D. Trenjin: Putin je svestan da su minski sporazumi bili greška

Ruski profesor ističe da bi sadašnje pristajanje na primirje, nalik onom potpisanom u Minsku, bila još jedna greška. Svako primirje ili mir – koji ostavlja Ukrajinu kao antirusku državu – jednak je porazu

Ruski predsednik Vladimir Putin prokomentarisao je, tokom sastanka s majkama ruskih vojnika, da sada smatra da su sporazumi iz Minska iz 2014. i 2015. bili greška. Objasnio je da Moskva u to vreme nije znala kakva su osećanja stanovništva Donbasa pogođenog sukobom, i nadao se da bi Donjeck i Lugansk na neki način mogli da se integrišu s Ukrajinom pod uslovima određenim u Minsku.

Minski sporazumi

Međutim, profesor Dmitrij Trenjin, član Ruskog saveta za međunarodne poslove, ističe da je moguće da je Putin bio spreman da novim vlastima u Kijevu da šansu da reše to pitanje i ponovo izgrade odnose s Moskvom što, po njegovom mišljenju, potvrđuju i njegovi postupci i razgovori s tadašnjim ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom. Putin se navodno nadao da bi stvari mogle da se reše s Nemcima, Francuzima i američkim rukovodstvom.

Priznanja grešaka su retka među aktuelnim liderima, ističe Trenjin u analizi za „RT internešenel”, ali su važna kao pokazatelji lekcija koje su naučili.

To iskustvo očigledno je navelo Putina da pokrene specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini pošto osam godina ranije Moskva nije trebalo da veruje Kijevu, Berlinu i Parizu već je trebalo da se osloni na sopstvenu vojnu moć ne bi li oslobodila svoje stanovništvo na području Ukrajine.

Drugim rečima, sadašnje pristajanje na primirje nalik onom potpisanom u Minsku bila bi još jedna greška koja bi omogućila Kijevu i njegovim podržavaocima da se bolje pripreme za nastavak borbi.

Nije dobro vreme za pregovore

Trenjin u analizi dodaje i da ruski lider shvata da mnoge nacije koje se nisu pridružile antiruskoj koaliciji, od Kine i Indije do Indonezije i Meksika, zagovaraju prekid ratnih dejstava budući da su njihovi ekonomski izgledi narušeni rusko-ukrajinskim sukobom. Otuda i zvanične izjave Kremlja da je Moskva otvorena za dijalog, ali samo na osnovu postojeće geopolitičke realnosti – da su Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje deo Ruske Federacije.

Treba napomenuti i da Moskva nije povukla ciljeve specijalne vojne operacije, koji uključuju demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine.

Što se Kijeva tiče, pošto je napokon postigao operativne uspehe na bojnom polju, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski formalno je zabranio sve kontakte s Kremljom.

Realnost je, ističe ruski profesor, da glavne strane uključene u sukob u Ukrajini, odnosno Vašington i Moskva, ne smatraju sadašnjost ili blisku budućnost dobrim vremenom za pregovore.

Iz perspektive SAD, uprkos sankcijama koje je Zapad uveo Rusiji i nedavnim neuspesima koje je ruska vojska doživela u Harkovu i Hersonu, Moskva je daleko od toga da bude poražena na bojnom polju ili destabilizovana na unutrašnjem planu.

Iz ruske perspektive, svako primirje ili mir koji ostavlja Ukrajinu kao „antirusku”, neprijateljsku državu, jednak je porazu.

Čini se da će se rat nastaviti do 2023. godine, a možda i nakon toga. Razgovori verovatno neće početi pre nego što bilo koja strana bude spremna da popusti.

 

Izvor RT Balkan, 28. novembar 2022. 

 

Naslovna fotografija:

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u