Rusiji je neophodan suvereni jezik

Potreban nam je jezik civilizacije. Mi ga ne govorimo, već govorimo „pidžn ingliš” – na kojem se gradi naša terminologija, koju slede naši stručnjaci, telefoni i rakete

Kada govorimo o narativu – govorimo o filozofskoj kategoriji – koju treba znati, jer je pojam narativa neki element postmoderne filozofije koji se gradi na strukturnoj lingvistici, na strukturalizmu Ferdinanda de Sosira, strukturalnog lingviste, koji je delio diskurs i jezik. Ovo je veoma važno.

Šta je jezik? Jezik – to su sva pravila. Mi ne govorimo, mi koristimo jezik, ali sam jezik nikada ne govori, on se nalazi u rečenicima, sintaksi – to se zove paradigmatički nivo, a narativ ili diskurs – to je ono što se gradi na osnovu jezika, njegove leksike, sintakse, njegovih zakona. Narativa ima beskonačno. Jezik je jedan.

Kada govorimo o duhovnom, kulturalnom, civilizacijskom suverenitetu – a, upravo je o tome govorio predsednik V. Putin u svojim porukama – sve to, svakim danom stiče sve veći značaj. Ne radi se o suverenim narativima – već o suverenom jeziku – koji će biti osnova za iskazivanje milijarde suverenih narativa.

Ako je jezik suveren i diskurs će biti suveren. Koristeći liberalni, globalistički evropski jezik, na tom jeziku je moguće uobličiti suvereni ruski diskurs, ili dva, ili tri, ili deset. Ali, to je za trenutne zadatke, za zamenu uvoza u okviru narativa, na kratki rok. I, važno je da li se opraštamo od kolektivnog Zapada i na koliko dugo. Ili želimo da na kratko napravimo dimnu zavesu od suverenih narativa, pa da se ponovo vratimo onom globalnom jeziku.

Mislim da elita želi upravo to – malo porazgovaramo, a zatim se vratiti nazad reći „u redu, priznajemo vaš jezik i globalizam, ali ne baš tako, dajte i nama mesto u tome”. To je osuđeno na propast, ali ne zato što smo mi spremni, a oni nisu.

Promena jezika elite

Nas su isekli, sklonili sa tog Zapada i to na prilično ozbiljan način, a odveli bi nas ponovo na taj Zapad, da bismo razgovarali na jednom jeziku, da se spustimo ispod poslednje granice i da kažemo da odustajemo. Naš poraz bi bio uslov za povratak u taj njihov jezik. Te zato, hteli ili ne, razumeli ili ne, predodređeni smo na razvoj suverenog jezika. Dakle, Rusija je suverena civilizacija, a ne deo zapadne civilizacije. Nije ista niti kao istočna, niti kao kineska, niti islamska. Ali je jednako važna kao zapadna ili kao kineska. Ovo je grubi prikaz našeg suverenog jezika, a ne suverenog narativa.

Ako govorimo tim jezikom – sve što kažemo biće suvereno. A ono što u tom smislu znači narativ – to nisu samo spikeri na televiziji, nije samo struktura obrazovanja, nije samo stručna zajednica, koja će morati da govori ovim suverenim jezikom – to je i naša nauka,  naša humanistička nauka danas, a prirodna sutra. Zato što je i prirodna nauka, kako to znaju neki od najznačajnijih naučnika poput Šredingera ili Hajzenberga, isto tako jezik, u prirodno-naučnom pogledu.

Nobelovac Ervin Šredinger (Foto: SSPL/Getty Images)

Zato nam je potreban jezik civilizacije, ali jezik naše civilizacije. Mi taj jezik ne govorimo, me ga ne znamo, mi sada govorimo „pidžn ingliš” – na kojem se gradi naša terminologija, koju slede naši stručnjaci, naši ajfon uređaji, tehnologija u našim raketama – to je „pidžn ingliš”. Tačnije, čak iako su ove tehnologije u Rusiji, struktura procesora i kodova je, na žalost, preuzeta iz druge paradigme. Pred nama je ogroman zadatak. Taj zadatak i naše vlasti počinju da prepoznaju.

Čudno, ali je narod na to mnogo spremniji od elita. Narod jednostavno ne uzima mnogo ozbiljno impulse koji dolaze odozgo. Narodu su govorili „komunizam” – narod je o tome mislio nešto svoje; govorili su mu „liberalizam” – narod ponovo misli nešto svoje; rekli su „rodoljublje” – narod misli nešto svoje. Tačnije, narod se ne ugrađuje toliko duboko u te igre narativa, kako to čini elita, to jest, on se ne ugrađuje toliko duboko u ove narativne igre kao elita. A eliti se spomene Zapad i to je za nju napredno. Zato je pitanje promene jezika – pitanje promene jezika kod elite.

Utemeljenje ruskog čoveka

Da bi se sazdao sistem suverenih narativa, neophodno je ustanoviti parametre tog suverenog jezika. Koji su to parametri? Naša predstava o čoveku je potpuno drugačija. U svakoj kulturi i u svakom jeziku postoji poseban čovek. Postoji čovek prema islamu, postoji čovek prema kineskoj kulturi ili zapadno-evropskoj – taj je postpolni, prelazi na veštačku inteligenciju, pretvara se u mutanta, kiborga. Probni balon transformacije i oslobođenja. Taj zapadno-evropski čovek se oslobađa svih oblika kolektivnog identiteta – to je njegov cilj i zadatak – prestati imati veru, naciju, zajednicu, zatim i pol, a sutra – prestati pripadati ljudskom rodu – to i jeste program zapadno-evropskog jezika.

Kod Kineza je potpuno drugačije. U islamskoj tradiciji takođe, jer je to odnos pojedinca sa Alahom, a sve ostalo se ne razume niti kao sloboda, niti kao čovek – sasvim je drugačija antropologija u čitavom tom brojnom islamskom svetu. Oni se formalno mogu usaglasiti sa nekim zapadnim modelima, ali u stvarnosti ili ne razumeju ili tumače i imaju sopstveni jezik, duboko ukorenjen. Kod nas, u Povolžju i na Severnom Kavakazu se i dalje taj jezik promoviše. Zato su oni otporni na Zapad. U Indiji, Africi, Latinskoj Americi – i tamo postoji posebna predstava čoveka.

Potrebna nam je predstava ruskog čoveka, utemeljenje ruskog čoveka, a to je Dostojevski, to je naša filozofija, to je Florenski, to su slovenofili, to je Solovjev, to je i Berđajev, ali ruski čovek je pre svega saboran – to je najvažnije. Nije individuum. Za nas, čovek je – porodica, rod, narod, odnos prema Bogu, ličnost. Nije individuum, nego ličnost.

Na tome se zasniva prestanak našeg prisustva u Evropskom sudu za ljudska prava – jer se razmimoilazimo u temeljnom odnosu prema pojmu čoveka. Za ESLjP i liberalnu zapadnu ideologiju, ljudska prava su prava indivduuma. Za nas ne, iz perspektive suverenog jezika.

Možete li da zamislite kako se menja nauka o čoveku, tačnije, humanitarne discipline, posle promene temeljne postavke? Smatrajte da bi sve bilo drugačije, a sve udžbenike iz sociologije, antropologije, politologije, psihologije treba ponovo napisati na ruski način. Da, naša filozofija se bavila time krajem 19. i početkom 20. veka. Ali, moramo da uobličimo predstavu o ruskom čoveku – koji će se razlikovati od ostalih – a onda odmah i drugi jezik.

Naučno delovanje

Drugo: predstava o svetu. To je najteže. Nama su rekli da su prirodne nauke univerzalne. Ništa slično tome – one su zapadnocentrične. Ovaj kosmos sa kojim imamo posla je uveden i ugrađen u našu svest i počinje od novog doba (moderne) na Zapadu, ignorišući sve ostale slike sveta.

Ruski kosmos je više poput srednjevekovnog, evropskog, potpuno je drugačiji od savremenog Zapada. Ruski kosmos je drugačiji, počinje čak i sa Fjodorovim ili Ciolkovskim – naša istraživanja su najzanimljivija i avangardnija u prirodno-naučnim disciplinama – zasnovana su na temeljno drugačijim intuicijama o strukturi stvarnosti.

Ruski fizičar i osnivač moderne kosmonautike Konstantin Eduardovič Ciolkovski (Foto: tsiolkovsky.org)

Ako uzmemo našu filozofsku tradiciju u humanitarnoj sferi, tradiciju, ako odbacimo sve liberalno, čitav liberalni jezik, postavimo ruskog čoveka u središte – dobijamo novi jezik. A u fizičkim naukama ovaj zadatak je mnogo teži, tek smo na početku i imamo puno posla.

I, naravno, delovanje – glagol. Ako govorimo o jeziku, mi delovanje razumemo potpuno drugačije od zapadnoevropske tradicije. To gotovo da je aristotelovski praksis, a ne tehne. To je filozofija zajedničkog delovanja Sergeja Bulgakova, zato što Rusi ne deluju tako, kao ostali. Odgovara nam aristotelovska ideja, da je praksa rezultat slobodnog stvaralaštva gospodara, a ne tehničko izvršenje nečijeg naloga.

U tome je glavna ideja filozofije ekonomije, dakle, i naša ekonomija je drugačija. To onda znači i da je naša nauka drugačija, kao i praktično delovanje. Znači i to da u našem delovanju ne postoji pragmatički utilitarno, optimizatorsko – već postoji etička dimenzija – odnosno nešto radimo, imajući u vidu etičku svrhu. Odnosno, nešto ćemo uraditi zato što će, na primer, dobro učiniti još boljim, lepšim, pravednijim.

Promena narativa, u suočavanju sa temeljnim izazovima koji su pred našom zemljom, biće nemoguća bez promene jezika.

 

Iz govora na okruglom stolu „Suprotstavljanje neprijateljskim narativima u informacionom, kulturalnom i obrazovnom okruženju” u Savetu Federacije, 26. oktobra 2022. godine.

 

Izvor geopolitika.ru

 

Naslovna fotografija: spravedlivo.ru

 

BONUS VIDEO:

Filozofija
Pratite nas na YouTube-u