. Posetićemo vas na činjenicu (o kojoj je autor ovog teksta već pisao pre dve godine u tekstu „Telekom protiv Šeste flote”) da je SBB do 2003. potpuno besplatno koristio državne resurse, odnosno resurse Telekoma, a od te godine uz simboličnu naknadu.
O tome je govorio i bivši funkcioner LDP-a i narodni poslanik Zoran Ostojić, ocenivši da je time „izuzetno profitabilno tržište prepušteno privatnom sektoru i direktnom konkurentu”. Kada korisnik „povlastica” niste više vi, menja vam se dioptrija kojom posmatrate stvari. Iz nekog razloga, SBB je imao povlasticu i kod prethodnih vlasnika „Prve” i B92 i njihov program dobijao besplatno. Kada je ta povlastica nestala, kao što je bio slučaj i sa kablovskom infrastrukturom Telekoma, onda su zavrištali kako taj potez ima za cilj njihovo uništenje i za to odmah optužili (kao i uvek) predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
SBB u cilju diskreditacije Kopernikus grupe sada podseća da „ultimatum koji je upućen SBB kompaniji, dolazi od biznismena koji je kupio televizije Prva i B92 posle sporne transakcije Kopernikus kablovskog sistema, kada je Telekom Srbija privredniku Milovanoviću isplatio, kako je objavljeno, 190 miliona evra”. Što je afera kojom su se bavile „Evropska komisija, Evropski parlament i Savet za borbu protiv korupcije. Do danas slučaj nije ispitan i pored brojnih poziva da se to učini”.
Jasno je da nezavisni mediji u vlasništvu Junajted medije poverenje u institucije Evropske unije gube brzinom svetlosti kada god iz Brisela stigne neka lepa reč o srpskim vlastima (što je retkost) ili odluka koja nije sasvim potaman njihovim političkim favoritima, ali da li je moguće da veruju da Evropska komisija i Evropski parlament ne bi javno saopštili nešto što bi njima otvoreno išlo u korist? Posebno imajući u vidu da je već dokazano da je Evropska komisija spremna da ide toliko daleko u zaštiti interesa Junajted grupe da je čak vršila pritisak na vlasti u Beogradu da prilagođavaju svoje medijske zakone interesima Junajted grupe, što je bio slučaj 2014. godine, o čemu je pisao čak i nedeljnik Vreme, danas veoma blizak ovoj kompaniji. „’Medija opservatori’ otkriva kako je Evropska komisija omogućila izmene medijskih zakona u Srbiji, a Vlada Srbije bespogovorno prihvatila, otvorivši tako put za potencijalno narušavanje medijskog pluralizma u zemlji”, pisalo je Vreme 2014. pod naslovom „Balkanski Si-En-En i njegov aršin”.
„Narodna skupština Srbije je 2. avgusta 2014. godine usvojila Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom informisanju i medijima koji omogućavaju distributerima/operaterima da proizvode sadržaj i favorizuju vlastite kanale u odnosu na druge. Kao rezultat toga, kablovska televizijska stanica N1, partner Si-En-Ena na Balkanu, od 30. oktobra 2014. počela je s emitovanjem programa putem najvećeg operatera u regiji, SBB/Telemah grupe, koja je njegov vlasnik, a koji pokriva sve zemlje bivše Jugoslavije”, dodao je taj nedeljnik ukazujući da su „ljudi koji rade u Briselu, u Jedinici za odnose sa Srbijom pri Generalnoj direkciji Evropske komisije za proširenje, uskladili nacrte zakona ove zemlje sa komentarima koji su na tu temu dobili od velikih sila, a koji prete da naruše medijski pluralizam u zemlji.” Jasno je da je tada, figurativno rečeno, Šesta flota čuvala leđa Junajted grupi. A danas?
Izvor Pečat
Naslovna fotografija: Tanjug/Jaroslav Pap
BONUS VIDEO:
