R. Maroević: Rat dronova, London traži pljačkaše motora

Britanske, austrijske i norveške vlasti pokrenule su istragu o krađama klipnih motora „rotaks”, koji je nedavno pronađen na iranskom dronu „modžaher 6” oborenom iznad Crnog mora

Britanske, austrijske i norveške vlasti pokrenule su istragu o krađama klipnih motora „rotaks”, koji je nedavno pronađen na iranskom dronu „modžaher 6” oborenom iznad Crnog mora. Isti motor koriste i američki „predatori“ i izraelski „heroni”. Izvoz motora u Iran i Rusiju je zabranjen. London angažovao obaveštajce da otkriju kako su se ovi motori našli u iranskim dronovima.

Kanadska kompanija „bombardier” pokrenula je istragu kako bi utvrdila na koji su se način klipni motori „rotaks” našli u iranskim dronovima „modžaher 6“, kakav su početkom oktobra zaplenile ukrajinske oružane snage.

Svesni smo da su motori „rotaks”, ili kopije tog motora, navodno, upotrebljavani u specifičnim okolnostima u kojima su, u ratnim zonama, korišćeni iranski dronovi „modžaher 6”… Pokrenuli smo istragu kako bi utvrdili odakle potiču ovi motori… Kompanija nije dala dozvolu za distribuciju proizviđačima dronova u Irani i Rusiji, tvrdi „bombardier”.

Motor „rotaks 912” sa iranskog drona zaplenjenog u Ukrajini proizveden je u Austriji, što pokazuju oznake, ali za sada nije poznato na koji je način ovaj motor završio u rukama Iranaca.

„Rotaksi”, osim iranskim, pokreću i turske dronove „bajraktar”, što je na sličan način dokazano tokom rata u Nagorno Karabahu, američke „predatore”0 i izraelske „herone”. „Rotaksi” su korišteni na dronovima „šahid 129”, čija je proizvodnja počela 2013. godine. Zapadni obaveštajci tvrde da se slični, ili identični motori nalaze i u kineskim bespilotnim letelicama.

Cena ovih motora iznosi oko 20.000 dolara.

Osim kanadskog motora, u zaplenjenom iranskom dronu identifikovano je sijaset delova napravljenih u zapadnoj Evropi, kao i bar jedna komponenta proizvedena u Ukrajini, o čemu su vlasti u Kijevu, navodno, već pokrenule istragu.

Džejms Bond u jurnjavi za lopovima

Dodatnu istragu pokrenula je i britanska obaveštajna služba, pošto je u međuvremenu ustanovljeno da je u prethodnih dvadesetak godina iz lakih letelica u Britaniji ukradeno najmanje 36 ovakvih motora. Nemačke vlasti su, odmah, zatim obznanile da su prijavljene krađe 31 „rotaksa”.

Kompanija „bombardier” je objavila da je od 2000. godine ukradeno 136 motora „rotaks”. Prva krađa zabeležena je u Nemačkoj, a poslednja nedavno na Floridi, što je zapadne obaveštajne službe navelo na zaključak da Teheran izvestan broj motora nabavlja preko mreže operativaca, koji ih „hirurški precizno” skidaju da letelica.

Navode i da su ukradeni motori, mahom, imali mali broj radnih sati, te da su ih, bez dileme, ukrali stručnjaci, bez prolivanja ulja ili oštećivanja letelica sa kojih su skidani.

Da stvar bude komplikovanija, lopovi su vešto izbegavali sigurnosne kamere tako što su provaljivali u hangare na mestima koja nisu valjano obezbeđena, te potpuno ignorisali letelice na kojima su bili stariji, ili više korišteni motori.

Istragu su pokrenule i norveške vlasti, gde su lopovi neopaženo ukrali najmanje jedan ovakav motor.

Svi motori serije „900” proizvode se u Austriji, ali „rotaks” ima proizvodne pogone u Meksiku i Kini, pa zapadni obaveštajci pokušavaju da utvrde da li se u nekoj od te dve države, možda, ne proizvode i kopije motora koji se koriste u bespilotnim letelicama.

Iran odbacuje odgovornost

Iran je, u nekoliko navrata, odbacio optužbe da Rusiji prodaje bespilotne letelice i ponudio da se tim iranskih istražitelja uputi u Ukrajinu, kako bi se rešila sve otvorena pitanja.

Britanske i američke obaveštajne službe tvrde da su u napadima na ciljeve u Ukrajini korišćeni dronovi „šahid 136”, odnosno „geran 2”, kako ovu letelicu zovu Rusi.

Amerikanci tvrde da se Iran sprema da Rusiji isporuči i projektile „fateh 110” i „zulfikar”, dometa od 250 do 700 kilometara, kakvi su već korišćeni tokom napada na američke vojne baze pre dve godine u Iraku, posle ubistva komandanta Revolucionarne garde Kasema Solejmanija.

Saga o iranskim isporukama oružja ruskim snagama počela je još sredinom aprila, kada su do luka u Astrahanu, tajnim kanalima, navodno dopremljeni ručni bacači, protivtenkovske rakete, te čitav arsenal oružja koje je bilo na raspolaganju proiranskim milicijama u Iraku.

Tim kanalom je Teheran, prema tvrdnjama zapadnih obaveštajnih službi, Rusiji „vratio” protivvazdušni sistem S-300, te projektile „bavar” 373, koji suštinski predstavlja iransku varijantu S-300.

Oružje, mahom, potiče iz arsenala grupe Hašd el Šabi, ili Snaga narodne mobilizacije, proiranske oružane grupe koja u Iraku okuplja oko 120.000 boraca. Glavni motiv podrške koju ova grupa pruža Rusiji je antiamerički sentiment.

Sredinom avgusta, američki i izraelski obaveštajci naveli su da Moskva i Teheran spremaju veliku trampu naoružanja, posle koje bi Teheran, prvi put u poslednjih nekoliko decenija, dobio nove borbene avione, dok će Rusi za akcije u Ukrajini na raspolaganju imati dronove već isprobane u napadima na baze Centralne obaveštajne agencije na Bliskom istoku.

Iranska vojska uvežbava ruske oficire za upotrebu dronova, tvrde zvaničnici Pentagona, svega nekoliko dana pošto je na satelitskim snimcima jedne ruske vazduhoplovne baze identifikovano 18 borbenih aviona Su-35, navodno spremnih za isporuku vlastima u Teheranu.

Vest o mogućoj isporuci iranskih dronova Rusiji objavio je savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven, navodeći da su neke od letelica, moguće, već u rukama ruskih oružanih snaga.

Prema američkoj verziji, obuka ruskih vojnika počela je još početkom jula, dok su ruski eksperti u najmanje dva navrata posetili novootvorenu, tajnu bazu bespilotnih letelica u okolini Teherana.

Zapadni izvori tvrde da Iran proizvodi 48 različitih modela bespilotnih letelica.

 

Autor Rade Maroević

 

Izvor RTS, 31. oktobar 2022. 

 

Naslovna fotografija: Iranian Army/WANA (West Asia News Agency)/Handout via Reuters

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u