Trampova sudbina posle međuizbora

Tramp jeste teško ranjen, ali daleko od toga da je izgubio uticaj. Republikanska stranka i dalje počiva na njegovoj sposobnosti da komunicira s masama i održava lojalnost sledbenika

Izbori u SAD za Predstavnički dom i Senat još uvek nisu dali konačan odgovor kakve pozicije su ostvarile dve stranke i dva konkurenta za novi predsednički mandat, predsednik Bajden i bivši predsednik Tramp. Jedna od najvažnijih dimenzija ovih izbora bilo je rivalstvo ove dvojice skoro pa zakletih neprijatelja.

Ako su ovi izbori bili i referendum o njihovim šansama na narednim predsedničkim izborima, onda je veliki broj onih koji smatraju da je Tramp doživeo veliki neuspeh. Uprkos tome, Donald Tramp je objavio svoju kandidaturu za predseničke izbore 2024. godine.

„Da bih Ameriku ponovo učinio velikom, večeras objavljujem kandidaturu za predsednika Sjedinjenih Država”, saopštio je Tramp  sinoć, 15. novembra, u svom klubu na imanju Mar-a-Lago na Floridi. Obećavši da će pobediti Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima 2024. godine, Tramp je u govoru koji je trajao više od sat vremena okupljenima rekao da je „zlatno doba Amerike tek pred nama”. Međutim, relativni neuspeh kandidata koje je podržavao na prošlonedeljnim međuizborima već je pokrenuo unutrašnji obračun republikanaca oko toga ko je najbolje pozicioniran da vodi i predstavlja stranku do 2024. godine.

Sudar dva shvatanja

Na ovim međuzborima nije bila samo reč o prostom nadmetanju dvojice rivala, Bajdena i Trampa, nego o sudaru dva shvatanja izbornog procesa i načina na koji bi se stiglo do ishoda sledećih predsedničkih izbora.

Donald Tramp je podržavao isključivo one kandidate koji su tvrdili da su predsednički izbori 2020. pokradeni i koji su bili spremni da na svojim položajima, kada budu izabrani, lično utiču na krojenje izbornog rezultata. To bi značilo da guverneri država izaberu elektore nezavisno od rezultata glasanja, i to one koji će glasati za Trampa, dok bi državni sekretari u federalnim državama, kao najviši izborni zvaničnici, prihvatali prigovore kandidata svoje partije, umesto što su to odbijali na prethodnim predsedničkim izborima.

Na ovaj način, međuizbori 2022. dobili su važnost „po dubini”, pošto se na njima nije rešavao samo odnos republikanaca i demokrata u Predstavničkom domu i Senatu. Zato je američki predsednik Džo Bajden sve ovo u više navrata nazvao opasnošću po američku demokratiju i praktično otvaranje vrata za njenu propast.

Donald Tramp i Džo Bajden na prvoj debati tokom predsedničke kampanje, Ohajo, 29. septembar 2020. (Foto: Reuters/Jonathan Ernst)

Usred široko rasprostranjenog predizbornog očekivanja „crvenog talasa” u Kongresu, koji je izostao, previdelo se da su demokrate tiho osvojile i odbranile većinu u zakonodavnim telima federalnih država širom zemlje, oslabivši tako moć republikanaca po pitanjima koja su u centru nacionalne političke debate.

Partijske bitke povodom pitanja demokratije i prava na abortus – dva pitanja koja su dominirala u demokratskim porukama u ovom ciklusu – oblikovane su na državnom nivou. Demokrate su odbranile svoju većinu na državnom nivou u Masačusetsu i Merilendu i osvojile guvernerska mesta koja su ostala otvorena nakon penzionisanja republikanaca, obezbeđujući trostruki trijumf u obe države.

Oni su takođe zadržali zakonodavno telo Mejna i predstavništva država Novog Meksika i Kolorada i obezbedili su supervećinu u oba doma u Vermontu u kojem je guverner republikanac. Demokrate u Mičigenu preuzele su Dom i Senat i dobile potpunu kontrolu nad vladom ove savezne države po prvi put u 40 godina. Guvernerka Grečen Vitmer pobedila je sa dvocifrenom razlikom, što je ovu demokratsku zvezdu u usponu dovela u centar pažnje. U Minesoti, demokrate su takođe obezbedile trostruku pobedu nakon što su zauzele državni Senat, dok su Viskonsin, demokrate republikancima uskratile supervećinu koja bi im omogućila da nadglasaju veto guvernera Tonija Eversa – što je jedina stvar na putu zabrane abortusa u celoj državi.

Do ovog rezultata došlo je zahvaljujući ogromnim ulaganjima demokratskih organizacija za podršku u izborima u federalnim državama. Dve od njih, „The States Project” i „National Democratic Redistricting Committee” (NDRC), u poslednje četiri nedelje kampanje ulile su milione u izbornu trku, dok je „Forward Majority” uložila preko 20 miliona dolara ciljajući na izbore u Mičigenu, Pensilvaniji i Arizoni.

Konačni udarac

Svaki od republikanskih kandidata koji je negirao izborne rezultate 2020. i tvrdio da su oni pokradeni, na ovim izborima je izgubio na biralištima, pošto su birači u potpunosti odbacili ekstremne Trampove pristalice koje su obećavale da će ograničiti glasanje i revidirati izborni proces.

Konačni udarac za ovu grupaciju predstavljala je pobeda Ciska Agilara, demokratskog kandidata za državnog sekretara Nevade, nad Džimom Marčantom. Marčant, republikanski kandidat, pomogao je u organizovanju nacionalne desničarske liste od 17 kandidata za državne sekretare pod nazivom „Amerika na prvom mestu” (America First Secretary of State Coalition), a zaključno s njegovim porazom, svi osim jednog od kandidata sa ove liste su poraženi na izborima. Uspešan je bio samo Dijego Morales u Indijani.

Njihovi porazi zaustavili su plan Trampovih saveznika i uticajnih donatora da preuzmu izborni aparat u kritičnim državama pre predsedničkih izbora 2024. godine. Naime kandidati sa liste „Amerika na prvom mestu” eksplicitno su tvrdili da je Tramp pobedio na izborima 2020. i obećavali su da će, ako budu izabrani za državne sekretare, Tramp ponovo postati predsednik 2024. godine.

Donald Tramp na njegovom imanju Mar-a-Lago u Palm Biču najavljuje kandidaturu za predsednika SAD na izborima 2024, 15. novembar 2022. (Foto: Reuters/Jonathan Ernst)

Tokom predsedničkih izbora 2020. državni sekretari – i demokratski i republikanski – bili su ti koji su se suprotstavljali pokušajima Trampa i njegovih saveznika da ponište izborne rezultate, potvrđujući prebrojane glasove i odbijajući prigovore republikanaca i lične pozive predsednika.

U proleće prošle godine nekoliko kandidata koji su tvrdili da su izbori 2020. pokradeni, objavili su nameru da se kandiduju za položaje najviših izbornih zvaničnika u bitnim državama. Među njima je bio i Džon Marčant, koji je početkom ove godine u intervjuu za Njujork tajms rekao da su mu se obratili Trampovi saveznici ohrabrivši ga da se kandiduje za državnog sekretara Nevade i organizuje nacionalnu listu kandidata istomišljenika.

Marčant je brzo sastavio listu „Amerika na prvom mestu”, koja je uključila kandidate iz država kao što su Mičigen, Kolorado, Arizona i Novi Meksiko i odjednom su trke za državnog sekretara postale glavna izborna atrakcija.

Donacije, posebno uznemirenih demokrata, brzo su preplavile izbore. Skoro 50 miliona dolara potrošeno je na televizijsko oglašavanje u četiri države – Mičigenu, Arizoni, Nevadi i Minesoti – a demokrate su u potrošnji nadmašile republikance u srazmeri 10 prema 1.

Gubitak podrške

Ako se iz ovih perspektiva sagledaju rezultati izbora, onda je jasno da su oni doneli iznenađujući mali gubitak za Demokratsku stranku, ako su ga uopšte i doneli.

Demokrate su zadržale kontrolu nad Senatom, a republikanci će imati veoma tesnu većinu u Predstavničkom domu. Nije došlo ni do kakvog „crvenog talasa” kako se to predviđalo, ni lakih republikanskih pobeda. Njih je bilo mnogo manje i nisu bile ubedljive kako što se to predviđalo. Ovakav rezultat nije dodatno učvrstio Trampove pozicije unutar Republikanske stranke, već je otvorio vrata za njegovo osporavanje, naročito u kontekstu predstojećih predsedničkih izbora 2024. godine.

„’Otpušten si!’ – to je poruka koju republikanci moraju da prenesu Donaldu Trampu”, izjavio je republikanski kongresmen iz Njujorka i dugogodišnji Trampov pristalica Pet King. „On je održavao masovne skupove na kojima je beskrajno brbljao o sebi, žalio se na izbore 2020. i napadao druge republikance. To je bila bitka za Trampov ego, sada i uvek“, napisao je King u svom tvitu.

Donald Tramp na mitingu u Konrou, Teksas, 29. januar 2022. (Foto: Reuters/Go Nakamura/File Photo)

Republikanski guverner Arkanzasa, Asa Hačinson, rekao je da Trampova podrška nije pomogla njegovim kandidatima na ovim izborima. „Trampova podrška ima cenu. A cena je minimiziranje sposobnosti da privučete nezavisne glasove i pobedite”, rekao je Hačinson.

Čini se da je Tramp izgubio čak i podršku uticajnog konzervativnog blogera Majka Černoviča, koji je svom milionu pratilaca na Tviteru rekao da izborni gubici od utorka 8. novembra znače da „barem niko više ne mora da se slaže sa Trampom”.

Tramp i njegov tim delimično su odgovorili na ove napade tako što su prikazali stotine pobedničkih kandidata. „Predsednik Tramp je izvojevao preko 215 pobeda zahvaljujući podršci koju je dao, što je zaista dostignuće bez presedana i nešto što je bilo mogućno samo zbog sposobnosti predsednika Trampa da izabere i podrži pobednike”, rekao je Trampov portparol Tejlor Budovič.

Republikanci pred odlukom

I pre proglašenja konačnih rezultata američkih međuizbora 2022, republikanci su počeli da se suočavaju sa odlukom da li da ostanu uz Donalda Trampa do predsedničkih izbora 2024. ili da ga napuste.

Poslednjih sedam godina, na funkciji i van nje, pre i nakon što su njegove pristalice upale na Kapitol, Tramp jeste bio centar gravitacije Republikanske stranke. Preko nje je uticao i na politiku zemlje ma koliko zakonodavci, stratezi, zvaničnici, pa čak i njegov potpredsednik, pokušavali da pobegnu iz njegove orbite.

Republikancima nije promaklo ni da je prošla nedelja donela treći uzastopni politički ciklus u kojem su se demokrate sa značajnim uspehom borile protiv bivšeg predsednika: na međuizborima pre četiri godine, zatim na predsedničkim izborima pre dve i na sadašnjima međuizborima – demokrate su pobedile Trampa i njegove kandidate.

Sada Republikanska stranka žanje neželjene političke posledice ovih poraza. Kandidati koje je podržao Tramp izgubili su ključne izbore za Senat u Pensilvaniji i Arizoni, kao i nekoliko izbora za Predstavnički dom od Aljaske do Severne Karoline. U subotu su demokrate definitivno preuzele kontrolu nad Senatom tesnom izbornom pobedom Ketrin Kortez Masto u Nevadi.

Nakon niza izbornih poraza kandidata koje je Tramp podržao, bili su vidljivi znaci republikanskog nastojanja da udalje stranku od bivšeg predsednika uoči njegove očekivane objave da će se još jednom kandidovati za Belu kuću.

Odmah nakon izbora, urednički komentari u Volstrit džornalu Njujork Postu – u vlasništvu konzervativnog medijskog barona Ruperta Mardoka – pozvali su republikance da odbace Trampa. I guverner Vinsome Sirs iz Virdžinije i Robin Vos iz Viskonsina – Trampovi saveznici tokom i posle njegovog predsedavanja – rekli su da Tramp ne bi trebalo da bude predsednički kandidat stranke na predsedničkim izborima 2024. godine. Uprkos svemu tome, Tramp je objavio svoju kandidaturu.

Desantis dolazi

Opadanje snage i uticaja Trampovog drskog političkog stila nije jedini ishod ovih izbora. Na drugom polu nalazi se impresivan uspeh njegovog, kako se čini, glavnog republikanskog oponenta – guvernera Floride Rona Desantisa. Na izborima je Desantis pobedio svog demokratskog protivkandidata Čarlija Krista sa skoro 20 procentnih poena razlike, čime je oborio rekord Džeba Buša koji je svojevremeno na Floridi svog demokratskog takmaca pobedio za 12,8 procentnih poena. Zato se Tramp obrušio na Desantisa, označivši potencijalnog rivala za predsednički kandidaturu 2024. kao „prosečnog“ republikanca koji svoj politički uspeh duguje upravo njegovoj podršci u trci za guvernera 2018.

„Ron je došao kod mene u očajnom stanju 2017”, rekao je Tramp. „Bio je politički mrtav, izgubivši sa ogromnom razlikom od Adama Putnama… Ron je imao slab rejting, loše ankete i nije imao novca, ali je rekao da bi, ako bih ga podržao, mogao da pobedi… A sada, Ron Desanktimonius igra igrice! Lažni mediji ga pitaju da li će se kandidovati ako se i predsednik Tramp kandiduje, a on kaže: ‘Fokusiran sam samo na izbore za guvernera, ne gledam u budućnost’. Pa, u smislu lojalnosti, to zaista nije pravi odgovor”, odbrusio je Tramp.

Republikanski guverner Floride Ron Desantis slavi nakon rezultata međuizbora u SAD, 8. novembar 2022. (Foto: Reuters/Marco Bello)

Po svemu sudeći, to znači da je izvesno da se Ron Desantis sprema za republikansku nominaciju protiv Trampa, i da će rivalstvo Desantis-Tramp biti glavna tema među republikancima uoči predsedničkih izbora 2024. U julu, ankete su pokazivale da bi više od polovine glasača republikanaca glasalo za nekog drugog osim za Trampa, a anketa u prvoj polovini avgusta pokazala je da bi Desantis pobedio Trampa sa 47 naspram 45 odsto.

Mogućno je, naravno, da će Tramp ovakvim, sličnim ili još brutalnijim napadima uspeti da odvrati guvernera Floride i one koji stoje uz njega da se pojavi u ovoj trci i da prebrzo potroši svoj politički kredit. Tramp je već nekoliko puta napadao Desantisa dok mu je popularnost rasla, ali ovo je jasan znak da je bivši predsednik spreman da objavi rat bilo kom republikancu koji želi da mu se suprotstavi – čak i po cenu uništenja stranke.

Podrška izazivaču

Harper Kolins u vlasništvu Ruperta Mardoka potpisao je sa Desantisom unosan ugovor o knjizi, koji bi guverner mogao da iskoristi sledeće godine za objavljivanje svoje nacionalne platforme. Desantis je poboljšao svoj nacionalni profil dajući česte intervjue za Foks njuz, gde se od 2017. pojavio više od 200 puta.

Ovog leta, Desantis je podržao kampanju republikanskih kandidata u dve ključne kolebljive države, Arizoni i Ohaju, i sakupio popriličan politički kapital. Ali ne samo politički. Desantis je prikupio i rekordnih 172 miliona dolara za kampanju za svoj reizbor, a njegov protivnik iz redova demokrata Čarli Krist samo 15,3 miliona. Među Desantisovim donatorima je najmanje 42 milijardera, među kojima su naslednica vlasnika Pabliksa Džuli Dženkins Fančeli, Edvard Debartolo Mlađi, zatim Džulija Koh iz Kanzasa, kazino mogul iz Vegasa Stiv Vin i četiri člana porodice Devos, uključujući sekretarku za obrazovanje u Trampovom predsedničkom mandatu Betsi Devos. Većina njih je podržala Desantisa pošto mu je naglo skočio nacionalni profil tokom pandemije.

Desantis birače privlači svojom populističkom politikom i idejama. Od pandemije COVID-19, Desantis odbacuje stavove kulturnih elita i radi po svome; odbio je lokdaune i obavezne maske i čak je Floridu iskoristio kao utočište za one koji su bežali od izolacije. „Florida je postala izlaz za one koji se muče pod autoritarnim, proizvoljnim i naizgled beskrajnim obavezama i ograničenjima”, rekao je u januaru ove godine.

Guverner Floride Ron Desantis drži govor tokom kampanje u Tampi, Florida, 24. avgust 2022. (Foto: Reuters/Octavio Jones)

On se suprotstavlja i „novoj rasnoj indoktrinaciji” u obrazovanju na osnovu koje bi bela deca treba da osećaju krivicu zbog svoje rase. Zabranio je u školama i predavanja koja se odnose na seksualnu orijentaciju ili rodni identitet za decu mlađu od deset godina, što su neke demokrate predvidljivo proglasile homofobičnim i transfobičnim, ali što mnogi, uključujući i „latino“ roditelje, očigledno odobravaju. „Većina normalnih ljudi ne želi da se njihovom devetogodišnjaku kaže da postoji stotinu polova“, kažu oni.

Spreman je i da uđe u sukob s velikim korporacijama: kada je izvršni direktor Diznija Bob Čapek osudio Desantisov zakon protiv podučavanja dece o seksu i rodu, Desantis je odgovorio usvajanjem zakona koji omogućava raspuštanje „Ridi Krika“ (Reedy Creek Improvement District), oblasti od oko sto kvadratnih kilometara kojom upravlja kompanija „Volt Dizni“, i u kojoj se nalazi „Diznijev svet”. Čak je i Vašington post nerado bio impresioniran Desantisovim stavom prema „korporativnoj Americi“. Sve to Desantisa biračima predstavlja kao promišljenijeg populistu nego što je to ikada bio Tramp, nekoga ko nije rizičan i intelektualno je sadržajniji i samopouzdaniji.

Desantis se smatra i nekom vrstom američkog Viktora Orbana, ali koji je mnogo prijemčiviji za glasove etničkih zajednica od Trampa. Pobedio je u okruzima Floride sa velikim brojem Latinoamerikanaca, što generacijama unazad nije pošlo za rukom republikanskim kandidatima. Čak je pobedio u okrugu Majami-Dejd, u velikoj meri kubanskom, koji je prema Si-En-En-u „istorijski bio veliki izvor demokratskih glasova”.

Desantis je, smatraju analitičari, američka verzija populizma, dok je „trampizam” ekstremna i radikalna platforma koja se sudara sa samim temeljima američke demokratije. Mnogi analitičari veruju da je Trampova era „ta radoznala, manična, ponekad zabavna mala epoha u modernoj zapadnoj politici – završena”. Međutim, u američkoj i evropskoj javnosti još uvek ne postoji jasna slika kakav bi Desantis bio kao predsednik SAD. Postoje oni koji tvrde da bi bio samo malo uglađenija Trampova kopija.

Teorija i praksa

Veliki uticaj na ishod naredne predsedničke izborne trke imaće i odluka Vrhovnog suda SAD u kapitalnom slučaju koji se tiče nekada marginalne „teorije nezavisne državne zakonodavne vlasti”, a koji će uskoro da počne.

Konzervativni sud, naime, mogao bi da dozvoli zakonodavnim telima federalnih država da jednostrano utvrde pravila za izbore 2024. – čak i ako su oni rezultat partijskih manipulacija ili kršenja državnih ustava. Neki strahuju da bi to moglo otvoriti vrata državama da biraju elektore koji bi glasali protivno željama birača, kao što su Tramp i njegovi saveznici pokušali da urade u svojim naporima da ponište izbore 2020.

Zgrada Vrhovnog suda SAD u Vašingtonu, 12. maj 2022. (Foto: Reuters/Kevin Lamarque/File Photo)

Teorija nezavisnog državnog zakonodavstva je shvatanje Ustava, koje je poslednjih godina forsirala mala, ali veoma glasna i uticajna grupa pristalica, po kojoj bi se državnim zakonodavnim telima dala široka ovlašćenja da menjaju izborne mape i donose zakone koji utiču na ishod glasanja. Nakon izbora 2020. Tramp i njegovi saveznici koristili su ovu teoriju kao deo napora da obore izborne rezultate. Tri puta je Vrhovni sud odbio da usvoji teoriju, ali troje sudija – Klarens Tomas, Semjuel Alito i Nil Gorsuh – podržali su je.

Scenario iz noćne more je da bi se zakonodavna vlast, nezadovoljna načinom na koji je izborni zvaničnik na terenu tumačio izborne zakone njene države, pozvala na ovu teoriju kao izgovor da odbije da potvrdi rezultate predsedničkih izbora i umesto toga odabere sopstvenu listu elektora. Prema rečima bivšeg saveznog sudije Mihaela Lutiga – istaknutog konzervativnog pravnika – ova teorija je deo „republikanskog plana za krađu izbora 2024”, plana koji nije verifikovan na prošlonedeljnim izborima.

Tramp jeste teško ranjen, ali daleko od toga da je izgubio svoj uticaj. Republikanska stranka i dalje počiva na njegovoj sposobnosti da komunicira s masama i da održava lojalnost sledbenika. Zato je prerano reći da je njegova kandidatura otpisana. Tramp će verovatno slediti svoju prirodnu putanju dok svi njeni potencijali ne budu iscrpljeni i tek onda prepusti mesto novim ljudima i novim programima.

 

Izvor RTS Oko

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Andrew Harnik

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u