antonic

Kako su pronađeni Farčićevi rukopisi?

Antonije Farčić je uložio toliko energije u istraživanje i pisanje istorije pomorskih Srba da pronalazak njegovih rukopisa, pola veka kasnije, teško da je slučajan; pre će biti izraz onoga što je Jung nazivao svesnim dubljim redom

Antonije P. Farčić (1894-1975) bio je srpski istoričar, poreklom s Korčule, koji je pisao o povesti srpskih primorskih zemalja. Takođe, smatrao je da nema dovoljno dokaza da je ikada postojao „hrvatski kralj Tomislav” (12). Zbog toga je, u titoističkom režimu, ostrakizovan i marginalizovan.

Na poslednjem Sajmu knjiga, u izdanju Informatike i Instituta za noviju istoriju Srbije, pojavila se obimna Farčićeva knjiga (od 550 strana) Jedna istorija primorskih Srba. Urednik izdanja je dr Slobodan Reljić, a uvodne studije napisali su akademik SANU prof. dr Zlata Bojović i dr Sofija Božić.

Reč je o istoriografskim rukopisima Farčića, za koje se mislilo da su nepovratno izgubljeni. O tome kako su pronađeni Farčićevi rukopisi u knjizi svedoči Slobodan Antonić.

Pronađeni rukopisi

Farčićevi rukopisi nađeni su i sačuvani zahvaljujući Radivoju Kočiću (r. 1950), vozaču u penziji, mom komšiji sa Zvezdare.

Kočić je rukopise pronašao 1990. godine kada je prodat stan u kome je Farčić živeo, pa su iz njega izbačene nepotrebne stvari. Naš Koča je pronašao desetak fascikli s papirima oktucanim pisaćom mašinom, čitao ih i shvatio da je to vredno. Pokušavao je godinama da za njih zainteresuje nekog od istoričara. Razgovarao je više puta s jednim istoričarem kog je znao s televizije, a koji je tada stanovao u našem kraju, išao je i kod njega na fakultet, ali nije uspeo da uspostavi pravi kontakt, verovatno zbog socijalne distance i izvesnog nepoverenja prema „čoveku s ulice”.

I mene je Koča zaustavio kad sam se vraćao s Cvetkove pijace, da me, kao profesora i javnu ličnost, pokuša da zainteresuje za Farčićeve papire. Moram da priznam da tada ni ja nisam znao ko je Farčić, i da nisam ozbiljno shvatio njegov prvi poziv da dođem kod njega kući da pogledam ono što ima. Ali, Koča je bio uporan, pa me je i drugi put zaustavio na ulici. Konačno, kad me je i treći put presreo, a dok sam se s kolicima za pijacu vraćao sa Cvetka, rekao sam supruzi: „Trebalo bi da ipak odem do ovog našeg komšije da vidim šta to ima”. Bilo je to u sred epidemijskog vanrednog stanja izazvanog koronom (2020), pa mi je žena rekla: „Da li si ti kršten, pa ko zna ko je taj čovek, zarazićeš se i donećeš nam svašta u kuću”. Ali, ja sam pomislio: „Tri puta mi se čovek obratio, možda to nije tek tako, hajde da ipak odem do njega”.

Kulturna misija

Tako sam otišao do Koče, opet s kolicima za pijacu, i u njima, na kraju, doneo fascikle koje mi je predao moj dobri komšija. Kad sam došao kući, otkucao sam u pretraživaču Farčićevo ime, i kao prvi je izašao tekst u kome je pisalo: „Neki od Farčićevih radova nisu mogli da budu štampani u periodu od 1945. do njegove smrti 1975; nadajmo se da nisu uništeni i na nama je zadatak da pokušamo da ih pronađemo” [1].

„Pa ti rukopisi su sad kod mene!”, pomislio sam. Odmah sam napisao pismo dr Slobodanu Reljiću, uredniku u Informatici. Znao sam da ta izdavačka kuća ima izrazito lep odnos prema našoj kulturnoj baštini, i pitao ih da li bi oni bili možda zainteresovani da pogledaju Farčićeve papire. Reljić mi je zakazao sastanak sa Slobodanom Kačarevićem i Slobodanom Srećkovićem, i ja sam fascikle, 15. jula 2020. – trideset godina pošto ih je Koča pronašao i 45 godina posle Farčićeve smrti – predao Informatici.

Profesor dr Slobodan Reljić, urednik u izdavačkoj kući Informatika (Foto: Pres centar UNS)

Srećna okolnost je bila ta što sam poznavao ljude iz Informatike – Srećkovića, Kačarevića i Reljića, te sam u njih imao puno poverenje, zbog čega sam im mirne duše i predao ono što sam i sam na savest primio. Znao sam da su Farčićevi papiri sada u sigurnim rukama, da će im se obezbediti stručna obrada i da će konačno biti odštampani.

I tako je, zahvaljujući sticaju srećnih okolnosti – a pre svega upornosti Radivoja Kočića i osećaju za kulturnu misiju čelnika Informatike, Farčićevo istorijsko i književno delo, posle pola veka, dospelo do publike. Takvu sreću, nažalost, u ovo vreme nisu imali neki drugi važni rukopisi iz naše kulturne zaostavštine, koji su zanavek izgubljeni. Recimo, posle smrti čuvene filosofkinje i prve docentkinje u Srbiji i Jugoslaviji, Ksenije Atanasijević (1894-1981) nestao je rukopis treće knjige njenih Filosofskih fragmenata [2], njen grob uprava Novog groblja dala je da se prekopa, a kosti sahrane u zajedničku grobnicu, pošto niko nije plaćao održavanje [3] 

Dublji red

Kaže se da su slučajnosti malo čudo koje Gospod izvodi s vremena na vreme da obodri svakoga koji se uzda u Njega. „Ništa u svetu nije samo od sebe”, veli i  Sv. Nikolaj Žički [4], a u sintagmi „srećni udes” sadržana je ideja onoga što je udešeno da se baš tako dogodi. Priča se da se baronu Ernstu fon Milticu (Ernst Haubold von Miltitz, 1739–1774) slomio točak na kočiji, pa je svratio u obližnje, inače zabačeno, selo Ramenau (Rammenau) u Gornjoj Lužici, zarad popravke. Ne bi li prekratio vreme, pitao je ima li šta zanimljivog u selu. Ljubazni domaćini rekli su mu da njihov pastor drži prelepe nedeljne propovedi, ali on sad kao za inat nije tu, nego, srećom, mali guščar Johan, sin seoskog tkača vrpci Kristijana, ume savršeno da oponaša pastora i da od reči do reči ponovi svaku njegovu propoved, poslaće odmah po malog… Baron je bio oduševljen dečakom i rešio je da ga isškoluje. Taj guščar zvao se Johan Gotlib Fihte (Johann Gottlieb Fichte, 1762-1814) [5].

Karl Gustav Jung (Carl Gustav Jung, 1875-1961) verovao je da život nije niz slučajnih događaja, već izraz izvesnog dubljeg reda, koji je on nazvao Unus mundus. Ovaj dublji poredak katkad dovodi do podudarnosti (sinhroniciteta [Synchronizität]) između dve pojave koje nisu u uzročnoj vezi – kada, recimo, sanjamo da ćemo da poginemo, pa ne odemo na put, a avion zaista padne [6]. Pronalazak Farčićevih rukopisa možda je doista izraz jedne više pravde, budući da je Farčić za života onemogućen da slobodno objavljuje svoja dugogodišnja istraživanja. On je toliko energije uložio u istraživanje i pisanje, da je to verovatno moralo da ostavi traga u inteligibilnom delu stvarnosti (bivstva [bъіtiѥ]) – zamišljam kako je njegov duh oko nas tumarao, i kako se nije smirivao sve dok njegovi nalazi nekako ipak nisu izašli na videlo.

Da bismo razumeli koliko je ono što je Farčić pisao bilo neprihvatljivo za ondašnje vreme, navešću jedan deo iz Krležinih ispovesti Enesu Čengiću. Reč je o sastanku istoriografskih instituta JAZU i SANU u Dubrovniku 1955, kojem je Krleža (Miroslav Krleža, 1893-1981) prisustvovao kao potpredsednik JAZU (1947-1957). Tu je bio i Aleksandar Belić (1876-1960), predsednik SANU (1937-1960). Na sastanku su neki akademici SANU iznosili mišljenje o srpskom nasleđu u istoriji Dubrovnika. Evo kako je, posle tog sastanka, Krleža razgovarao s Belićem:

Krleža: „Jeste li Vi slušali izlaganja Vaših suradnika?”

Belić: „Slušao sam”

Krleža: „A znate li Vi da sam sve bilježio i da sutra sve, u okviru izvještaja, mogu podnijeti partijskom Politbirou, i sve ove Vaše profesore dati pozvati na red, i to na osnovu pozitivnih zakona, jer ono što su oni iznosili to su kriminalni delikti”!

Belić: „Nećete valjda to učiniti?”

Krleža: „Učiniti neću, i to je moja greška, a najveća je greška, gospodine predsjedniče, to što ste Vi predsjednik Srpske akademije nauka” [7]

A o tome kakav je uticaj Krleža imao na Tita on sam veli: „On bi sigurno učinio sve što bih ja tražio. Takvi su naši odnosi bili” [8]. Zato se Belić i uplašio. Pa kad je Krleža zbog Dubrovnika mogao da strpa u zatvor srpske akademike, šta li je tek mogao da očekuje siroti Farčić, sa svojim statusom penzionisanog profesora gimnazije?

Josip Broz i Miroslav Krleža (Foto: Muzej istorije Jugoslavije)

Habent sua fata libelli – i knjige imaju svoju sudbinu, uočio je Terentijan Mauro (Terentianus Maurus, II v. n. e.) [9]. Dalja sudbina ove knjige sada zavisi od čitalaca, stručne i šire javnosti. Iako se dugo i teško rađala, gotovo pola stoleća, verujem da će je sad, kad je tu, čitaoci zavoleti. Da će im otvoriti jedan drugačiji pogled na našu prošlost. Da će im približiti jedan stari i nestali svet primorskih Srba katolika. I da će, s ovom knjigom, duh Antonija Farčića konačno naći svoje smirenje.

_________________________________________________________________

UPUTNICE:

[1] Nikola Milovančev: „Antonije Farčić: Da li je postojao kralj Tomislav? (I)”, Stanje stvari, 1. oktobar 2019, https://stanjestvari.com/2019/10/01/farcic-kralj-tomislav/

[2] Zdravko Kučinar, Iz našeg filozofskog života: prigodni tekstovi, Plato Books i B&S, Beograd 2012, str. 243.

[3] Tatjana Loš, „Ksenija Atanasijević, najučenija žena na Balkanu”, Večernje novosti, 29. april 2014, https://sn.rs/u0jxa.

[4] Vladika Nikolaj, Ohridski prolog, 1. decembar: Beseda o stvorenju sveta, Glas Crkve, Šabac 2001, str. 879.

[5] Roy W. Sellars (Assistant Professor of Philosophy, University of Michigan), „Fichte, Johann Gottlieb”, The Encyclopedia Americana, ed. George Edwin Rines, 1920, https://en.wikisource.org/wiki/The_Encyclopedia_Americana_(1920)/Fichte,_Johann_Gottlieb; „Ernst Haubold von Miltitz”, https://de.wikipedia.org/wiki/Ernst_Haubold_von_Miltitz.

[6] Karl Gustav Jung, Tumačenje prirode i psihe. Sinhronicitet: načelo neuzročnog povezivanja [Synchronizität als ein Prinzip akausaler Zusammenhänge], prev. Ingeborg Šmit, Globus i Prosvjeta, Zagreb 1989; v. Roderick Main, The Rupture of Time: Synchronicity and Jung’s Critique of Modern Western Culture, Brunner-Routledge, Hove and New York 2004.

[7] Enes Čengić, S Krležom iz dana u dan. Knj. 2, Trubač u pustinji duha (1975-1977), Globus, Rad i Svjetlost, Zagreb, Beograd i Sarajevo, 1985, str. 268.

[8] Enes Čengić, S Krležom iz dana u dan. Knj. 4: U sjeni smrti (1980-1981), Globus, Rad i Svjetlost, Zagreb, Beograd i Sarajevo, 1985, str. 202-203.

[9] Izgovor imena prema: Rečnik grčkih i latinskih pisaca antike i srednjeg veka: tuskulum leksikon, napisali Volfgang Buhvald, Armin Holveg i Oto Princ, preveo Albin Vilhar, Vuk Karadžić, Beograd 1984, str. 445.

 

Izvor Iskra

 

Naslovna fotografija: Medija centar Beograd

 

BONUS VIDEO:

Istorija
Pratite nas na YouTube-u