S. Reljić: Danas smete kritikovati šta god hoćete, osim liberala

Kad god bi se u poslednja tri veka liberali zaigrali završavalo se to društvenim lomovima u krvi i požaru

Kako bi prošao Džon Milton (1608-1674) da sad bane u Evropu i počne da insistira na „slobodi mišljenja i izražavanja“? Verovatno bi mu zalepili kakvo njuškalo iz MI6, iako – kako se čuje ovih dana – služba, čiju je slavu Džon Le Kare u vreme Hladnog rata vinuo u nebo, ima problema i sa brojem i sa kvalitetom kadrova. Jer, sloboda mišljenja, a tek govorenja, baš je ono što Putin želi! A to se mora sprečiti po svaku cenu.

Ne bi piscu „Izgubljenog raja“ pomoglo što je sila bleštećih konvencija, paktova, povelja podizano baš na njegovim principima, koje svaki znatižljnik može naći u „Vikipediji“: da se sloboda govora razume kao višeslojno pravo – da tražiš informacije i ideje, primiš ih i punopravno ih daješ.

Slovačka kontrarevolucija

Onda je to upadalo u ustave. Liberali vole da pokazuju američke primere. Po Ustavu komonvelta Pensilvanije od 1776: „Ljudi imaju prava na slobodu govora i pisanja i objavljivanja svojih osećanja, stoga slobodu štampe ne treba ograničavati“. Petnaest godina kasnije, 1791, Ustav SAD, Prvi amandman određuje da „Kongres ne može donositi nikakav zakon… koji ograničava slobodu govora ili štampe ili prava naroda na mirne zborove i na upućivanje peticija vladi za ispravljanje nepravdi“.

Dakle, narod se ne sme zaustavljati da misli i govori kad oseti – nepravdu. Dokle smo stigli u trećoj deceniji drugog milenijuma? Pogledajmo slučaj koji je baš slikovit.

Ovih dana je zagrebački Jutarnji list objavio: „Putinova ‘utvrda’ u srcu Europe: ‘Svaki drugi građanin misli da Rusi nisu napali Ukrajinu…’ ‘Proruski stavovi su na Fejsbuku prevladali, stanovništvo je indoktrinirano kremaljskom propagandom’ priznaju dužnosnici“. Beogradske novine su promenile „utvrda“ u „tvrđava“ i prenele nam strašnu istinu.

„Srce Evrope“ je Slovačka (5,4 miliona stanovnika), a oni kriminalci koji su dopustili da ih zavodi „kremaljska propaganda“ – obični su građani. Ono što pominjani američki ustav zove – narod. A zavedeno je više od pola naroda!

Običan građanin iz druge zemlje bi mogao pokazati razumevanje za takvo mišljenje, jer sve poskupljuje, stiže zima, propadaju firme, inflacija se zahuktava… A posledica je to vladinih mera – da zemlja uvede sankcije Putinovoj Rusiji. Građani bi, podsećamo opet na američki ustav, imali pravo da se mirno obraćaju vladi da ona rešava problem.

Specijalci protiv naroda

Pošto se „zna“ da zemlju Slovačku vodi demokratska vlada, čini se da su logična dva rešenja: prvo, da se vlada baci na rešavanje tih problema, jer je valjda znala šta radi, pa je rešavanje nevolja uračunato ili, drugo, da vlada prizna da je pogrešila, da poništi sankcije Rusiji. Ili da, možda, i podnese ostavku.

Demokratija se zasniva na obećanjima da je interes naroda – ispred svega. Tim se zanosio Milton, a i njegov zemljak Džon Lok, te brojni umni ljudi od Džefersona, Mila do De Gola.

Ali, ne. „Vlada je prinuđena da potroši značajna sredstva za jačanje ove godine osnovane specijalne jedinice, čija je misija da se bori protiv ruske propagande.“ Da se „otkriju protagonisti koji stoje iza propagandnih kampanja“.

Šta da se otkrije? Ovih „kriminalaca“ je više od pola! Izađete na ulicu i hapsite. Kažnjavate, a valjda imate spremne članove zakona koji vam daju za pravo, a ako nemate – možete sutra doneti sebi zakon kao što inače donosite zakone i zakone.

Ipak, demokratska vlada ne bi da toliko hapsi, ili zna da nema toliko mesta u zatvorima. Ona će prvo specijalnu jedinicu opskrbiti „specijalnim analitičkim softveroma zasnovanim na veštačkoj inteligenciji koji bi trebalo da otkrije različite informativne operacije Kremlja“. „To bi nam omogućilo da imamo bolji pregled onoga šta se dešava na internetu“, izjavio je Danijel Milo, šef specijalne jedinice u slovačkom MUP.

Dakle, uvode se algoritmi koji će špijunirati sopstveno stanovništvo. I mašina će presuđivati i javljati presude „čuvarima reda“. Nemate pravo žalbe. Algoritam nije ljudsko biće, a ni specijalna jedinica nije sud. Verbalni delikt je bio detonator za rušenje „socijalističe nedemokratije“, a evo ga sad u mračnijem obliku. Jedino nema potrebe za doušnicima. Tako da pisci poput Duška Kovačevića neće imati materijala za dobre priče.

Naravno, nije se ni dosad sedelo skrštenih ruku, jer „istraživanja pokazuju da više od polovine slovačke populacije strastveno prati različite teorije zavere“.

I zamislite, „više građana veruje Rusima nego američkim saveznicima“.

E, posle ovoga će svaki demokrata reći da su zaslužili sve najgore. Još gore, mnogo gore od onog što su doživljavali njihovi očevi i dedovi koji su u vreme „ono komunističko“ više voleli Amerikance od sovjetskih/ruskih saveznika.

Dobro, reći će brižni čitalac, ta policijska logika – špijunirati svoje, pretiti, pa hapsiti, hapsiti – ne može proći u demokratskoj vladi. Vlada je servis naroda, mantra je.

Oglašava se premijer Eduard Hager: „Moramo hitno ubrzati naše napore. Da bi ovo uspelo (kontrola i zabrana građanima da objavljuju ono što misle!, prim. aut.) potrebna nam je podrška na evropskom i globalnom nivou, inače bi svi naši napori mogli propasti“.

I na globalnom novou!? Ovo je ili lapsus linguae ili najava revolucije u međunarodnim odnosima. Jer, sankcije protiv Rusije su uvele zemlje koje čine tek 14 odsto svetske populacije. Sedam od deset stanovnika Zemlje nije u tom „globalu“. Ali kad je neko danas premijer „demokratske zemlje“ on ne mora da vodi računa o bednim činjenicama. Čak i ako to sugeriše da nešto nije u redu sa njegovim poverenjem u sistem na čijem je vrhu. To je konstanta u „demokratskom svetu““.

Liberali u postdemokratiji

Čekajte ljudi, da li je moguće da se svet vrti takvom brzinom da opet postaje aktuelna izjava Petra Dmitrića, junaka Čehovljevih pripovetki objavljenih 1912: „A kod nas vlada takav red da vi možete negativno kritikovati i Sunce, i Mesec, i što god hoćete, ali sačuvaj Bože da dirate liberale! Sačuvaj vas Bože! Liberal, to je – ona ista gadna suva pečurka, koja vas ako je slučajno dodirnete prstom, zaspe oblakom prašine“.

Liči, zar ne? Ovo vreme su liberali proglašavali „krajem istorije“. Kad god bi se u poslednja tri veka liberali zaigrali završavalo se to društvenim lomovima u krvi i požaru.

Raspukla mržnja prema Putinu i Rusima dramatično otvara pitanja postdemokratije. Liberalna nauka će se dati na izučavanje uticaja društvenih mreža na ljudske slobode. Jer, njima je problem što se misao o nepoverenju u politiku vlade i čitavog zapadnog sveta prenosi Fejsbukom i drugim mrežama, a oni su ih pravili da bi uticaj išao u kontra pravcu. To može biti zanimljivo, ali nije važno.

Jer, ne pitaju se gonioci „putinovaca“ da li bi rezultat bio drugačiji da se to (ne)raspoloženje širi od usta do usta, kako se širilo milenijumima. Ili: da li je za to stanje „zaslužniji“ Putin kao alternativa ili antinarodne radnje koje su suština činjenja demokratskih vlada.

Činjenice su, ipak, mnogo surovije. „Ja ne kažem da nema više demokratije. Ali kažem da se krećemo ka stanju koje zovem postdemokratija“, govorio je novinaru Špigla Kolin Krouč, pisac značajne knjige „Postdemokratija“(2003). „Pod tim podrazumevam stanje u kom sve institucije demokratije doduše i dalje postoje – i biće čak delimično i ojačane – ali je iz njih isparila politička energija. One su samo prazne ljušture.“

Dve decenije kasnije, oni koji stoje iza praznih ljuštura su spremni da za to – kažnjavaju građana. Da ih stalno nadziru. I drže u strahu. A za sve je kriv Putin. Do sudnjeg dana.

 

Izvor RT Balkan, 17. novembar 2022.

 

Naslovna fotografija: Pres centar UNS

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u