Albanian post: Berlin i Pariz Beogradu prete, a Priština je konstruktivna

List piše da ukoliko Srbija ne prihvati francusko-nemački predlog – SAD i EU će postepeno početi da isključuju Srbiju iz zajedničkih projekata i inicijativa, sve do ekonomske i političke izolacije zemlje

Dana 9. septembra 2022. godine Jens Plotner iz Nemačke i Emanuel Bone iz Francuske posetili su Prištinu i Beograd, zaduženi za veoma važnu misiju.

Berlin i Pariz su već došli do zaključka da bez jake spoljne intervencije Kosovo i Srbija nikada neće postići dogovor o normalizaciji, a ako se to pitanje ostavi bez intervencije, Zapadni Balkan će se pretvoriti u rak za Evropu, kao i u moćnu destabilizujuću polugu u rukama Vladimira Putina. Sastancima sa Aljbinom Kurtijem u Prištini i Aleksandrom Vučićem u Beogradu, prema konkretnom zahtevu Berlina i Pariza, prisustvovao je samo Miroslav Lajčak.

To je zato što u Berlinu i Parizu nije bilo prijatno da razgovaraju o tom pitanju, u prisustvu bilo kojeg nižeg zvaničnika, čak i najbližih saradnika Kurtija i Vučića.

Na ova dva sastanka, Plotner i Bone (Makronovi i Šolcovi ključni ljudi za razvoj događaja u Ukrajini, ekvivalent Džejku Salivanu u SAD) izneli su stav svojih šefova da nakon ruske invazije na Ukrajinu, „sada živimo u novoj realnosti“ i da razvoj događaja na Zapadnom Balkanu sada nosi šire geopolitičke implikacije.

Kao rezultat toga, istaknuta je potreba da se prekinu neprijateljstva između Kosova i Srbije i predstavljena je vizija šta bi mogao biti kompromis, kao međurešenje između maksimalističkih pozicija obe strane, ali i kao rešenje u funkciji unutrašnje kohezije EU i NATO.

Na kraju ovih konsultacija nakon sastanaka u Prištini i Beogradu, bilo je jasno da je sadašnji proces dijaloga koji vodi Lajčak iscrpeo svoj potencijal, pa je sada vreme za novi okvir koji pojačava postojeći dijalog, ali i daje epilog. Srbija od 2007. čvrsto stoji iza stava da nijedna vlada u Beogradu ne može da prihvati nezavisnost Kosova de jure, dok Kosovo stoji iza stava da samo uzajamno priznanje zaista rešava problem.

Suština predloga Plotnera i Bonea bila je u tvrdnji da svaka strana može da zadrži svoje principijelne stavove, ali da se, u praktičnom smislu, dogovore oko nekih evropskih pravila koja će upravljati dobrosusedskim životom, mirom, spokojem i saradnjom.

„Fantomska organizacija“ Vjose Osmani

U ovu tačku priče u igru ulaze izvori AP-a.

U krugovima odlučivanja koji su pripremili misiju Plotner-Bone, ali i među trećim stranama koje su podržale potrebu za takvom misijom, bilo je diplomata koji su brinuli o punoj tajnosti ove strategije potpune poverljivosti, odnosno za to da se javnosti, i na Kosovu i u Srbiji, ništa ne ponudi, pre nego što se stvari iskristališu između strana. Ovakav pristup je ocenjen kao pogrešan, jer su poznavaoci regiona, oni koji se regionom bave godinama i decenijama, već znali da konačna odrednica nisu Kurti i Vučić, već javno mnjenje na Kosovu i u Srbiji.

Vođeni uverenjem da su obični građani, kako na Kosovu, tako i u Srbiji, umorni od statusa kvo, ove diplomate su bile ubeđene da javno mnjenje neće ubiti ovaj projekat, kao neke od njihovih kolega koji su tek uključeni u region. Nažalost, puna naivnosti, predsednica Osmani je ove diplomate opisala kao „fantomske organizacije“ koje proizvode non-pejpere.

Dokument od 18. septembra

Još pre dolaska Plotnera i Bonea, jedan od ovih diplomata imao je zadatak da u jednom dokumentu sažme suštinu onoga što se mislilo i analiziralo u Berlinu i Parizu. Ovaj dokument treba da objasni logiku koja stoji iza nove vizije, logiku koja stoji iza potrebe za sekvencijalizacijom akcija, šta konkretno znači suštinska normalizacija, šta se očekuje od strana i od čega strane imaju koristi i koje mogu biti kazne?

Sve je moralo biti rečeno sa malo reči, tek dovoljno da pokaže to da autor ovog dokumenta poseduje znanje iznutra o procesu, ali i dovoljno pažljivo da procesu ne nanese šteta. Tako bi centri kojima je namenjen mogli da odbiju dokument, ali ne i njegov sadržaj.

Albanian post: Dogovor Beograda i Prištine mora da se postigne do 24. februara

Dokument od 18. septembra, objavljen u Albanian postu, opstao je uprkos poricanjima, napadim i teorijama zavere, te je i iz nedelje u nedelju, korak po korak, svaka izneta teza bila potrvđivana.

Od kada je nakon 18. septembra, kada je Albanian post objavio dokument, koji je u to vreme cirkulisao ograničeno, tok narednih događaja dokazao je teoriju ovih diplomata da se mišljenje na Kosovu i u Srbiji neće mobilisati protiv ovog projekta faktičke normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

Naprotiv, umerena reakcija mišljenja dala je krila svim kasnijim dešavanjima, uključujući i sadržajnije konsultacije između nekoliko prestonica.

Putovanje od tečnosti do čvrstog

Dakle, premijer Kurti je bio iskren prema javnom mnjenju kada je nekoliko dana nakon objave u Albanian postu izjavio da je francusko-nemački predlog u fluidnoj formi, da je sve još samo na nivou ideja.

Bilo je potrebno četiri nedelje razgovora sa Prištinom, Beogradom, ali i razgovora između prestonica, da bi se misli iz fluidnog stanja učvrstile kroz pisan dokument koji je predstavljen stanama.

Ovaj dokument, odnosno francusko-nemački predlog, u koji je AP imao uvid, u suštini sadrži jednostavnu formulaciju, koja odražava poštovanje stavova strana.

Ono što o ovom predlogu možemo reći jesu ova četiri pitanja za koja smatramo da su od interesa za javnost i koja izdvajamo:

1) Na početku predloga okvir onoga što dokument objavljen 18. septembra definiše kao koegzistenciju Srbije i Kosova kao dve odvojene političke i pravne realnosti, kao i potrebu da se Srbija i Kosovo razvijaju dobrosusedske odnose na principu jednakih prava i obaveza. U tom duhu, postoji potreba da Kosovo i Srbija unaprede nivo trenutnog diplomatskog predstavništva u svojim glavnim gradovima.

2) Predlog u potpunosti odražava i tvrdnju dokumenta objavljenog 18. septembra u kojem se navodi da Srbija više ne treba da koči put Kosova ka članstvu u međunarodnim organizacijama, uključujući UN.

3) Dakle, odnosi Kosova i Srbije su vođeni logikom odnosa dve nezavisne države, isključujući formalni čin priznanja. Mi se bavimo de fakto prihvatanjem a ne de jure priznanjem.

4) ZSO je deo ovog dokumenta samo u kontekstu obaveza nasleđenih iz prvog sporazuma, onog iz 2013. godine.

Albanian post nije objavio obrazloženje pratećih protokola i drugih pitanja uključenih u predlog, ali u jednoj rečenici, oni predstavljaju koncepciju ili konvergenciju dosadašnjeg procesa dijaloga u Briselu i inicijativa i razvoja u okviru Berlinskog procesa, odevenim pod maskom nove političke vizije koja je pogurala proces napred.

Osim određenih primedbi koje strane mogu imati, i Kosovo i Srbija su trenutno veoma angažovane na pregovorima o garancijama mimo sporazuma, odnosno konkretizaciji onoga što strane imaju od prihvatanja ovog predloga.

Sledeći koraci

Nakon komentara i primedbi strana, medijatori će predstaviti završni dokument. Ova verzija će potom biti predstavljena široj javnosti. Izvori Albanian posta navode da će, ukoliko se postigne dogovor strana, biti organizovana svečana ceremonija potpisivanja sporazuma u važnoj evropskoj prestonici (poznatoj uredniku), gde je već potvrđeno učešće najviših evropskih i američkih zvaničnika. Izvori AP takođe potvrđuju da je cilj da se to dogodi pre isteka godinu dana od početka rata u Ukrajini. Ako stvari budu išle prema planu, obe strane će imati ogromnu ekonomsku i političku korist.

Kao posebna nagrada za Srbiju, povećaće se posvećenost u skraćivanju vremena za članstvo u EU. Dakle, Nemačka i Francuska će se zalagati za to da EU što pre reši svoja unutrašnja pitanja i da bude otvorenija za članstvo Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana. Srbija će takođe imati poseban tretman kao ekonomski i politički partner Berlina i Pariza.

Kosovo će biti nagrađeno deblokadom puta ka NATO i EU, što je od vitalnog strateškog interesa za Kosovo. Kosovo će takođe imati velike koristi od ekonomskih inicijativa koje se mogu pokazati kao vitalne za ekonomski razvoj zemlje.

Uzajamno priznavanje

Ništa se u ovom trenutku nije promenilo. Kosovo i Srbija ne mogu da uđu u EU a da se uzajamno ne priznaju. Međutim, o tome će se razgovarati kada se stvore uslovi.

A sada opet malo o štapovima

Izvori Albanian posta priznaju da se, u pogledu francusko-nemačkog predloga, koji strane sada imaju na stolu, Kosovo pokazuje kao konstruktivna strana, pa se jezik kazni odnosi samo na Beograd. Predlog se smatra realnim kompromisom, pa će odbijanje Beograda biti protumačeno kao podrivanje evropskih napora za uspostavljanje konačnog mira u regionu i usklađivanje sa ruskom destabilišućom politikom.

Eskobar opisuje neuspeh procesa kao izgubljenu priliku, ali u praksi to znači da će se Zapad u nekoliko faza ekonomski povući iz Srbije. Osim što više neće biti ulaganja i novih sredstava, uslediće i povlačenje sadašnjih investitora. EU će postepeno početi da isključuje Srbiju iz zajedničkih projekata i inicijativa i tako sve do ekonomske i političke izolacije zemlje. Na kraju, uprkos srpskom NE, Zapad neće napustiti Kosovo i preovladaće evropsko jedinstvo, u odnosu na Kosovo.

Malo o američkim izborima…

Izvori AP pokazuju da rukovodstvo u Beogradu polaže velike nade u poraz demokrata na izborima za kongres i senat, ali i u mogući povratak predsednika Trampa. Smatra se da bi se proces mogao odugovlačiti u nadi da će doći do promena u američkoj politici. Izvori AP napominju da je ovo netačna aritmetika. Nema realne osnove da bi nova Trampova administracija napravila korake unazad u odnosu na Kosovo.

Štaviše, nova Trampova administracija bi vrlo lako mogla da pristane da sedne sa predsednikom Putinom za novu podelu interesnih zona, gde bi Balkan nesumnjivo završio kao američka zona, isključujući Srbiju u potpunosti iz procesa donošenja odluka. Dakle, sadašnji predlog zaista može biti poslednji dobar predlog za Srbiju i Kosovo.

Nova Evropa

I na kraju, izvori AP naglašavaju da se, bez obzira na to ko je na vlasti u Moskvi ili Vašingtonu na Balkan, sada gleda kao na unutarevropsko pitanje, a ne kao na rusko ili američko pitanje.

Evropa je mnogo naučila od Trampovog predsedništva, kao i od Putinove politike i delovanja. Evropa 2022. je već shvatila da mora da razmišlja geostrateškim terminima i da ima instrumente, rešenja, šargarepe, ali i veoma jake štapove u potpunosti MADE IN EU.

 

Izvor Albanian post/Danas, 2. novembar 2022.

 

Naslovna fotografija: Reuters/Sarah Meyssonnier

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u