Srbija i novi aranžman sa MMF-om

Zašto je Srbija zaključila novi kreditni aranžman sa MMF-om? Da li će nam to olakšati vraćanje dospelih dugova i sprovođenje ekonomskih programa koji su već započeti?

U septembru ove godine, vlasti Srbije izrazile su interesovanje za zaključivanje novog finansijskog stand-by aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Glavni razlog Srbije za čvršću saradnju sa MMF-om je potreba da se osigura novac koji bi mogao biti iskorišćen u narednom kriznom periodu, gde najveći rizici za naše finansije prete od dugova, odnosno rata kredita koji na naplatu dospevaju sledeće godine, ali i od smanjenja fiskalne discipline – do čega uvek dolazi kada se inflacija ubrzava. Globalna geopolitička situacija se komplikuje, velike evropske centralne banke zatežu monetarnu politiku, što ima snažne reperkusije i na finansijska tržišta, jer se smanjuje ponuda kapitala, njegova cena raste, što će verovatno negativno uticati na prilive stranih investicija, zbog čega je izražen interes za novi aranžman sa MMF-om i dodatne izvore finansiranja.

Julija Ustjugova, stalni predstavnik MMF-a za Srbiju, na pitanje da li su im se domaći zvaničnici već obratili sa tim zahtevom, odgovorila je potvrdno na to pitanje. (14. septembra 2022.) Standardna je procedura da nakon takvog zahteva tim MMF-a vodi razgovore sa vladom kako bi procenio ekonomsku i finansijsku situaciju i veličinu ukupnih finansijskih potreba zemlje i kako bi bio postignut sporazum. Kada se postigne dogovor oko politika i finansijskog paketa, Izvršnom odboru MMF-a se daje preporuka da podrži političke namere zemlje i proširi pristup resursima MMF-a. U slučaju finansijskog aranžmana sa MMF-om, trenutni „labavi” nefinansirajući i savetodavni, stoga neobavezujući, instrument za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument-PCI) će biti otkazan. Ovaj aranžman je odobren 18. juna 2021. za period od 30 meseci do kraja 2023, a napredak dogovorenog ekonomskog programa prati se putem pet polugodišnjih razmatranja rezultata (revizija), na kojima se ocenjuje njegovo sprovođenje.

Aranžman je naslednik ranijeg PCI aranžmana sa MMF-om, koji je trajao 30 meseci od jula 2018. do januara 2021, a trebalo je da pomogne Srbiji u sprovođenju politika za jačanje makroekonomske stabilnosti i otpornosti finansijskog sistema, a da istovremeno signalizira posvećenost reformama, ocenio je MMF. Po definiciji, „Instrument za koordinaciju politike predstavlja mehanizam podrške MMF-a članicama, namenjen je zemljama posvećenim reformama, a dogovara se radi podržavanja odgovarajućeg ekonomskog programa, kada zemlja nema tekućih ni potencijalnih platnobilansnih problema”.

Novi stand-by aranžman sa MMF-om pomenut je prvi put u septembru ove godine u tokom boravka predsednika Srbije i ministra finansija u Abu Dabiju, gde je Srbija dobila povoljan zajam od milijardu dolara, po stopi od tri odsto, a kada bismo danas izašli na međunarodno tržište kapitala, ta stopa ne bi bila ispod sedam do 7,5 odsto. Izneto je da smo na kamatnoj stopi uštedeli oko 40 do 45 miliona dolara, a njime će se delom vratiti stari strani dugovi. I ovaj kredit, koji je predstavljen kao spas za naše javne finansije i aranžman sa MMF-om – koji treba da služi kao poslednje pribežište zaduženim zemljama kako bi izbegle bankrot – zajedno ukazuju da srpska vlast predviđa teška vremena narednih meseci sa velikim deviznim rashodima i visokim kamatama na zaduživanje.

Kada je reč o saradnji sa MMF, srpske vlasti ističu da je ta institucija veoma važna za Srbiju i da nam je pomogla da prođemo ceo set reformi u proteklih sedam, osam godina. Osim toga, pomažu nam i jer daju kredibilitete svemu onome što radimo. Na kraju krajeva, smanjuju i rizik ulaganja u našu zemlju i zato hoćemo da nastavimo aranžman sa MMF-om. Dodaje se da se razgovara o tome kako možemo da iskoristimo i finansijsku podršku MMF-a pod mnogo povoljnijim uslovima nego što je to međunarodno tržište kapitala. Naš cilj je da MMF i nakon isteka sadašnjeg roka ostane u Srbiji, jer je to veoma važno da nastavimo reforme koje smo počeli u Srbiji, ocenili su srpski zvaničnici.

Upozorenje od MMF-a

Uoči pregovora Srbije sa MMF-om Stefani Verena Ebl, šef kancelarije MMF-a za zapadni Balkan, upozorila je na potrebnu fiskalnu konsolidaciju. Plate u javnom sektoru trebalo bi da se obuzdaju, jer pojačavaju pritisak na inflaciju pored pritiska na budžet. Istovremeno, javne finansije moraće da ciljaju ugrožene kategorije stanovnika, a da izbegnu jačanje inflacije. Ograničavanje cena struje ne samo da je fiskalno preveliki trošak nego ne podržava ni štednju struje. Vlada bi trebalo da izbegava smanjenje poreza.

Šef kancelarije MMF-a kazala je da je svetska privreda doživela nekoliko uzastopnih šokova: pandemiju, rat u Ukrajini i sušu u Evropi proteklog leta. To je na razne načine uticali na svet. Trenutno se ekonomski rast ponovo usporava i postoji velika opasnost od stagnacije i blage recesije u ključnim velikim ekonomijama. Jedan od najvećih razloga za zabrinutost je pritisak u pogledu troškova života sa kojim se bore mnoga domaćinstva usled ubrzanih inflatornih pritisaka. Osim toga, mnoge ekonomije u usponu se suočavaju sa nepovoljnim uslovima spoljnog finansiranja. Zapadni Balkan nije pošteđen šokova. Prosečna godišnja inflacija u regionu je u julu dostigla 13,2 odsto, a u evrozoni 8,9 odsto. Viša inflacija ne predstavlja iznenađenje, jer hrana i energija čine 50 odsto potrošnje domaćinstava, dok u evrozoni čine oko 30 odsto.

Šef misije MMF-a Jan Kejs Martejn na sastanku sa delegacijom Srbije u Beogradu, 20. oktobar 2022. (Foto: Tanjug/Miloš Milivojević)

S obzirom na pooštravanje globalnih finansijskih uslova, troškovi javnog zaduživanja rastu. Vlade će morati da pruže podršku domaćinstvima i firmama da se nose sa cenovnim šokovima, jer se nalaze pod sve većim opterećenjem. Ebl kaže da su centralne banke ekonomija zapadnog Balkana počele da normalizuju monetarnu politiku. One treba da ostanu na zacrtanom putu, kako bi doprinele obezbeđivanju inflatornih očekivanja i suzbile naknadne efekte. Ključni stub na kojem počiva uspeh ove normalizacije je otvorenost i potpuna nezavisnost centralnih banaka radi obezbeđivanja njihovog kredibiliteta u javnosti.

Ekonomski rezultati

Plenarnim sastankom u Narodnoj banci Srbije 20.oktobra 2022. otpočeli su zvanični razgovori misije MMF-a sa delegacijom Srbije. Razgovori su se održali u okviru trećeg razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa, podržanog savetodavnim, nefinansijskim 30-mesečnim PCI. Delegaciju Srbije predvodila je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS i guverner Srbije u MMF-u, a misiju MMF-a Jan Kes Martejn. Na sastancima sa misijom MMF-a koji su trajali do 2. novembra, razmotrena su aktuelna monetarna, fiskalna i makroekonomska kretanja. Takođe, sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa, kao i modaliteti buduće saradnje sa ovom institucijom. Drugo razmatranje sprovođenja ekonomskog programa okončano je u junu 2022, kada je Odbor izvršnih direktora MMF-a doneo odluku o njegovom uspešnom završetku.

U razgovoru ministra finasija Srbije Siniše Malog sa misijom MMF-a istaknuto je da je Srbija tokom prethodnih aranžmana ispunila svih 18 zadatih reformskih ciljeva iz 2018. godine, te još osam tokom 2021, dok se sada radi na ispunjenju još pet reformskih ciljeva. Među njima najvažniji je zadatak koji se odnosi na fiskalna pravila, odnosno usvajanje novog fiskalnog pravila o deficitu koje će biti vezano za javni dug. On je istakao ekonomske rezultate koje je Srbija postigla u proteklih nekoliko godina, ukazavši na rekordno nisku nezaposlenost koja danas iznosi 8,9 odsto u drugom kvartalu ove godine, dok je 2012. svaki četvrti građanin bio bez posla budući da je ova stopa iznosila 25,9 odsto. Mali je podsetio i da je bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u apsolutnom iznosu te godine iznosio 35 milijardi evra, dok će ove godine premašiti 60 milijardi evra, te da bi deficit budžeta sigurno bio ispod ciljanih tri odsto da se nije desila energetska kriza u drugoj polovini godine, zbog koje Srbija izdvaja dodatna novčana sredstva.

Ministar finansija Siniša Mali i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković na sastanku sa misijom MMF-a, 20. oktobar 2022. (Foto: Tanjug/Miloš Milivojević)

U prva dva kvartala ove godine imali smo pozitivan i zdrav rast srpske ekonomije, a usled novonastale krize važna nam je podrška MMF-a. Srbija je spremna da prati dalje pravac oporavka kako bi što bezbolnije prebrodila i novu svetsku krizu, uz očuvanje svih do sada postignutih ekonomskih rezultata. Mali je sa Martejnom razgovarao i o budžetu Srbije za 2023. godinu, o novonastalim izazovima u sektoru energetike i neophodnim investicijama u energetici, najvažnijim stavkama aktuelnog budžeta, te rebalansu koji se očekuje, završetku reformskih ciljeva iz aktuelnog savetodavnog aranžmana sa MMF-om (Instrument za koordinaciju politike) i definisanju eventualnih novih reformskih i kvantitavnih ciljeva, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Predsednik vlade Srbije Ana Brnabić i misija MMF-a razgovarali su o tekućim makroekonomskim kretanjima u Srbiji i svetu, o narednim prioritetima u raznim sektorima, i o budućem stand-by aranžmanu Srbije sa tom finansijskom institucijom. Brnabić je istakla da je najvažnije da Srbija zadrži teško stečenu fiskalnu stabilnost i da nastavi reforme, zbog čega je važan budući stand-by aranžman sa MMF-om. Na sastanku je bilo reči i o prioritetima u energetskom sektoru. Premijerka je naglasila da vlada ima tri prioriteta: diversifikaciju izvora snabdevanja, izgradnju novih kapaciteta i energetsku efikasnost. Rekla je da će prioriteti nove vlade biti dalji privredni rast zasnovan na edukaciji, znanju, uslugama, da će biti nastavljene investicije u IT, biotehnologije i veštačku inteligenciju i da će se raditi na digitalizaciji sistema zdravstvene zaštite i energetskog sektora.

Jan Kes Martejn je rekao da je Srbija pokazala otpornost svoje ekonomije u odnosu na nestabilnost u Evropi i svetu i da je važno na dalje praviti takozvane „bafere” da bi Srbija bila spremna na eventualne šokove. Kako je naglasio, važno je održati strogu monetarnu i fiskalnu politiku, pre svega zbog inflacije. U tom smislu, fiskalna politika treba da prati strogu monetarnu politiku. On je istakao i da MMF u tome želi da podrži Srbiju i da je zato značajan novi standa-by aranžman. To će biti jak i važan program oko koga bi se obe strane saglasile, rekao je Martejn. On je pohvalio što i dalje postoji visok nivo stranih direktnih investicija u Srbiju, a Brnabić je dodala da se nastavlja i sa visokim javnim ulaganjima u kapitalne projekte, da su važni i inovativni načini da se poveća produktivnost ekonomije, kao što su dualno obrazovanje i same inovacije.

Završni sastanak u NBS

Sastankom u NBS 2. novembra ove godine završeni su zvanični razgovori misije MMF-a sa delegacijom Srbije, saopštila je centralna banka. Razgovori su vođeni u okviru trećeg razmatranja rezultata sprovođenja dogovorenog ekonomskog programa, podržanog savetodavnim, nefinansijskim Instrumentom za koordinaciju politike iz juna 2021. godine. Istovremeno, razmatrano je i zaključivanje novog stand-by aranžmana sa MMF-om, čiji je fokus na nastavku vođenja odgovorne ekonomske politike, uz dodatnu podršku finansijskoj stabilnosti u periodu vanrednih svetskih okolnosti i preplitanja nekoliko kriza. Predloženi aranžman biće dodatna podrška finansiranju u uslovima izazova u svetskom ekonomskom okruženju, a podržaće i makroekonomske politike i napore vlasti na sprovođenju strukturnih reformi, sa fokusom na sektor energetike. Stand-by aranžman će zameniti postojeći Instrument za koordinaciju politike i nadovezaće se na reformsku agendu Instrumenta, uz uvažavanje tekućih izazova.

Tokom dvonedeljnih razgovora razmatrana su aktuelna monetarna, fiskalna i makroekonomska kretanja i projekcije, na osnovu čega je misija MMF-a pozitivno ocenila sprovođenje dogovorenog ekonomskog programa i pohvalila kontinuitet dobrih ekonomskih politika. Ocenjeno je i da je upravo zahvaljujući odgovornom vođenju ekonomske politike i sveobuhvatnom paketu monetarnih i fiskalnih mera Srbija uspešno očuvala makroekonomsku, finansijsku i fiskalnu stabilnost i u periodu pojačanih izazova. Pohvaljena je i blagovremena priprema srpskih vlasti za dalje potencijalne šokove iz međunarodnog okruženja.

Glavni ulaz Narodne banke Srbije (Foto: NBS)

Konstatovano je da je srpska privreda zabeležila snažan oporavak od pandemije, ali da se svi sada suočavamo sa negativnim efektima nepovoljnih kretanja na svetskom i regionalnom nivou, koji utiču na niži globalni rast, time i na smanjenu eksternu tražnju za srpskim izvozom iz zemalja EU koju su naši najveći spoljnotrgovinski partneri, kao i na visoke cene energenata i poremećaje u lancima snabdevanja. Ipak, srpska privreda ima dobre mehanizme odbrane od šokova, koji uključuju i adekvatne devizne rezerve, umeren nivo spoljnog i javnog duga, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sistem, uz najniže učešće problematičnih kredita do sada, kao i dokazanu sposobnost proaktivnog reagovanja na razne udare iz međunarodnog okruženja.

Posebno je konstatovano i da je očuvana finansijska stabilnost, kao i stabilnost deviznog kursa, uprkos nepovoljnim uslovima u međunarodnom okruženju. Važan stub odbrane stabilnosti jesu visoke devizne rezerve kojima pažljivo upravljamo, kao i očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru, i izvesnost u poslovanju koju ta stabilnost donosi, rekla je guverner Tabaković. Misija MMF-a ocenila je i da je, u uslovima aktuelnih inflatornih pritisaka koji su mahom uzrokovani cenama hrane i globalnim cenama energenata, reakcija monetarnom politikom odgovarajuća. Konstatovano je da tekuće pooštravanje monetarnih uslova ima ključnu ulogu u sprečavanju dužeg trajanja inflacije, kao i da su vlasti sprovele i dodatne mere kako bi ublažile udar na troškove života stanovništva.

Obuzdavanje inflacije jeste prioritet broj jedan za nosioce politika širom sveta, ali je važno da se odredi i prava mera reakcije. U Srbiji to radimo postepenim, ali kontinuiranim zaoštravanjem monetarnih uslova, koje smo započeli u oktobru prošle godine. Kroz postepen pristup uvažava se činjenica da inflatorni pritisci dolaze od faktora sa strane ponude i istovremeno se vodi računa i o rastu privredne aktivnosti, navela je guverner Tabaković. Prema oceni MMF-a, dalja kombinacija makroekonomskih mera trebalo bi da bude takva da obezbedi smanjenje inflacije i podrži stabilnost deviznog kursa. Važno je da fiskalna konsolidacija podržava monetarnu politiku, ali i da se u budžetu zadrži visok nivo kapitalnih rashoda kako bi se rešile znatne infrastrukturne potrebe Srbije.

Saopštenje za javnost

Na kraju pregovora 2. novembra 2022. izdato je saopštenja za štampu, objavljeno na zvaničnom sajtu MMF-a, koje sadrži izjavu misije-tima MMF-a sa preliminarnim nalazima nakon posete Srbiji. Stavovi iskazani u ovom saopštenju su stavovi tima MMF-a i ne moraju nužno predstavljati stavove Izvršnog odbora MMF-a. Na osnovu preliminarnih nalaza tim MMF-a će pripremiti izveštaj koji će, zavisno od odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF-a radi razmatranja i odlučivanja.

  • Srpske vlasti i tim MMF-a postigli su sporazum na nivou tima o trećoj reviziji u okviru instrumenta za koordinaciju politike (PCI) i 24-mesečnom stand-by aranžmanu. Sporazum treba da odobri Izvršni odbor MMF-a i očekuje se da će ga Odbor razmatrati u decembru 2022. godine.
  • Predloženi stand-by aranžman će pomoći u rešavanju novonastalih potreba Srbije za spoljnim i fiskalnim finansiranjem, imajući u vidu izazove u globalnom ekonomskom okruženju, i podržaće makroekonomsku politiku vlasti i aktivnosti na realizaciji strukturnih reformi, s fokusom na energetskom sektoru.
  • Stand-by aranžman će zameniti postojeći instrument PCI i nadovezati se na reformski program u okviru instrumenta PCI uz odgovarajuće modifikacije zbog nedavnih izazova u pogledu politike.

Tim MMF-a, koji je predvodio Jan Kes Martejn, održao je sastanke uživo sa vlastima Srbije u periodu od 20. oktobra do 2. novembra 2022. godine radi razgovora o rezultatima u okviru instrumenta PCI i zahtevu srpskih vlasti za stand-by aranžman. Na kraju posete, Martejn je izdao sledeće saopštenje (IMF Press Release no. 22/366, November 2, 2022):

Sa zadovoljstvom objavljujemo da su tim MMF-a i srpske vlasti postigli sporazum na nivou tima o 24-mesečnom stand-by aranžmanu u okviru kojeg je na raspolaganju 1,9 milijardi SPV, što odgovara iznosu od oko 2,4 milijarde evra. Ovaj aranžman bi pomogao u rešavanju novonastalih potreba za eksternim i fiskalnim finansiranjem, imajući u vidu izazove u globalnom ekonomskom okruženju, i podržao makroekonomske politike i aktivnosti vlasti na realizaciji strukturnih reformi, s fokusom na energetskom sektoru. Vlasti nameravaju da koriste sredstva koja će biti dostupna tokom prvog dela aranžmana i da preostali iznos tretiraju kao sredstva obezbeđena iz predostrožnosti. Sporazum treba da odobri Izvršni odbor MMF-a u decembru ove godine. Stand-by aranžman bi zamenio postojeći instrument PCI i nadovezao se na reformski program u okviru instrumenta PCI, uz odgovarajuće modifikacije zbog nedavnih izazova u pogledu politike.

Delegacija Srbije na sastanku sa misijom MMF-a, 20. oktobar 2022. (Foto: Tanjug/Miloš Milivojević)

Posle snažnog oporavka nakon pandemije, Srbija se sada suočava s negativnim uticajima nepovoljnog globalnog i regionalnog okruženja, uključujući rat koji Rusija vodi u Ukrajini. Očekuje se da će se rast BDP-a u 2022. godini usporiti na oko 2,5 odsto zbog slabije eksterne tražnje trgovinskih partnera iz EU, uz više cene energije, poremećaje u lancima snabdevanja, kao i nedavnu sušu, i na 2,25 odsto u 2023. godini. Uglavnom zbog rasta cena hrane i globalnih cena energenata, očekuje se da će ukupna inflacija u proseku iznositi oko 12 odsto u 2022. godini. Očekivanja su da će usporiti u 2023. godini i vratiti se u ciljani raspon NBS u 2024. godini (tri odsto plus-minus 1,5 odsto). Predviđa se da bi znatno veći troškovi uvoza energije, uz nižu domaću proizvodnju električne energije, kao i slabljenje eksterne tražnje mogli da utiču na povećanje deficita bilansa tekućih transakcija na oko devet odsto BDP-a, kako u 2022. tako i u 2023. godini. Uprkos nepovoljnom globalnom okruženju, očuvana je stabilnost finansijskog sektora i devizni kurs je ostao stabilan.

Očekuje se da fiskalni deficit u 2022. godini premaši prvobitnu budžetsku projekciju. U naplati javnih prihoda se beleže dobri rezultati, ali gubici državnih preduzeća u oblasti energetike u uslovima aktuelne energetske krize dovode do znatnih fiskalnih troškova. Vlasti su takođe sprovele dodatne mere u oblasti rashoda kako bi ublažile uticaj snažnih udara na troškove života stanovništva. Izuzetna neizvesnost vlada kada se radi o kratkoročnim prognozama, i rizici po projekciju su uglavnom negativni. Ipak, ekonomija Srbije ima svoje prednosti koje će joj pomoći da se suoči s tim rizicima, uključujući adekvatne devizne rezerve, umerene nivoe spoljnog i javnog duga, dobro kapitalizovani i likvidni bankarski sistem, kao i iskustvo u pružanju pravovremenih odgovora politike na različite šokove. Stand-by aranžman bi obezbedio dodatnu rezervu, dok vlasti prilagođavaju politike i sprovode reforme kako bi se pozabavile trenutnim izazovima i unapredile rezultate i otpornost ekonomije.

Kombinacija makroekonomskih politika treba da bude čvrsta kako bi se obuzdala visoka inflacija i podržala stabilnost deviznog kursa. Mada je visoku inflaciju izazvao porast cena hrane i globalnih cena energije, tekuće pooštravanje monetarne politike je od presudnog značaja da bi se obezbedilo da inflacija ne postane ukorenjena. Važno je da fiskalna konsolidacija podržava monetarnu politiku. U skladu s tim, tim MMF-a se složio s vlastima o smanjenju ukupnog fiskalnog deficita u 2023. godini. Povećanja plata u javnom sektoru treba da budu ograničena, a strukturna povećanja penzija bazirana na formuli indeksacije u skladu s novim fiskalnim pravilom. U budžetu će se zadržati visoki kapitalni rashodi kako bi se izlazilo u susret velikim potrebama Srbije u pogledu infrastrukture. Usvajanje budžeta s deficitom i primarnim troškovima u skladu sa tim bilo bi preduslov za odobrenje zahteva za stand-by aranžman.

Opšte uzev, javne finansije Srbije treba da se unaprede kroz tekuće reforme upravljanja javnim finansijama. Predstojeće usvajanje novog fiskalnog pravila pomoći će da se učvrsti fiskalna konsolidacija i povrate fiskalne rezerve u periodu nakon programa sa MMF-om. Program takođe uključuje reforme u cilju unapređenja srednjoročnog budžetiranja, upravljanja fiskalnim rizicima i javnim ulaganjima, kao i podrške kontroli troškova zarada. Uočene slabosti u energetskom sektoru Srbije zahtevaju dodatne reforme kako bi se obezbedila energetska bezbednost, energetski sektor postavio na zdrave finansijske osnove i promovisalo očuvanje energije. Ispunjavanje ovih ciljeva zahtevaće dodatno prilagođavanje cena energije prema potrebi, a ciljanu podršku ugroženim domaćinstvima treba proširiti. Biće jednako važno restrukturirati energetski sektor, poboljšati planiranje proizvodnje i ulaganja, i ojačati finansijski nadzor i upravljanje u državnim preduzećima u oblasti energetike.

Pozdravljamo posvećenost vlasti realizaciji preostalih potrebnih reformi putem dalje modernizacije poreske administracije, unapređenja socijalne zaštitu i sprovođenja nove strategije razvoja tržišta kapitala. U skladu s preostalim obavezama iz programa u okviru instrumenta PCI, vlasti Srbije treba da usvoje novi zakon kojim bi se ojačalo upravljanje državnim preduzećima i dovršila transformacija Elektroprivrede Srbije (EPS) u akcionarsko društvo, kaže se na kraju saopštenja šefa misije MMF-a.

Šta je stand-by aranžman?

Prema objašnjenju samog MMF-a, u ekonomskoj krizi zemljama su često potrebna finansijska sredstva koja bi im pomogla da prevaziđu probleme platnog bilansa. Od svog stvaranja u junu 1952. godine, stand-by aranžman (Stand-by Arrangement – SBA) MMF-a je bio instrument za pozajmljivanje za zemlje u razvoju i razvijene zemlje i predstavlja dominantni instrument kreditiranja, posebno za zemlje sa tržištima u razvoju. SBA je nadograđen i unapređen 2009. zajedno sa širom aparaturom MMF-a kako bi bio fleksibilniji i odgovarao potrebama zemalja članica. Uslovi su pojednostavljeni i olakšani, a više sredstava je stavljeno na raspolaganje unapred. Reforma takođe omogućava širi pristup sredstvima MMF-a iz predostrožnosti. Okvir SBA omogućava MMF-u da fleksibilno odgovori na potrebe zemalja za spoljnim finansiranjem – i da podrži njihove politike prilagođavanja kratkoročnim finansiranjem.

1) Podobnost. Sve zemlje članice koje se suočavaju sa stvarnim ili potencijalnim potrebama za spoljnim finansiranjem ispunjavaju uslove za SBA, koje podležu politici MMF-a. Međutim, SBA se češće koristi u zemljama članicama sa srednjim dohotkom (i, odnedavno, naprednim), budući da zemlje sa niskim prihodima imaju niz koncesionih instrumenata prilagođenih njihovim potrebama.

2) Trajanje. Dužina SBA je fleksibilna i obično pokriva period od 12–24 meseca, ali ne više od 36 meseci.

3) Uslovi zaduživanja. Pristup finansijskim resursima MMF-a u okviru SBA vođen je potrebom zemlje članice za finansiranjem, kapacitetom za otplatu i evidencijom korišćenja resursa MMF-a. U okviru ovih smernica, SBA pruža fleksibilnost u pogledu iznosa za pozajmicu i vremena isplate. Oni uključuju:

  • Normalan pristup. SBA je jedan od nekoliko kreditnih sredstava u okviru Računa opštih resursa MMF-a (General Resources Account-GRA). Pristup GRA resursima podleže godišnjem ograničenju od 145 odsto kvote za bilo koji period od 12 meseci (privremeno povećano na 245 odsto kvote do kraja 2021. kao deo odgovora MMF-a na COVID-19), i kumulativnom ograničenju tokom trajanja aranžman do 435 odsto kvote.
  • Izuzetan pristup. Pristup iznad uobičajenih granica se odlučuje od slučaja do slučaja u skladu sa politikom izuzetnog pristupa MMF-a.
  • Pristup sa prednjim učitavanjem. Sredstva se mogu dopuniti unapred, kada je to opravdano snagom politike zemlje i prirodom njenih finansijskih potreba.
  • Brzi pristup. Odobrenje kredita MMF-a u okviru SBA može se ubrzati u okviru mehanizma hitnog finansiranja. Ovaj mehanizam je korišćen tokom globalne finansijske krize.
  • Pristup iz predostrožnosti. Aranžmani predostrožnosti sa visokim pristupom (HAPA) su dostupni zemljama koje se suočavaju sa veoma velikim potencijalnim finansijskim potrebama koje nemaju nameru da crpe odobrene iznose, ali zadržavaju mogućnost da to učine ako im zatreba.
Logo Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u njegovom sedištu u Vašingtonu, 17. oktobar 2019. (Foto: Thomas Trutschel/Photothek via Getty Images)

Kada zemlja pozajmi od MMF-a, ona pristaje da prilagodi svoju ekonomsku politiku kako bi prevazišla probleme koji su je naveli da traži sredstva. Ove obaveze, uključujući posebne uslovljenosti, opisane su u pismu o namerama zemlje. Nadovezujući se na ranije napore, MMF je dalje reformisao uslove svog kreditiranja koji se fokusiraju na kriterijume koji su merljivi, uočljivi i podložni redovnim revizijama čija je učestalost zasnovana na snazi politike zemlje i prirodi njenih finansijskih potreba:

1) Kvantitativni uslovi. Napredak zemalja članica se prati korišćenjem kvantitativnih programskih ciljeva (kvantitativni kriterijumi izvršenja i indikativni ciljevi). Isplate sredstava su uslovljene poštovanjem kvantitativnih kriterijuma izvršenja, osim ako Izvršni odbor MMF-a ne odluči da ih se odrekne. Primeri uključuju ciljeve za međunarodne rezerve i vladine deficite ili zaduživanje, u skladu sa programskim ciljevima.

2) Strukturne mere. Nakon isključenja strukturnih kriterijuma izvršenja, napredak u sprovođenju strukturnih mera koje su ključne za postizanje ciljeva programa procenjuje se na holistički način, uključujući i odgovarajuća merila.

3) Otplata. Otplate pozajmljenih sredstava po SBA dospevaju u roku od 3¼-5 godina od isplate, što znači da se svaka isplata otplaćuje u osam jednakih tromesečnih rata počev od 3¼ godine od datuma svake isplate.

4) Kreditna stopa. Aktivna stopa se sastoji od:

  • Tržišno određene kamatne stope za specijalna prava vučenja (SPV) – koja ima minimalni donji prag od pet baznih poena i maržu (trenutno 100 baznih poena), zajedno poznate kao osnovna stopa naknade i
  • Doplate – koje zavise od iznosa i vremena neotplaćenog kredita. Na iznos neotplaćenog kredita iznad 187,5 odsto kvote plaća se doplata od 200 baznih poena. Ako kredit ostane iznad 187,5 odsto kvote nakon tri godine, ovaj dodatak se povećava na 300 baznih poena.

5) Doplate. Doplate su osmišljene tako da obeshrabre veliku i dugotrajnu upotrebu resursa MMF-a. Oni su važan deo upravljanja rizikom i pomažu MMF-u da nastavi da igra svoju centralnu ulogu kao globalni zajmodavac poslednje instance u vremenima krize – nešto što smo u potpunosti videli tokom pandemije COVID-19. Doplate pomažu u jačanju bilansa stanja MMF-a u korist svih članica. One su ključni za omogućavanje MMF-u da nastavi sa finansiranjem po pristupačnim stopama članicama kojima je potrebna finansijska podrška, često kada su isključene sa tržišta privatnog duga ili su kamate neodrživo visoke. Važno je napomenuti da je većina kredita MMF-a zemljama sa niskim prihodima proširena u okviru Trusta za smanjenje siromaštva i rast (PRGT), koji se daje pod povlašćenim uslovima uz nultu kamatu i bez dodatnih naknada.

6) Obaveza naknada. Sredstva preuzeta u okviru svih SBA podležu naknadi za angažovanje koja se naplaćuje na početku svakog 12-mesečnog perioda na iznose koji bi mogli da se povuku u periodu (15 baznih poena za angažovane iznose do 115 odsto kvote, 30 baznih poena za preuzete iznose iznad 115 odsto i do 575 odsto kvote i 60 baznih poena na iznose koji prelaze 575 odsto kvote). Ove naknade se vraćaju srazmerno, ako su iznosi povučeni tokom relevantnog perioda. Kao rezultat toga, ako zemlja pozajmi ceo iznos u okviru SBA, naknada za angažovanje se u potpunosti vraća. Međutim, za SBA iz predostrožnosti, ne vrši se taj povraćaj ako zemlje ne povlače sredstva.

7) Naknada za uslugu. Na svaki vučeni iznos primenjuje se naknada za uslugu od 50 baznih poena.

Dosadašnji aranžmani

Posle 2000. godine sa ovom najvažnijom međunarodnom finansijskom institucijom SR Jugoslavija i Srbija zaključili su, prema podacima NBS, osam aranžmana, koji su, uglavnom, uspešno okončani:

1) 20. decembra 2000. godine odobrena je Hitna postkonfliktna pomoć u iznosu od 167,19 miliona evra, kao podrška programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije, navodi se na sajtu NBS. Iz ovih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 144,57 miliona evra, koji su joj odobrile Švajcarska i Norveška, za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u.

2) 11. juna 2001. godine zaključen je stand-by aranžman u iznosu od oko 293,7 miliona evra (42,76 odsto kvote), kao finansijska podrška daljim makroekonomskim i strukturnim reformama. Odobrena sredstva su iskorišćena u četiri jednake tranše, a otplaćena su u periodu od marta 2004. do maja 2006. godine.

3) 13. maja 2002. godine odobren je trogodišnji Aranžman za produženo finansiranje, u ukupnom iznosu od 909,38 miliona evra, kojim je podržan ekonomski program stabilizacije i reformi. Odobrena sredstva su u potpunosti iskorišćena u 12 tranši, a prevremeno su otplaćena tokom 2006. i 2007. godine. Zaključivanje ovog aranžmana posebno je značajno jer je omogućilo realizaciju prve faze smanjenja duga prema poveriocima Pariskog kluba u iznosu od 51 odsto tj. za oko 2 milijarde dolara, a uspešan završetak aranžmana i preostali otpis od 15 odsto reprogramiranog duga prema poveriocima Pariskog kluba u vrednosti od oko 700 miliona dolara.

Program saradnje Republike Srbije sa MMF-om od 2000. godine (Foto: NBS)

4) 16. januara 2009. godine zaključen je stand-by aranžman iz predostrožnosti u iznosu od 400,33 miliona evra koji je usled neočekivanog pogoršanja spoljnog finansijskog okruženja povećan 15. maja 2009. na 2.941,95 miliona evra. Od odobrenih sredstava, iskorišćeno je ukupno 1.536,33 miliona evra. Ovaj aranžman je uspešno okončan 8. aprila 2011. godine.

5) 29. septembra 2011. godine odobren je osamnaestomesečni stand-by aranžman iz predostrožnosti, u iznosu od 1.076,75 miliona evra. Ovaj aranžman zaključen je u cilju očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti u zemlji i poboljšanja investicione klime. Prva revizija aranžmana u februaru 2012. godine nije okončana pozitivno zbog odstupanja od dogovorenog fiskalnog programa, a odobrena sredstva nisu iskorišćena.

6) 23. februara 2015. godine odobren je stand-by aranžman u trajanju od 36 meseci u iznosu od oko 1.168,5 miliona evra, kao podrška dogovorenom ekonomskom programu za period od 2015-2017. godine. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. Aranžman je okončan 23. februara 2018.

7) 18. jula 2018. godine odobren je Instrument za koordinaciju politike na 30 meseci, do januara 2021. Ovo je aranžman savetodavnog karaktera i nije predviđao povlačenje novca.

8) 18. juna 2021. godine odobren je, takođe, isti savetodavni aranžman – Instrument za koordinaciju politike na 30 meseci, bez korišćenja sredstava MMF-a.

Politika uslovljenosti

Odnos sa MMF-om u poslednjih 20-tak godina prolazio je kroz različite faze: od evidentne politike „štapa i šargarepe”, preko višegodišnjeg odlaganja da se ispuni dogovoreno, do otvorenih pohvala MMF-a politici srpske vlade i „posvećenosti ekonomskim reformama”. Bilo je i zamrzavanja, odnosno suspenzija aranžmana sa MMF-om, a takav je bio 2012. u iznosu od 1,1 milijardu evra, zbog znatno većih garancija za kredite javnim preduzećima i veće zaduživanje zemlje nego što je sa njim okvirno dogovoreno.

Srbija će sa zaključenjem novog dvogodišnjeg finansijskog stand-by aranžmana sa MMF-om od 2,45 milijardi evra (1,9 milijardi SPV) za budžetsku potporu i reforme iduće godine imati ponovo vrstu strožeg monitoringa od strane MMF-a, što je određeni zaokret u ekonomskoj politici Srbije. To znači da će vlada u naredne dve godine trajanja aranžmana morati da dobije saglasnost MMF-a za ključne ekonomske poteze, posebno one koji se odnose na veću kontrolu javnih finansija, fiskalnu politiku, upravljanje javnim preduzećima i strukturne reforme. Takođe, i od Svetske banke tražimo 505 miliona dolara za sličnu namenu. Osnovno pitanje u aranžmanu sa MMF-om nije samo u povlačenju novca, već kako će biti utrošen.

Zaključenje aranžmana je motivisano obezbeđenjem dodatne finansijske podrške u slučaju platnobilansnih teškoća, ako prilivi deviza po osnovu izvoza ili stranih investicija budu manji nego odlivi po osnovu uvoza i slično. Srbija je u prethodnom periodu, uprkos velikom spoljnotrgovinskom deficitu, imala veliki priliv inostranog kapitala po osnovu direktnih i portfolio investicija, i na taj način je obezbeđivala održivost svoje platnobilansne pozicije.

Još uvek se ne znaju detalji budućeg pozamašnog stand-by aranžmana, kolika će biti kamatna stopa, na koji rok se kredit vraća i da li novac ide u „delovima”, odnosno godišnjim tranšama jednakim ili ne. Iznos ovog kredita odgovara trostrukoj vrednosti srpske nacionalne kvote u MMF-u, koja iznosi 654,8 miliona SPV (obračunska jedinica i rezervna valuta MMF-a). Srbija neće odmah uzeti svih 2,45 milijardi evra, već će vlada odlučivati o tome kada i koliko će tih sredstava biti povučeno od MMF-a. Jedan deo bi se odmah povukao, a preostali iznos će da se tretira kao sredstva iz predostrožnosti.

Šef misije MMF-a Jan Kejs Martejn na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, 1. novembar 2022. (Foto: Tanjug/Rade Prelić)

Kako kaže istraživačka jedinica Libertarijanskog kluba – Libek, predstavnike MMF-a interesuje samo stabilnost javnih finansija i postoji izreka da skraćenica MMF (na engleskom IMF) znači „to je uglavnom fiskalno” (it is mostly fiscal), što znači da je MMF-u prvi i najveći cilj održivost javnih finansija zemlje koja mu se obrati za finansijsku pomoć.

Sredstva iz novog aranžmana sa MMF-om moći će da se koriste i za budžet i za kapitalne investicije, za razliku od ranijeg perioda kada su njegova sredstva odobravana isključivo za finansiranje kratkoročnih platnobilansnih neravnoteža i obezbeđivanje spoljne likvidnosti, odnosno novac je išao u devizne rezerve centralne banke. MMF je vremenom promenio tu politiku, jer se videlo da mnogim zemljama sredstva za tu namenu nisu potrebna. Sada nisu ni Srbiji, jer ima relativno velike devizne rezerve od oko 17 milijardi evra (u bruto iznosu), ali joj je neophodan novac za finansiranje budžetskog deficita i za projekte.

Treba reći da i pored toga što je relativno ublažio stroge kriterijume za dodelu i korišćenje svojih finansijskih sredstava, MMF-a i dalje trpi oštre kritike širom sveta zbog dosta rigidne „politike uslovljenosti” (conditionality) pomoći od strane mnogih zemalja zamotražilaca, koje su opisane u pismu o namerama (Letter of Intent). Programi strukturalnog prilagođavanja MMF-a dugo su bili kritikovani zbog preteranih zahteva štednje u zemlji primaocu u zamenu za finansijsku pomoć. Izrazito smanjenje javne potrošnje rezultiralo je masovnim protestima i neredima u mnogim zemljama u razvoju. Takve kritike su bile manje izražene poslednjih godina, naročito od 2009. godine, kada su MMF-ove politike i uslovi koje se odnose na stand-by aranžmane delimično modifikovani, kako bi bolje odgovorilo na potrebe zemalja primalaca pomoći.

Stand-by aranžman je mnogo čvršći oblik saradnje, država ima na raspolaganju određen iznos novca po povoljnijim uslovima od tržišnih, ali se od nje zauzvrat traži da ispuni određene ciljeve u vođenju ekonomske politike. Ovo može da bude prilično nepopularno, jer se zahtevi, uglavnom, svode na stezanje kaiša, smanjenje javne potrošnje, smanjenje budžetskog deficita i javnog duga, a ako je potrebno čak i smanjenje plata i penzija. MMF je često znao ranijim vladama i da posluži kao alibi, ako treba sprovesti neke nepopularne mere. Stand-by aranžman podrazumeva da Srbija potpiše odgovarajući memorandum sa MMF-om u kome će se nalaziti program reformi, sa vrlo preciznim parametrima koje vlada treba da poštuje, a sprovođenje tog programa MMF će kvartalno kontrolisati. Osnovno je da MMF traži da se uravnoteži budžet i smanjuje javni dug.

Otplata dugova

Srbiji je stand-by aranžman, pored novca, potreban i zbog kredibiliteta prema stranim investitorima. U takvom čvršćem aranžmanu u odnosu na sadašnji savetodavni, MMF potvrđuje da su naše javne finansije stabilne. U poslednje vreme strani investitori nisu raspoloženi da kod nas ulažu po niskim kamatama – što je trend u svetu, a ne samo kod nas – zbog visoke inflacije. U tom smislu bi stand-by aranžman sa MMF-om, u kojem oni detaljno kontrolišu javne finansije, investitorima pružio dodatno poverenje, pa bi mogli da se eventualno zadužujemo po nešto nižim kamatama.

Prema podacima iz stručnih krugova, ove godine planirano je da se zadužimo oko 5,3 milijarde evra, od toga 1,7 milijardi za tekući budžetski deficit i prateće troškove, a 3,6 milijardi evra je za otplatu starih kredita. Već krajem septembra morala je da se otplati poslednja evroobveznica izdata 2011. godine od 700 miliona dolara. U januaru iduće godine ponovo dolaze veliki krediti na naplatu od oko 900 miliona evra, što znači da ćemo ponovo da krenemo u spiralu zaduživanja. MMF-u je u u interesu da se obezbedi nesmetanost međunarodnih plaćanja, a da Srbija nema teškoće u plaćanju obaveza prema inostranstvu. Stand-by aranžman se sklapa sa MMF-om i da bi se pružila neka vrsta uveravanja stranim investitorima koji kupuju srpski dug da vodimo smislenu i odgovornu ekonomsku politiku, odnosno da zemlja ima novca da vrati te dugove. Procena je da će Srbija u narednoj godini trebati da zatvori deficit u javnim finansijama koji će biti oko tri do 3,5 odsto BDP-a, a mora još i da se reprogramira otplata dugova koji dolaze na naplatu. Zato nama treba znatna suma novca, a kredit od MMF-a činio bi kako se procenjuje oko trećine sredstava koji će nam biti potreban 2023. godine.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković predstavlja izveštaj Narodne banke o inflaciji, 18. februar 2022. (Foto: Tanjug/Jadranka Ilić)

Fiskalni savet Srbije je procenio da će Srbija naredne godine morati da se zaduži tri do četiri milijarde evra, jer oko četiri milijarde evra duga dolazi na naplatu, a kamatne stope su sada najmanje sedam do osam odsto. Cena zaduživanja Srbije je velika, čak i u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, jer je kamatna stopa oko 50 odsto veća za Srbiju nego za te države. To je apsolutno neproduktivno trošenje sredstava i to je dodatani razlog i zašto javni dug zemlje dugotrajno treba držati pod kontrolom. Prema analizi Fiskalnog saveta, Srbiju bi trebalo da teži javnom dugu u iznosu od 50 odsto BDP-a, a da je javni dug 2021. bio 57 odsto BDP-a, te da će po prvim procenama javni dug u 2022. ponovo iznositi oko 57 odsto. Prema kriterijuma iz Mastrihta, javni dug ne treba da pređe 60 odsto BDP-a, dok u našem Zakonu o budžetskom sistemu piše da je gornja granica 45 odsto BDP-a, koju niko i ne pominje. Fiskalni savet smatra i da su javne investicije jedini način na koji vlada Srbije može da podstakne privredni rast i da u kriznim godinama, kakva će biti i sledeća, te investicije ne budu oblast u kojoj će da se štedi.

Kamatne stope na dugoročne evroobveznice na svetskom tržištu skočile su na oko sedam odsto, koliko je Srbija plaćala u vreme svetske finansisjke krize i pre fiskalne konsolidacije, pa se može reći da je jedan od glavnih razloga čvršće saradnje sa MMF-om potreba za vraćanjem dugova stranim poveriocima u otežanim uslovima. Kamate rastu i očekuje se rast spoljnotrgovinskog deficita Srbije zbog povećanih troškova kod uvoza energenata, pa je potrebno pozajmiti novac po povoljnijim uslovima od tržišnih, kao kod emiratskog kredita. MMF i postoji da bi obezbedio kredit kako bi mogle uredno da se finansiraju spoljne obaveze, što je u srpskom slučaju to zapravo smanjenje deficita na tekućem računu bilansa plaćanja, gde inostrane doznake igraju veliku ulogu, a to znači da se poveća pokrivenost uvoza izvozom. NBS procenjuje da će strane direktne investicije do kraja ove godine iznositi ukupno 3,8 milijardi evra.

Plate i penzije

MMF bi morao da se pozabavi i pitanjem deviznog kursa dinara, koji je de fakto sada fiksan. Alternativa bi bila eventualno fleksibilniji kurs, što znači postepenu deprecijaciju dinara, mada je to u sadašnjim uslovima visoke inflacije rizično (u oktobru međugodišnja inflacija je zvanično dostigla 15 odsto sa tendencijom daljeg rasta). Svakako će biti potrebna štednja, gde će, kao i ranije, najveće stavke pod direktnom kontrolom MMF-a, prve na redu biti plate u javnom sektoru i penzije. Tu je i reforma javnog sektora, posebno tamo gde javna preduzeća posluje sa gubicima. Kritična tačka će, znači, biti upravljanje javnim preduzećima, na čijem čelu se nalaze, uglavnom, nestručni partijski kadrovi u v.d. stanju, a njihova reforma se odlaze već duži niz godina. MMF će tražiti od nas reformu sistema zarada u javnom sektoru i unapređenje upravljanja preduzeća u energetskom sektoru i smanjene subvencija za njih.

Sednica Vlade Srbije na kojoj je usvojen predlog budžeta, 17. novembar 2022. (Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević)

Što se tiče najave srpskih vlasti da se povećaju plate u javnom sektoru za 12 odsto od januara 2023. to nije dobar potez i verovatno će naići na kritiku MMF-a. Radi se o ogromnoj armiji i dobrim delom neproduktivnoj birokratiji od oko 500 hiljada ljudi, gde je prosek plata veći nego u privatnom sektoru. Ionako male penzije su znatno dodatno opale zbog inflacije, pa je potpuno opravdano da se one povećaju za devet odsto od 1. novembra i dodatno oko 12 odsto od 1. januara 2023. godine. Pri tome, trebalo bi za usklađivanje primeniti tzv. „švajcarsku formulu plus”, koja je najavljena iz ministarstva finasija Srbije, prema kojoj će penzije biti dodatno zaštićene. Praktično, to bi izgledalo tako da ukoliko penzije padnu na ispod 10 odsto BDP-a – one bi se usklađivale samo sa prosečnim platama – ako su između 10 i 10,5 odsto BDP-a implementirala bi se „švajcarska formula plus”, a ako su između 10,5 i i 11 odsto BDP-a – biće indeksirane sa stopom inflacije. Ove povišice će biti potpuno isplaćene iz sredstava Fonda PIO, jer su prihodi od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje toliko povećani da ima dovoljno novca.

Pojedini domaći opozicioni ekonomisti smatraju da novi sporazum sa MMF-om znači da mi više nemamo od koga da uzmemo novac, i da u prvom krugu mera sigurno neće stradati plate i penzije. MMF će tražiti da „zatvorimo” račun sa fiskalnim deficitom od tri ili četiri odsto. Pošto ćemo imati višestruko veći deficit – to će biti ogroman problem. U prvom krugu neće stradati plate i penzije, ali u drugom krugu hoće, tako što će, kako zaključuju, biti zabranjeno njihovo povećanje, a njih će pojesti inflacija.

Tokom dvonedeljnih razgovora Srbije sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom završena je treća revizija dosadašnjeg PCI instrumenta i ispregovaran novi aranžman. Novi kreditni aranžman sa MMF-om trebao bi da bude dodatna podrška Srbiji da što lakše prođe kroz krizu, olakša vraćanje dospelih spoljnih dugova, sprovede ekonomske programe i strukturne reforme, ali, pre svega, da bude dodatna sigurnost da ekonomske posledice sukoba u Ukrajini ne zaustave započete reforme, i da bi se ublažili efekti usporavanja svetske ekonomije na Srbiju.

 

Dejan Jovović je naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Izvor Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

 

BONUS VIDEO:

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u