Napuštanje Hersona, za i protiv

Povlačenje iz Hersona na kraju bi se moglo ispostaviti kao tek minoran taktički gubitak. No, s političkog stanovišta on je potpuna katastrofa i strašna sramota

Najava povlačenja iz Hersona bila je jedan od možda najsumornijih dana Ruske Federacije još od 1991.

Napuštanje desne obale Dnjepra, radi uspostavljanja nove odbrambene linije na levoj, možda ima puno vojničkog smisla. I sam general Armagedon je, od prvog dana po stupanju na dužnost, nagovestio da bi to moglo biti neizbežno.

Kako stvari na šahovskoj tabli stoje, Herson se nalazi na „pogrešnoj” obali Dnjepra. Svi stanovnici Hersonske oblasti – njih oko 115.000 – koji su pristali da budu preseljeni na neke bezbednije geografske dužine već su evakuisani sa desne obale. General Armagedon je znao da je to neizbežno iz nekoliko razloga.

To je cena koja mora da se plati zbog neproglašavanja mobilizacije odmah po propasti početnih planova za SVO; u međuvremenu je došlo do uništenja ključnih, strateški bitnih mostova preko Dnjepra – sa tromesečnim metodičnim ukrajinskim bombardovanjem mostova, trajekata, pontona i pristaništa, a nije uspostavljen još jedan mostobran severno ili zapadno od Hersona (u pravcu Odese i Nikolajeva) s kog bi bilo moguće započeti neku novu ofanzivu.

Na sve ovo, tu je i onaj najvažniji razlog: zbog masivnog naoružavanja uparenog sa de fakto NATO rukovođenjem ratnim operacijama – ovaj rat se pretvorio u ogromnu zapadnu premoć u pogledu izviđanja, komunikacije, komandovanja i kontrole.

Zamka ili varka?

Povlačenje iz Hersona na kraju bi se moglo ispostaviti kao tek minoran taktički gubitak. No, s političkog stanovišta on je potpuna katastrofa i strašna sramota. Herson je ruski grad. Rusi su izgubili – makar i samo privremeno – prestonicu sasvim nove, Ruskoj Federaciji nedavno pripojene teritorije. Rusko javno mnjenje će to teško moći prihvatiti.

Na spisku razloga za i protiv, onih na strani „protiv” je veliki broj. Kijevske snage će obezbediti svoju obalu čime će deo njih osloboditi za borbu protiv Donbasa. Naoružavanju od strane Zapada je ovim dat novi veliki podsticaj. Himarsi će sad potencijalno moći da gađaju i ciljeve na Krimu.

Izgledi su užasavajući. Imidž Rusije širom globalnog Juga pretrpeo je značajan udarac jer se, na kraju krajeva, taj potez svodi na napuštanje ruske teritorije – dok niz ratnih zločina ukrajinskih snaga nestaje iz zvaničnog „narativa”.

Najmanje što su Rusi trebali odavno da urade je da svoju glavnu stratešku prednost – mostobran na desnoj obali Dnjepra – učvrste da se održi, osim u slučaju poplavnog talasa zbog odavno predviđanog rušenja brane u Kahovki. A Rusi su pretnju od rušenja te brane bombardovanjem mesecima unazad prosto ignorisali – što govori o jako lošem planiranju na njihovoj strani.

Ukrajinska zastava ispred oštećene zgrade u Hersonu, 10. novembar 2022. (Foto: Metin Aktas/Anadolu Agency/Getty Images)

Sada pred Rusima stoji zadatak ponovnog osvajanja Hersona. Uporedo će morati stabilizovati i ostale linije fronta, iscrtati konačne granice, a onda se potruditi da jednom za svagda „demilitarizuju” Ukrajinske ofanzive, pregovorima ili tepih bombardovanjem.

Rečita je i široka lepeza mišljenja najrazličitijih tipova iz obaveštajne NATO zajednice, od analitičara do penzionisanih generala, redom sumnjičavih u pogledu ovog poteza generala Armagedona: mnogi u njemu vide dobro smišljenu zamku ili, prema rečima francuskog vojnog analitičara, „veliku varku”. Klasični Sun Cu. I sve to je onda odgovarajuće uključeno i u preovlađujuću ukrajinsku priču.

Stoga ni „sove nisu onakve kakvim se čine”, da citiramo izraz iz Tvin piksa, tog subverzivnog klasika američke pop-kulture (The owls are not what they seem). Ako je tako, general Armagedon ovim pokušava da ozbiljno razvuče ukrajinske linije snabdevanja, namami ih da se otvore, pa onda da na njih puca iz svih raspoloživih oružja. Dakle, ili je ovo Sun Cu, ili je dogovor blizu, poklapajući se sa sastankom G20 sledeće nedelje na Baliju.

Veština pregovaranja

No, čini se kako nekakvi dogovori između Džejka Salivana i Patruševa ipak jesu već postignuti. Pojedinosti još niko ne zna, čak ni oni sa pristupom doušnicima iz kijevske Pete kolone. No zaista se čini kako taj dogovor obuhvata i Herson. Rusija bi zadržala Donbas i odustala od napredovanja ka Harkovu i Odesi, a širenje NATO bilo bi definitivno zamrznuto. Dakle, minimalistički dogovor. To bi onda moglo da objasni i zašto je Patrušev mogao onako mirno da sedne u avion i ode u Teheran, na dan objave o povlačenju iz Hersona, i da se tamo prilično opušteno bavi veoma važnim strateškim partnerskim poslovima s Alijem Šamkanijem, sekretarom iranskog Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti.

Taj bi dogovor takođe lako mogao biti i „tajna” iz objave Marije Zaharove „spremni smo za pregovore”. Rusi će desnu obalu Dnjepra napustiti organizovanim vojnim povlačenjem. A to ne bi bilo moguće bez prethodnih pregovora između dveju vojski. Ti pregovori, u drugom planu, su nešto što se neprekidno odvijalo tokom svih prethodnih nedelja. A kurir i prenosilac poruka je u tome bila Saudijska Arabija. Američki cilj u njima bio bi, makar i samo kratkoročno gledano, nešto poput „Minska 3” – uz dodatak Istanbula i Rijada.

U svemu tome niko ni najmanje pažnje ne obraćanja na kokainskog klovna Zelenskog. Salivan je u Kijev otišao da ih stavi pred svršen čin – ili slično. Dnjepar će tako postati – makar i samo teoretski – utvrđena i dogovorena linija fronta. Kijev bi morao progutati zamrznute linije kontakta u Zaporožju, Donjecku i Lugansku, i prestati s bombardovanjem Zaporožja ako misli dobijati struju iz tamošnje elektrane. Amerikanci bi od konfiskovane, tj. ukradene ruske imovine ponudili kredit od preko 50 milijardi dolara kao pomoć za „rekonstrukciju” Ukrajine. Kijev bi dobio i moderne sisteme za protivvazdušnu odbranu.

Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven i šef kabineta ukrajinskog predsedništva Andri Jermak na konferenciji za medije, Kijev, 4. novembar 2022. (Foto: REUTERS/Gleb Garanich)

Nema sumnje da Moskva neće pristati ni na jedan od ovih uslova. Nemojte ispuštati iz vida činjenicu da se sve to savršeno poklapa sa završnicom američkih međuizbora – koje demokrate i nisu baš izgubile. Rusija u međuvremenu sve bolje stoji u bici za Bahmut. U Moskvi niko nema iluzija o tome da li će i u kojoj meri „za dogovor nesposobna” Imperija poštovati tzv. Minsk 3. Džejk Salivan je 45-godišnji pravnik bez strateške težine, a sa „iskustvom” koje ne doseže dalje od učešća u predsedničkoj kampanji Hilari Klinton. Patrušev ga može pojesti za doručak, ručak i večeru – ovlaš se „složivši” sa bilo čim što on bude predložio.

Zašto onda Amerikanci tako očajnički pokušavaju da postignu bilo kakav sporazum? Možda zato što predosećaju da bi sledeći ruski potez sa nadolaskom „generala Zime” mogao doneti odlučujuću pobedu i kraj rata pod uslovima Moskve? To bi uključivalo zatvaranje granice prema Poljskoj širokim lukom od Belorusije naniže. Presecanjem linija snabdevanja zapadnim oružjem – sudbina Kijeva bila bi zapečaćena. Postojao dogovor ili ne, „general Zima” stiže u grad, spreman je da zabavi svog počasnog gosta, Sun Cua, mnogim novim đakonijama na zajedničkoj trpezi.

 

Izvor strategic-culture.org/Stanje Stvari

 

S engleskog preveo Stevan Babić

 

Naslovna fotografija: Bulent Kilic/AFP

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u