Dužnička dilema Siniše Malog

Tri su ključne stvari koje će Siniši Malom pomoći da srpske javne finansije ne upadnu u dužničku klopku. Sve tri su neizvesne. Izvesno je samo da će zaduživanje ostati skupo

Sledeće, 2023. godine, ako sve bude po planu, ministar finansija Siniša Mali moraće da pozajmi čak 7,8 milijardi evra (919 milijardi dinara). Toliko će državi Srbiji biti neophodno da pokrije minus u budžetu, plati rashode za kamate i rate na ime starih dugova koji dospevaju naredne godine, ali i pokrije minuse u poslovanju EPS-a i Srbijagasa. Jedan deo tog iznosa ministar finansija će pozajmiti da bi finansirao minus u republičkoj kasi u iznosu od 2,2 milijarde evra (264 milijardi dinara).

Samo za EPS i Srbijagas država će morati da se zaduži nešto oko jedne milijarde evra (117 milijardi dinara). I to se vidi iz predloga budžeta koji je vlada usvojila i koji će se sledeće nedelje naći pred poslanicima. Tačnije, nije eksplicitno navedeno, ali se na to odnosi stavka „izdaci za nabavku finansijske imovine”. To znači da bi manjak u budžetu bio upola manji kad ovih izdataka za struju i gas ne bi bilo.

Najvećim delom, ipak, država će morati da se zadužuje kako bi vratila stare dugove. To je ono što predsednik Aleksandar Vučić fensi ekonomskim rečnikom zove roll over, a zapravo na srpskom znači zanavljanje duga. I to rade sve zemlje na svetu. Samo što će sada za sve na svetu, pa i za nas, zanavljanje duga biti skuplje nego što je bilo.

O kolikim parama je reč možda najbolje govori podatak da ukupne potrebe države za novim kreditima predstavljaju više od 11 odsto očekivanog bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. To je najveći iznos koji će ministar finansija morati da obezbedi kroz kredite u poslednjih 10 godina.

Istina, i bruto domaći proizvod je tokom protekle decenije porastao. Na kraju 2012. godine iznosio je 33,68 milijardi evra, a ministar finansija računa da će dogodine biti dvostruko veći. Kako može da se vidi iz Fiskalne strategije, planskog dokumenta koji usvaja vlada, Siniša Mali računa da će sledeće godine ukupan BDP dostići 68 milijardi evra. Budžet za 2023. godinu skrojen je na pretpostavci da će privredni rast biti veći 2,5 odsto. Guvernerka Jorgovanka Tabaković, na primer, računa da će se kretati u rasponu od dva do tri odsto i to se vidi iz poslednjeg Izveštaja o inflaciji.

Dužničke makaze

Međutim, ako privredni rast nastavi da usporava, što se dešava u poslednjem tromesečju ove godine, ali ne samo Srbiji već u svim zemljama regiona i evrozoni, a cena zaduživanja na međunarodnom tržištu da raste, što se takođe dešava svima, onda se Srbija vrlo lako može naći u nekoj vrsti dužničkih makaza. Ako privredni rast dogodine uspori, udeo duga u bruto domaćem proizvodu povećaće se više od plana.

U obrazloženju predloga budžeta za 2023. godinu, Siniša Mali naveo je da će udeo javnog duga u BDP-u dostići 56,1 odsto. Međutim, već sada, ministar finansija više ne može da kaže da novim povoljnijim zajmovima vraća stare nepovoljne kredite. Dug se sada u velikoj meri zanavlja da bi se novim (skupljim) kreditima vraćali stari (povoljniji) zajmovi.

Obraćanje miinistra finansija Siniše Malog na sednici Vlade u Skupštini Republike Srbije, 7. novembar 2022. (Foto: Tanjug/Sava Radovanović)

Kad je reč o skupim evroobveznicama, sve sa kamatom većom od četiri odsto dospele su i već su otplaćene. One najskuplje, emitovane 28. septembra 2011. godine, uz kamatu od 7,25 odsto dospele su u septembru 2021. godine. Reč je o obveznicama u dolarima emitovanim još za vreme vlade Mirka Cvetkovića. Dinkićeve obveznice emitovane 21. novembra 2012. godine uz kamatu od 5,25 odsto (neposredno po smeni vlasti) dospele su na naplatu u novembru 2017. godine. Obveznice iz 2013. godine, emitovane uz kamatu od 4,87 i 5,87 odsto takođe su u potpunosti dospele na naplatu i to 2018. i 2020. godine.

Uslovi za zaduživanje sada su se na međunarodnom tržištu promenili, pa se srpskim evroobveznicama trguje po dvostruko većoj kamatnoj stopi. Sedmogodišnja evroobveznica emitovana 15. maja 2020. godine, po stopi od 3,1 odsto, sada se na sekundarnom tržištu prodaje po kamati od 6,3 odsto. Nedavno se prodavala po kamati većoj od čak osam odsto. Petnaestogodišnja obveznica emitovana 23. septembra 2021. godine po kamati od 2,05 odsto, na tržištu se sada prodaje uz kamatu od 6,6 odsto. Dvanaestogodišnja obveznica koja na naplatu dospeva 2033. godine (koja je emitovana 3. marta 2021. uz kamatu od 1,65 odsto) sada se prodaje po kamati od 6,54 odsto. Sedmogodišnja obveznica emitovana u martu 2021. godine, uz kamatu od svega jedan odsto sada se prodaje po kamati od čak 6,39 odsto.

Tržište duga

To su uslovi koji trenutno važe za zaduživanje na međunarodnom tržištu. A budžetskim planom za 2023. godinu Siniša Mali je planirao da se po osnovu emitovanja evroobveznica zaduži u iznosu od tri milijarde evra. Na kamate od jedan do dva odsto po kojima se Srbija pre godinu i po dana na međunarodnom tržištu zaduživala, Siniša Mali sada može da zaboravi prilikom sledećeg emitovanja ovih državnih dužničkih papira.

Od zemalja regiona, po sličnim uslovima kao našim (dakle uz kamatu veću od šest odsto) na međunarodnom tržištu mogla bi da se zaduži Rumunija. Iako je udeo javnog duga u BDP-u u susednoj Hrvatskoj veći od našeg, ova zemlja trenutno može da se zaduži po povoljnijim uslovima od nas (uz kamatu od 3,77 odsto). Ali, Hrvatska se uvek zaduživala jeftinije od nas: i 2011. i 2021. godine. I Italija, čiji budžet je takođe velika tema u zemljama EU, trenutno može da se zaduži po kamati od četiri odsto. Tako bar, trenutno, kaže strano tržište duga.

Ali i uslovi za zaduživanje na domaćem tržištu takođe su pooštreni. Tako se, na primer, desetogodišnjom dinarskom obveznicom, emitovanom u februaru 2018. godine, uz kamatu od 4,5 odsto na sekundarnom tržištu sada trguje po kamati od 7,1 odsto. I to pokazuju podaci Uprave za javni dug. A po osnovu zaduživanja na domaćem tržištu hartija od vrednosti, Siniša Mali planirao je da se zaduži oko dve milijarde evra.

Ministar finansija Siniša Mali i guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković na sastanku sa misijom MMF-a, 20. oktobar 2022. (Foto: Tanjug/Miloš Milivojević)

Zaduživanje kod Kineza u ovdašnjoj javnosti prethodnih godina uglavnom je kritikovano kao slaba tačka srpskog budžeta. Međutim, to sada može da bude jedna od jačih tačaka na kojoj stoji naš budžet. Evo i zašto. Zaduživanje kod Kineza nije poskupelo i iznosi tri odsto. Kad se saberu razni zajmovi za javne investicije, vidi se da će se država Srbija kod kineskih banaka sledeće godine zadužiti za dodatne dve milijarde evra uz kamatu od tri odsto. Ukupni izdaci za javne investicije u republičkom budžetu u 2023. godini planirani su na nivou od 3,6 milijardi evra.

U povoljne zajmove spada i kredit od 2,4 milijarde evra koji će naša zemlja dobiti od Međunarodnog monetarnog fonda po kamatnoj stopi od oko 2,5 do tri odsto, u zavisnosti od toga kada se sredstva budu povlačila.

Ukoliko se energetska kriza nastavi, potrebe države za novim zajmovima možda će biti veće od planiranih. Primer za to je ova godina. Jer, 2022. godine, prvobitno je bilo predviđeno da država pozajmi 5,3 milijardi evra. Plan za 2022. godinu probijen je za više od milijardu i po: zbog budžetskih davanja EPS-u i Srbijagasu, ali i zbog isplate jednokratne pomoći mladima. Rebalansom budžeta zaduživanje države povećano je na 6,9 milijardi evra.

Neto pozajmice su u rebalansu budžeta za ovu godinu bile veće od 1,3 milijarde evra (153 milijarde dinara). U periodu od 2015. do 2019. godine taj iznos u proseku je iznosio svega 60 miliona evra (sedam milijardi dinara). Tokom krize iz 2008. i 2009. godine ovi rashodi su iznosili po 17 milijardi dinara, da bi se popeli na oko 25 milijardi u 2010 i 2011. godini. Uoči krize javnih finansija koja je eskalirala 2014. godine, taj iznos u budžetu je 2012. i 2013. godine dostizao oko 30 milijardi dinara, da bi se 2014. popeo na rekordnih 55 milijardi dinara.

Dugovi javnih preduzeća

Po pravilu, taj novac je uglavnom korišćen za javna preduzeća. Tako je bilo i ove godine iako to u rebalansu budžeta nije eksplicitno navedeno. Eksplozija rashoda na toj budžetskoj stavci ima veze sa pokrivanjem gubitaka javnih preduzeća iz oblasti energetike – Srbijagasa i EPS-a. Veliki izdaci po tom osnovu planiraju se i za budžet za 2023. godinu.

Sve to znači da će neki sledeći budžet morati da bude prelomni kao što je bio onaj iz 2015. godine koji je skrojio tadašnji ministar finansija Dušan Vujović. Njime jesu primenjene teške mere fiskalne konsolidacije, koje su podrazumevale i smanjenje plata i penzija, ali je on doneo i niz drugih novina, jer se prekinulo sa dotadašnjom učestalom praksom dotacije javnih preduzeća, ali i navikom da se država pojavljuje kao garant za kredite koje su u tim istim preduzećima namenjeni za isplatu plata.

Sedište preduzeća Srbijagas u Beogradu (Foto: Snimak ekrana/Jutjub/Al Jazeera Balkans)

Od tog budžeta bilo je moguće zadužiti se uz garanciju države samo za javne investicije. Tokom protekle decenije iznos garantovanih zajmova bio je najveći 2013. godine (2,8 milijardi evra). Nakon toga se postepeno smanjivao, pre svega jer je bilo onemogućeno zaduživanje javnih preduzeća uz garanciju države za tekuće poslovanje, odnosno isplatu plata.

Najmanji nivo garantovani zajmovi dostigli su na kraju 2021. godine – 1,38 milijardi evra i to je bio dobar trend. Međutim, od ove godine, zbog energetske krize i lošeg upravljanja u nekim domaćim javnim preduzećima, iznos garantovanih zajmova je povećan i na kraju septembra dostigao 1,6 milijardi evra.

Najviše se uz garanciju države zadužio Srbijagas – 482 miliona evra. Za njim na listi je EPS – 373 miliona evra. Slede Putevi Srbije sa 225 miliona i Železnice sa 117 miliona evra. Ostala javna preduzeća uzimala su manje iznose kredita. Međutim, kada je o garantovanom dugu reč, dosta su zaduženi i gradovi i opštine – 169 miliona.

Tri stavke za Sinišu Malog

Dakle, tri su ključne stvari koje će Siniši Malom pomoći da srpske javne finansije ne upadnu u dužničku klopku. I sve tri su neizvesne. Prva su EPS i Srbijagas. Što manje ove dve firme budu na budžetu, to će manje država morati da pozajmljuje po ovim skupim kamatama. Druga važna stvar je smanjenje deficita, koje će morati da usledi narednih godina i koje jeste planirano fiskalnom strategijom. Treća važna stvar odnosi na privredni rast. Privreda mora da raste brže od rasta našeg duga, izdataka za kamate i glavnicu. U suprotnom, samo za kamate plaćaćemo više nego što dajemo za sve subvencije (192 milijarde dinara) i socijalnu i dečiju zaštitu (147 milijardi dinara).

Zastave Srbije i EPS-a na zgradi Elektroprivrede Srbije (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)

Subvencije su, inače, u budžetu za sledeću godinu 20 milijardi dinara veće nego ove godine, jer su subvencije za energetiku povećane. Kada je reč o subvencionisanju javnih medijskih servisa, dotacije za Radio televiziju Srbije nisu predviđene, treću godinu zaredom; budžetom je planirano samo 900 miliona dinara za Radio televiziju Vojvodine.

Za Sinišu Malog jedna stvar je, ipak, sasvim izvesna – zaduživanje će sledeće godine ostati skupo. Negativne kamate koje smo imali pre kovid krize i koje su posle krize iz 2008. godine viđene prvi put u istoriji, bile su izuzetak. Zahvaljujući tom izuzetku svi smo se, po pravilu, zaduživali jeftino. Ali, ta velika rasprodaja jeftinih zajmova je završena. A Srbija, kao sve zemlje sveta, mora da zanavlja dug i da stare jeftine kredite menja za nove i skuplje zajmove. Treba li nam baš sve što smo u novoj rasprodaji skupih kredita poručili?

 

Izvor RTS Oko

 

Naslovna fotografija: Tanjug/Nemanja Jovanović

 

BONUS VIDEO:

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u