Državni udar u Kini ili politički udar iz Kine?

Pred Kongres odigravalo se (ne)uobičajeno previranje unutar partije. Nekome se učinilo da je to naznaka državnog udara. Grudva se zakotrljala i napravila lavinu

Novo vreme zahteva novu politiku, a nova politika traži nove ljude. Među tim novim ljudima unutar kineskog političkog sistema biće sve manje onih liberalnije orijentacije. Promene koje donosi poslednji Kongres zato su velike. Reforme traju.

Krajem septembra, više onako nezvanično po društvenim mrežama uz hešteg #ChinaCoup, širila se vest o navodnom državnom udaru u Kini. U indijskoj javnosti uticajni Subramanijan Svami je čak naveo da postoji glasina kako su predsednika Si Đinpinga, u trenutku dok je boravio na samitu ŠOS u Samarkandu, armijske strukture želele da uklone sa partijskog zaduženja za vojna pitanja, samim tim i iz lanca komandovanja.

Dve nedelje nakon toga Si Đinping je, čini se nikada samouverenije i odlučnije otvorio zasedanje Kongresa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine. Dvadesetog po redu.

Ili je državni udar propao ili ga nije ni bilo. Ili se, postoji i treća varijanta, neposredno pred Kongres odigravalo (ne)uobičajeno previranje unutar partije usmereno ka zauzimanju što je moguće boljih pozicija od strane pojedinaca i interesnih kružoka. Nekome se učinilo da je to naznaka državnog udara i grudva koja se zakotrljala napravila je lavinu.

Ova treća varijanta je najzanimljivija. U očima Amerikanaca i Evropljana Kina je autokratija, diktatura ili kako to već opisuju sličnim terminima. Međutim, unutar tog sistema postoje različiti centri moći, sa često suprotstavljenim ili sukobljenim interesima. Postoji unutarstranački pluralizam. Izbora, na način kako se oni organizuju u Americi ili Evropi u Kini nema, ali je daleko od toga da nikakvih izbora nema.

Daleko je od toga da se kineski politički sistem može opisati pridevima autokratski ili diktatorski. Unutrašnja politička dinamika osigurana je još od reformi Đang Cemina, zato su zasedanja Kongresa i izbori koji ih prate od velikog značaja.

Srednje rešenje

Partije i predsednika Narodne Republike često se ogleda u traženju „srednjih rešenja“ i vođenju svojevrsne „kompromisne politike“ kako bi se suprotstavljeni interesi zadovoljili i sprečilo oštrije sukobljavanje zainteresovanih kružoka.

O ovome sami Kinezi ne vole mnogo da govore, pogotovo ne vole da im o tome govore stranci, poštuju maksimu da se oni ne mešaju u tuđa unutrašnja pitanja, pa nije ni posao drugih da se mešaju u njihova unutrašnja pitanja. Tek, ako nema vlasti i opozicije po zapadnim standardima, ima sučeljavanja i neslaganja po kineskim standardima.

Kineski predsednik Si Đinping na konferenciji za medije nakon 20. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine u Pekingu, 23. oktobar 2022. (Foto: Reuters/Tingshu Wang)

Baš od vremena Đang Cemina sve važnija mesta kako u partijskoj strukturi tako i u ogromnom državnom aparatu počeli su da zauzimaju pojedinci liberalnije orijentacije. Među njima i zastupnici „šangajske škole slobodnog tržišta“.

Opet, Amerikanci i Evropljani potrošili su godine analizirajući kakve su to skrivene namere kineskog projekta Pojas i put!? Da li to Kinezi žele da pokore svet? Nisu shvatali da za ogromnu većinu kineskih rukovodilaca ekonomska ekspanzija predstavlja cilj sam po sebi, da je to traženje i iskorišćavanje sopstvenih šansi u sveobuhvatnoj i sveprožimajućoj globalizaciji. Bez ikakvih skrivenih namera. Bez želje da se pokorava svet.

Namere Zapada

Otuda i iskrena iznenađenost Kineza sve agresivnijim američkim i evropskim merama protiv Pekinga sa kojima je započeto još pre pandemije. Zapad je utvrdio pravila, Kinezi su im se prilagodili, a onda je taj isti Zapad počeo sa jednostranim kršenjem tih pravila igre nauštrb kineskih interesa.

Staljin je, nakon susreta u Teheranu ovakvu situaciju opisao rečima: mislio sam da je demokratija volja naroda, a onda mi je predsednik Ruzvelt objasnio da demokratija predstavlja volju američkog naroda!

Što se unutrašnje politike u Kini tiče, tu ciljevi ostaju isti. Vrlo ambiciozni, ali sudeći po dosadašnjem toku njihovog ispunjavanja — potencijalno ostvarljivi. Stogodišnjica osnivanja Komunističke partije 2021. obeležena je obznanjivanjem činjenice da je Kina postala srednje razvijeno društvo.

Stogodišnjica završetka legendarnog Dugog marša 2035. treba da bude obeležena realizacijom „socijalističke modernizacije“. A do stogodišnjice Narodne Republike 2049. Kina treba da bude visoko razvijeno društvo. To podrazumeva i da će armija biti sposobna da se nosi sa svim izazovima. Sa naglaskom na svim. U globalnom okviru, podrazumeva se.

Ciljevi spoljne politike

Što se spoljne politike tiče, tu ciljevi takođe ostaju isti. Kina očigledno ostaje posvećena uspostavljanju ravnoteže snaga u međunarodnim odnosima i oblikovanju multipolarnog sveta, održavajući partnerstva koja joj u tome mogu pomoći.

Međutim, ako ciljevi ostaju isti, kako ih postići u dramatično promenjenim međunarodnim okolnostima? Uoči i tokom zasedanja Kongresa stigle su zabrinjavajuće naznake. Najpre su SAD u novoj Strategiji bezbednosti označile Kinu za „glavnog konkurenta“ koji ima nameru da utiče na postojeći poredak korišćenjem ekonomske, vojne, tehnološke i diplomatske moći. Zatim je EU konstatovala da Kina, zbog podržavanja Rusije, postaje „direktan suparnik“ Zapada.

Kao „glavni konkurent“ i „direktan suparnik“ Kina više nije izazov za SAD i EU, već pretnja po njihove interese. Odgovor na prethodno postavljeno pitanje je: reformama.

Obraćanje kineskog predsednika Sija Đinpinga na ceremoniji otvaranja 20. Nacionalnog kongresa KPK u Pekingu, 16. oktobar 2022. (Foto: Reuters/Thomas Peter – RC242X9XM5TZ)

Ako je Zapad rešen da „isključi“ Kinu iz svog poretka, reformisaće se postojeći odnosi u nezapadnom delu sveta. Odnosno, u ostatku sveta. Majkl Hadson, tumačeći dešavanja u Pekingu, ali i analizirajući dogovore unutar ŠOS i BRIKS, pretpostavlja da će se ubrzati kretanje ka oblikovanju novog monetarnog, kreditnog i trgovinskog sistema, a sve će to uključivati i stvaranje alternativne svetske valute.

Reči Si Đinpinga o „odlučnom protivljenju svakom obliku hegemonije“ znače i da više neće biti „hegemonije dolara“. SAD i EU će ograničavati razmenu sa Kinom, pokušavajući tako da isprave nepovoljan spljonotrgovinski bilans, ali to neće zaustaviti kineski rast. SAD i EU će odustajati od do sada promovisane globalizacije pošto taj proces još odavno determinišu i kineske akvizicije, ali to ne znači i da se globalizacija sa novim sadržajem i u novom obliku neće nastaviti u nezapadnom delu sveta.

Predvođena zemljama BRIKS, vrlo brzo i BRIKS+. Ako više nema slobodnog tržišta po uzusima Miltona Fridmana, kako je to promovisano širom sveta tokom poslednjih tridesetak godina, biće uređenog tržišta sa fantastičnim potencijalima.

Pitanje dometa

Po običaju, o zaključcima i dometima poslednjeg Kongresa CK KP Kine znaće se više u narednim mesecima i godinama, kada se strateške smernice budu konkretizovale kroz pojedinačne projekte.

Ono što se za sada nagoveštava, jeste da Kina vrlo uporno nastavlja ka ispunjavanju definisanih ciljeva za 2035. i 2049. godinu, a što će ostvariti hiperaktivnim pristupom u oblikovanju multipolarnosti i uspostavljanjem principa za kreiranje novog monetarnog, kreditnog i trgovinskog sistema kako bi se podstakao nastavak procesa globalizacije sa „nezapadnim“ karakteristikama. U tome će učestvovati i novi ljudi na rukovodećim mestima.

Ako je ova pretpostavka tačna, onda Kongres jeste značio i udar. Samo ne državni udar unutar Kine, već politički udar u ukupnim međunarodnim odnosima. Možda su i zbog toga onako oštro reagovali SAD i EU baš uoči i tokom zasedanja Kongresa. Možda je baš zbog toga Si Đinping nastupio tako samouvereno i odlučno. I možda je baš zbog toga podvukao kako je narednih pet godina ključno!

 

Izvor Sputnjik

 

Naslovna fotografija: Kevin Frayer/Getty Images

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u