Novosti: Dron iznad Kopaonika prizemljen opremom domaće proizvodnje

Iako tip i vrsta upotrebljenog sistema nisu saopšteni, poznato je da Vojska Srbije raspolaže opremom za „elektronsko ratovanje”, koja je najefikasnije oruđe za borbu protiv besposadnih platformi

Dron koji je izviđao vojne objekte u okolini Raške nije oboren PVO raketom, već savremenim elektronskim sistemom za ometanje radio-frekvencija. Reč je o uređaju koji „seče” vezu između uočene bespilotne letelice i komandi koje mu zadaje njegov operater. Potraga za srušenom letelicom, za koju se zna da nije vojna nego komercijalna, još traje, a po njenom otkrivanju i „otključavanju” softvera i snimaka biće obelodanjeni njeno poreklo i tačan zadatak.

„Hladno” obaranje neprijavljenog drona koji je neovlašćeno i izviđao teritoriju centralne Srbije kulminacija je svojevrsne bezbednosne krize koja već danima traje na Kosovu i Metohiji, a izazvana je namerom prištinskih vlasti da na silu sprovede preregistraciju motornih vozila sa srpskim tablicama.

I dok po obroncima Kopaonika još traje potraga za ostacima srušenog drona, iz državnog vrha stižu poruke da već postoje informacije o vlasniku i njegovim ciljevima. Istovremeno, njegovo rušenje potvrđuje više puta istaknutu nameru civilnog i vojnog rukovodstva da će osigurati nebo nad Srbijom, kako bi bezbednost građana bila na najvišem nivou.

Delikatna operacija čišćenja neba nad Raškom izvedena je pomoću sofisticirane opreme, koja je najverovatnije domaće proizvodnje. Iako tip i vrsta upotrebljenog sistema nisu saopšteni, poznato je da Vojska Srbije raspolaže opremom za „elektronsko ratovanje”, koja je najefikasnije oruđe za borbu protiv besposadnih platformi. Uređaj za ometanje signala između drona i stanice za navođenje, po svemu sudeći, razvijen je u jednoj domaćoj kompaniji u saradnji sa Vojnotehničkim institutom. Takođe, u različitim fazama razvoja je još nekoliko sličnih projekata.

Prizemljenje letelice stiglo je svega dan nakon alarma koji je upalila vest da je uočena pojačana aktivnost sumnjivih dronova i njihov ulazak u vazdušni prostor Raškog, Topličkog i Nišavskog okruga, kao i aktivnosti u Kopnenoj zoni bezbednosti i iznad kasarni Vojske Srbije. U cilju izviđanja i patroliranja, uzleteli su i „migovi 29”, kao mera dodatnog podizanja borbene gotovosti oružanih snaga.

Prema onome što je dosad saopšteno, dron oboren iznad Raške je komercijalni, što znači da nije posebno dizajniran za vojnu upotrebu, već može da se nabavi u slobodnoj prodaji. Korišćenjem letelica serijske proizvodnje, kako se tumači, prikrivaju se vlasnici, putevi nabavke i pravi ciljevi njihovog korišćenja. Dron je leteo iz pravca administrativnih prelaza Jarinje i sela Rudnica ka Raški. Opseg doleta ovih vazduhoplova je oko pet kilometara, što jasno ukazuje da se njegov operater nalazio „preko brda” – na teritoriji KiM, neposredno uz administrativnu liniju.

Deo scenarija „skidanja” ove letelice otkrio je juče narodni poslanik i šef Odbora za KiM Narodne skupštine Milovan Drecun, koji je rekao da je zadatak oborenog drona bio snimanje „kritične vojne i civilne infrastrukture”.

– To ukazuje na mogućnost da možda neko želi da isplanira neku diverziju, odnosno terorističku akciju nad tim objektima ili ljudstvom – upozorio je Drecun i otkrio detalje operacije njegovog prizemljenja:

– Oboren je tako što je naša jedinica za elektronska dejstva otkrila dron i njegovu putanju, a potom je presečen signal između stanice za vođenje i drona, posle čega je letelica pala. Kada bude pronađen, videće se osnovni podaci o dronu, kao i video-zapis. Time će biti razjašnjeno šta je snimao.

Drecun isključuje da je oboreni dron u sastavu snaga Kfora, ali i podseća da su i ranije beleženi naleti nepoznatih letelica na jugu Srbije.

– Kfor koristi vojne bespilotne letelice barem jednom mesečno, kojima izviđa situaciju. Kfor zna šta se dešava sa obe strane, budući da je na snazi kopnena, kao i vazdušna zona bezbednosti. Letelice koje su u više navrata sa teritorijeKiM ulazile u centralnu Srbiju korišćene su prilikom šumskih krađa, za proveru da li je policija na terenu. Takođe, upotrebljene su i prilikom otkrivanja lokacije Kiževa, gde su obavljena iskopavanja, jer se sumnjalo da se tu nalaze tela nestalih Albanaca.

Korišćenje dronova tek će biti tema u okvirima regionalne bezbednosti, jer Priština ne krije nameru da za nelegalnu tzv. vojsku Kosova nabavi izviđačke i borbene dronove „bajraktar, turske proizvodnje. Prema dostupnim informacijama, već je dogovorena kupovinaosam ovih platformi. Za letelice koje su u sukobima u Nagornom Karabahu i Ukrajini položile sve borbene ispite zainteresovan je i Beograd.

Srpske obaveštajne informacije pokazuju da još od maja ove godine na severu Albanije, na području Bajram Curija (gde su 1998. i 1999. bile glavne baze terorističke OVK) traje obuka budućih operatera tzv. kosovskih bezbednosnih snaga, gde glavnu reč vode instruktori iz Turske.

Dogovorena „krasuha” – na čekanju

Opasnost od špijunskih dronova koji doleću sa prostora Kosova i Metohije daje za pravo državnom i vojnom vrhu, koji već nekoliko godina traga za adekvatnim odgovorom na ovakve pretnje. U sklopu paketa vojnotehničke saradnje sa Rusijom dogovorena je kupovina sredstava za elektronsko ratovanje „krasuha” i „repelent”. Ugovori o kupovini su zaključeni, a Srbija je ispunila i najveći deo preuzetih obaveza. Rat u Ukrajini, međutim, otežao je realizaciju ovog posla, iako od njega nisu zvanično odustali ni Beograd ni Moskva.

 

Autor R. Dragović

 

Izvor Večernje novosti, 4. novembar 2022. 

 

Naslovna fotografija: Vojska Srbije 

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u