Potpisana zajednička deklaracija na samitu EU – Zapadni Balkan

Vučić je izjavio da novi tekst francusko-nemačkog predloga koji su Beograd i Priština dobili u odnosu na prethodni nije poboljšan u onome što je navažnije za Srbiju

U Tirani se održava dvodnevni Samit lidera EU – Zapadni Balkan. Srbiju predstavlja predsednik Aleksandar Vučić. Potpisana zajednička Deklaracija, u kojoj se poziva na ubrzanje procesa pristupanja EU. Usvojena je i deklaracija o romingu između dela operatora iz EU i operatora Zapadnog Balkana – što znači niži roming između zemalja EU i Zapadnog Balkana od oktobra 2023. godine. Važno je da Srbija dobije podršku za rešavanje energetskih pitanja, istakao je Vučić uoči skupa.

Deklaracija iz Tirane: EU opredeljena perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Uniji

Lideri Evropske unije i država članica potvrdili su u Deklaraciji iz Tirane potpunu i nedvosmislenu opredeljenost perspektivi članstva zapadnog Balkana u EU i pozvali na ubrzanje procesa pristupanja na temelju kredibilnih reformi i načela vlastitih rezultata, što je, kako su naglasili, u uzajamnom interesu.

Deklaracija pozdravlja napredak koji su partneri Zapadnog Balkana napravili na putu ka EU od Samita EU – zapadni Balkan na Brdu kod Kranja u oktobru 2021. godine, navedeno je u drugoj tački dokumenta kojim se članice Zapadnog Balkana, koje to još nisu učinile, pozivaju da se usklade sa Zajedničkom spoljnom i sigurnosnom politikom EU.

U Deklaraciji, koja ima 33 tačke, lideri EU nagalašavaju da ostaju najbliži partner, glavni investitor, trgovinski partner i najveći donator za region, takođe podstiču na važnost reformi i naglašavaju da će podržavati opredeljenost partnera Zapadnog Balkana za inkluzivnu regionalnu saradnju i jačanje dobrosusedskih odnosa.

Šolc potvrdio da je nova verzija predloga dostavljena Beogradu i Prištini

Nemački kancelar Olaf Šolc potvrdio je da je nova verzija predloga za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, koji je izradila EU, dostavljena obema stranama.

Kako je Šolc istakao na konferenciji za novinare nakon Samita EU-Zapadni Balkan u Tirani, Nemačka je posvećena napretku u dijalogu, prenosi prištinska Koha.

Što se tiče liberalizacije viza za Prištinu, Šolc je rekao da je važno da se to desi.

Mišel: O prijavi Prištine za članstvo u EU kada zvanično stigne

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel rekao je u Tirani da će Savet pitanje prijave Prištine za članstvo u EU razmatrati kada prijava bude zvanično podneta.

Mišel je na konferenciji za novinare posle Samita potvrdio da je predsednica privremnih prištinskih institucija Vjosa Osmani danas prenela tu informaciju.

„Kada ta aplikacija bude formalno podneta, Savet Unije je taj koji treba da se bavi ovom inicijativom“, rekao je Mišel odgovarajući na novinarsko pitanje.

Osmani je jutros uoči početka Samita u Tirani rekla da će Priština podneti aplikaciju za članstvo u Evropskoj uniji do kraja godine.

Rama: EU pokazala koliko vrednuje Zapadni Balkan

Premijer Albanije Edi Rama rekao je da je Evropska unija shavata koliko je za nju važan Zapadni Balkan, baš kao što i Zapadni Balkan vrednuje Evropsku uniju.

Rama je istakao kako je veoma važno za građane Zapadnog Balkana što je postignut dogovor o nižim tarifama rominga u zemljama Evropske unije.

“Evropska unija je pokazala koliko vrednuje ovaj region, samim tim što je izašla van svojih granica kako bi se ovaj Samit održao na Zapadnom Balkanu, i to u Albaniji“, rekao je Rama i dodao da Albanija uz sve poteškoće i frustracije, nikad nije odustala od svog evropskog puta.

On je rekao da se razgovaralo i o otvaranju fonda za projekte iz energetike za sve zemlje Zapadnog Balkana, kako bi se “pronašli novi izvori energije i kako bismo se odaljili od ruskog uticaja“, ali je upozorio da „Evropska unija ne daje novac na lepe oči, zato što ste najlepši ili najstariji, pa vam kažu: trošite kako hoćete i na šta hoćete“.

„Oni očekuju da uradite domaći zadatak i ispšunite sve kriterijume, a ja sam siguran da sve zemlje Zapadnog Balkana mogu da sarađuju na tome“, kazao je Rama.

Kazao je i da su se svi učesnici samita složili da Zapadni Balkan ima ogroman potencijal da postane gasno čvorište, pomoću kojeg će Evropa moći da se oslobodi ruskog uticaja.

„Albanija u ovome može imati veliku ulogu, ali moramo raditi zajedno“, rekao je Rama i ocenio da Evropska unija konačno prepoznaje Zapadni Balkan kao geopolitički faktor.

Fon der Lajen: Ceo region pripada Evropskoj uniji

Poruka današnjeg samita je poruka ujedinjenja, ceo region Zapadnog Balkana pripada Evropskoj uniji, rekla predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na današnjem samitu u Tirani.

Bitna tema današnjeg samita bila je energetska efikasnost, a predsednica EK je izjavila kako je važno da rešenja EU važe i za region.

„Bitno je da rešenja koja donosimo u EU budu i u regionu, te smo odlučili da paket pomoći regionu bude milijardu evra od čega će pola biti uloženo u obnovljivu energiju, koja je jeftinija, bolja za planetu i čime ćemo dobiti više poslova za ljude regiona, a drugi deo ćemo uložiti u infrastrukturu“, rekla je Fon der Lajen.

Dodala je da je dogovoreno šest različitih projekata za izvore obnovljive energije kao što su hidroelektrane i solarni paneli, koji će povećati energetsku efikasnost škola i bolnica.

„Odobreno je i 40 bitnih projekata koji se tiču transporta, čiste vode i prerade otpadne vode u vrednosti od 1,5 milijardi evra. Ekonomski i inesticioni plan je na dobrom putu“, izjavila je Fon der Lajen.

Ponovila je da podržava integraciju regiona u EU, kao i da je napravljen veliki pomak u pravom smeru.

„Istorijski korak je kandidatura Severne Makedonije i Albanije za članstvo u EU i EK preporučuje Bosnu i Hercegovinu kao sledećeg kandidata“, rekla je Fon der Lajen.

Govoreći o velikom problemu migracija sa kojim se suočava Zapadni Balkan, a koji je jedna od ruta ilegalnih migranata, rekla je da su migracije zajednički izazov.

„Juče je na samitu predstavljen plan koji se tiče migracija i očekujemo da se sve zemlje regiona usaglase sa našim planom, zajedno ćemo doći do rešenja“ rekla je Fon der Lajen.

Govoreći o planu Edija Rame da se mladima iz regiona omogući lakše studiranje na evropskim univerzitetima rekla je da će studenti sa Balkana u budućnosti moći ne samo fizički, nego i na daljinu da prate predavanja na evropskim univerzitetima, jer mogućnost studiranja na daljinu sada postoji samo za studente iz EU.

„Nadam se da ćemo na samitima u budućnosti postići dogovor o evropskim univerzitetima za region“, zaključila je predsednica Evropske komisije.

Ursula fon der Lajen je u svom obraćanju dotakla dpomenula diskusuju sa regionom o ratu u Ukrajini i poručila da je važno da se zemlje regiona usaglase sa politikom EU prema Rusiji.

Poziv Đorđi Meloni da poseti Srbiju

Predsednik Vučić sastao se sa italijanskom premijerkom Đorđom Meloni na marginama Samita EU-Zapadni Balkan i, kako je naveo, pozvao Melonijevu da poseti Srbiju.

„Čestitao sam Meloni na izbornoj pobedi i preuzimanju odgovorne dužnosti i iskoristio priliku da je pozovem da poseti Srbiju“, naveo je Vučić na Instagram nalogu buducnostsrbijeav.

Naveo je da je naglasio da bi održavanje Četvrte zajedničke sednice dveju vlada predstavljalo odličan kontinuitet bliske saradnje dve zemlje, kao i dodatni podstrek unapređenju sveobuhvatnih odnosa.

Vučić je istakao da Srbija ceni partnerstvo sa Italijom i njenu snažnu podršku putu Srbije ka EU, kao i zemljama Zapadnog Balkana.

„Saglasili smo se da je integracija regiona od velikog značaja za očuvanje mira, ali i za ekonomski napredak ovog dela Evrope“, poručio je Vučić.

Vučić: Novi francusko-nemački predlog nije poboljšan u delu najvažnijem za nas

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da novi tekst francusko-nemačkog predloga koji su Beograd i Prišitna dobili u odnosu na prethodni nije poboljšan u onome što je navažnije za Srbiju.

„Nisu izašli u susret onome što je traženo“, rekao je predsednik odgovarajući na pitanje da kaže nešto više o novoj verziji francusko-nemačkom predogu, dostavljenom Beogradu, koji je, kako je rekao šef EU diplomatije Žozep Borelj, danas dobila i Priština.

Predsednik Vučić je rekao i da je Srbija spremna da nastavi razgovore.

Vučić sa belgijskim premijerom o jačanju bilateralne saradnje

Predsednik Vučić sastao se na marginama Samita sa predsednikom vlade Belgije Aleksandrom De Kroom.

Vučić je na Instagram nalogu buducnostsrbijeav napisao da je imao iskren, koristan i direktan razgovor sa belgijskim premijerom.

„Iskren, koristan i direktan razgovor o De Kroom o svim pitanjima od značaja za jačanje bilateralne saradnje, ali i za mesto Srbije u EU porodici“, napisao je Vučić uz fotografiju susreta.

Mišel: Istorijski sastanak sa Zapadnim Balkanom

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel je u Tirani izjavio da je samit istorijski kao i da je to sastanak na kome se piše istorija zbog toga što se prvi put održao na Zapadnom Balkanu.

„Ovaj sastanak je važan zbog toga što donosi važne konkretne angažmane na putu integracije“, rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Evropkse komisije Ursulom fon der Lajen i premijerom Albanije Edijem Ramom.
Svako od nas, kako kaže Mišel, ima svoj zadatak koji treba da ispuni da bi napredovale reforme u vladavini prava, reforme u pravosuđu i borbi protiv korupcije. A EU treba da podrži ove reforme na opipljiv način, istakao je predsednik Saveta EU.

Mišel je kao primer naveo sporazum o romingu koji je potpisan u Tirani i koji predviđa smanjenje troškova cena roaminga između Zapadnog Balkana i EU od 1. oktobra 2023. godine.

Dogovoreni su zajednički projekti, rekao je Mišel, da bi se umanjile negativne posledice rata u Ukrajini u oblasti energetike, prehrambene bezbednosti i ekonomiji. Zbog toga je važno što je EU usvojila finanisijski paket, naveo je Mišel.

Što se tiče migracija, Mišel je naglasio da je ova tema veoma delikatna i izazovna, a EU se suočila za teškoćama u ovom domenu.

„Zbog toga je saradnja sa Zapadnim Balkanom fundamentalna za sve nas i hteo bih da izrazim zahvalnost što smo mogli poslednjih dana da napredujemo sa usklađivanjem vizne politike. Potrebne su dopunske odluke u danima što dolaze, ali ja sam optimista i uveren da će napredak biti postignut“, naglasio je Mišel.

Evropska investiciona banka najavljuje novu podršku u oblasti energetike

Potpredsednica Evropske investicione banke Liljana Pavlova obećala je, na Samitu u Tirani, pomoć ogranka te banke, u rešavanju hitnih kratkoročnih potreba regiona koje proizlaze iz rata Rusije u Ukrajini.

Ta podrška će se materijalizovati kroz nove projekte koje EIB Global planira da finansira u regionu, za uvođenje čiste energije, proširenje elektroenergetskih mreža i skladišne infrastrukture, kao i za podršku privatnom sektoru u sprovođenju mera energetske efikasnosti.

Ona je potvrdila da je EIB u potpunosti usklađena sa paketom energetske podrške vrednim milijardu evra koji je najavila Evropska komisija i da namerava da igra ključnu ulogu u njegovom sprovođenju.

Pored podrške u oblasti energetike, banka EU će, kako je saopštila, intenzivirati svoj sveobuhvatni miks kreditiranja, kombinovanja sredstava i savetodavnih usluga i rasporediti više stručnjaka na terenu, kako bi podržala povezanost, zelenu i digitalnu tranziciju i sektore obrazovanja i zdravstva.

EIB će se usredsrediti i na promovisanje rasta, digitalizacije i dekarbonizacije privatnog sektora.

Češka predlaže faznu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU

Češka kao predsedavajuća Evropske unije na osnovu zalaganja EU za ubrzanje procesa članstva Zapadnog Balkana, predlaže koncept fazne integracije.

U dokumentu češkog predsedništva u koji je Tanjug imao uvid, iznose se predlozi kako da se ubrza integracija zemalja regiona u EU, a na ovom dokumentu rad treba da nastavi i Švedska, koja sledeća predsedava Uniji.

U dokumentu se navodi koncept „fazne integracije“ ka politikama EU koji ima za cilj da pruži novi impuls procesu proširenja i procesu reformi kandidata za proširenje.

U svom dokumentu, češko predsedništvo nabraja nekoliko konkretnih predloga u više oblasti.

Navedene oblasti saradnje su zajednička bezbednosna, odbrambena i spoljna politika, zajednička borbu protiv hibridnih pretnji posebno dezinformacija, prevencija šverca malokalibarskog i lakog naoružanja, izgradnja vojnih i odbrambenih kapaciteta, zatim saradanja u pravosuđu, migraciji, borbi protiv terorizma.

Predviđena je saradnja u energetici, transportu, u prehrambenoj bezbednosti, romingu, učešće Zapadnog Balkana u agencijama EU.
Predviđena je saradnja u strateškim komunikacijama, zatim uvođenje razmene između školskih ustanova, organizovanje putovanja u Brisel i evropske prestonice za mlade, a predlaže se i podrška dopisnicima medija sa Zapadnog Balkana.

Češka takođe predlaže da se Zapadni Balkan postepeno uključi u evropsko zajedničko tržište. Ali za to region treba da napravi prvo zajedničko regionalno tržište, a zatim da se izgradi most ka evropskom zajedničkom tržištu.
Istovremeno bi se pojačavala finansijska pomoć za brže reforme, a partneri sa Zapadnog Balkana bi bili pozvani na neformalne samite Unije i možda bi dobili status posmatrača u drugim institucijama EU.

Sve navedeno bi bilo bazirano na napretku u reformama i svaka zemlja bi napredovala prema svojim zaslugama.

Vučić sa Ruteom na marginama Samita

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se na marginama Samita u Tirani sa predsednikom Vlade Holandije Markom Ruteom, kojem je zahvalio na podršci evropskom putu Srbije.

Vučić je na Instagram nalogu „buducnostsrbijeav“ uz fotografiju, naveo da je imao odličan i srdačan sastanak sa Ruteom tokom kog je istakao posvećenost Srbije društvenim i ekonomskim reformama.

„Naglasio sam da je za Srbiju od ključnog interesa stabilizacija prilika u regionu, kao i da sam uveren da će Holandija biti snažan partner u našim nastojanjima da se sva regionalna otvorena pitanja rešavaju putem dijaloga“, naveo je Vučić.
Kako je dodao, sa holandskim premijerom je razgovarao i o rastućem interesu potencijalnih holandskih investitora za poslovanje u Srbiji.

„Saglasili smo se da će dobri bilateralni odnosi naših zemalja posebno ojačati kroz ekonomsku saradnju. Jedna od tema bili su i prvi dobri rezultati koje je donelo usklađivanje našeg viznog režima sa EU, čime je već vidljivo smanjen talas ilegalnih migracija“, napisao je Vučić.

Protest u Tirani, napadnut Sali Beriša

Dok traje Samit, u Tirani se održava protest opozicije koju predvodi lider Demokratske partije i bivši predsednik Albanije Sali Beriša.

Na protestu je došlo do incidenta kada je nepoznati muškarac fizički napao Berišu, prenose Reporteri.

Incident se dogodio tokom protestne šetnje koja se održava zbog, kako su naveli, „odbrane evropskih vrednosti, koje ugrožava albanski premijer Edi Rama“.

Potpisana deklaracija – niži roming između zemalja EU i Zapadnog Balkana

„Roming deklaracija“ između dela operatora iz EU i operatora Zapadnog Balkana, koja je potpisana u Tirani u cilju snižavanja cena roming saobraćaja, predviđa da će prve benefite korisnici osetiti već od oktobra 2023, izjavio je za Tanjug generalni direktor „Telekoma Srbija“ Vladimir Lučić.

On je, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, potpisao deklaraciju u ime „Telekom Srbija grupe“.

Vučić sa Makronom o regionalnim i globalnim pitanjima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se na marginama Samita u Tirani sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom.

Vučić je, na Instagram nalogu, naveo da je imao srdačan susret sa Makronom sa kojim je razmenio mišljenja o, kako je naveo, aktuelnim globalnim pitanjima, ali i o povezivanju Zapadnog Balkana sa EU i evropskom putu Srbije.

„Razgovarali smo i o regionalnoj stabilnosti, a ja sam ponovio doslednu posvećenost Srbije očuvanju mira i dijalogu, kao jedinom načinu za rešavanje svih pitanja“, napisao je predsednik Vučić.

Rama: Ovde je rokenrol, a u Briselu samo simfonija

Albanski premijer Edi Rama ocenio je, povodom Samita čiji je domaćin, da region nikada nije bio bolji u svojoj istoriji, a posebno Albanci, kako u Albaniji, tako i na Kosovu.

Rama je, na pitanje da li je moguće da se danas nađe rešenje za kosovsko pitanje, rekao da bi želeo da EU „ima takvu magičnu moć“, ali da to nije slučaj. Istakao je da je dijalog težak i da je potrebno vreme.

Rama je, na pitanje o važnosti toga što se Samit održava u Tirani, odgovorio: „Ovde je rokenrol, a u Briselu samo simfonija, i zato su svi srećni što su ovde.“

Na pitanje da li će Srbija potpisati planiranu deklaraciju, rekao je da nije informisan da postoji ikakav problem.

Vučić sa Orbanom o zajedničkim planovima i projektima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom na marginama skupa u Tirani.
Razgovarano je o zajedničkim planovima i projektima, globalnim kretanjima i o razvoju situacije u regionu, uz dogovor da se što pre ponovo sastanu.

Borelj: Novi tekst predloga prosleđen Beogradu i Prištini

Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj kazao je da je nova verzija predloga u dijalogu već prosleđena Beogradu i Prištini.

Borelj je, po dolasku na Samit u Tirani, rekao novinarima, na pitanje o dijalogu, da je trenutno važan trenutak za to.

„Spor oko tablica je završen. Sada strane moraju da se angažuju oko dijaloga uz predlog koji je na stolu, a kojem su značajan doprinos dale Nemačka i Francuska“, objasnio je Borelj.

Vučić razgovarao sa Željkom Cvijanović

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Tirani sa srpskim članom i predsedavajućom Predsedništva BiH Željkom Cvijanović.

„Najdraži razgovor. Naravno, sa Željkom Cvijanović“, napisao je Vučić na Instagramu.

„Sa dragim prijateljem, predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na Samitu Evropska unija – Zapadni Balkan u Tirani“, navela je Cvijanovićeva na svom Instagram nalogu.

Fon der Lajen uoči samita: Zapadni Balkan ponovo napreduje

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da je ponovo vidljiv napredak u tom regionu. Fon der Lajen je, u izjavi novinarima, kazala da će današnji skup biti zanimljiv, jer se radi o praktičnom napretku regiona koji je važan EU.

„Prva tema biće energetska bezbednost, i uspostavili smo energetski paket. On predviđa 500 miliona evra koje će zemlje Zapadnog Balkana dobiti za pomoć svojim budžetima i privredi, i 500 miliona evra za ulaganje u obnovljivu energiju, energiju budućnosti“, naglasila je ona. Dalja tema, kazala je, biće besplatan roming između EU i Zapadnog Balkana.

„Naravno, razgovaraćemo i o pristupnim procesima. Raduje me što BiH teži ka statusu kandidata. Lepo je što su Severna Makedonija i Albanija usred otvaranja pristupnih pregovora. Ponovo imamo napredak na Zapadnom Balkanu“, istakla je ona.

Mišel: Budućnost Zapadnog Balkana je u EU

Predsednik Saveta EU Šarl Mišel ocenio je da je taj skup važan i simboličan.

„Poslednjih meseci smo puno radili na približavanju i integraciji, na napretku saradnje sa Zapadnim Balkanom. Potpuno sam uveren da će budućnost Evrope i budućnost naše dece biti bezbednija i prosperitetnija kada Zapadni Balkan bude deo EU. Mi se približavamo jedni drugima, reforme su neophodne i svako treba da preuzme svoju odgovornost“, ukazao je Mišel.

Vučić sa Mišelom o pitanjima od interesa za Beograd i Brisel

Predsednik Aleksandar Vučić sastao se u Tirani sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom.

„Sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom razgovarao sam o svim pitanjima od interesa za Beograd i Brisel“, napisao je Vučić na Instagramu.

https://www.instagram.com/buducnostsrbijeav/?utm_source=ig_embed&ig_rid=d1ae4241-fb16-4f99-b6c9-e5cc80ba86a3

Vučić sa Ramom o „Otvorenom Balkanu“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je u Tirani, gde učestvuje na samitu EU-ZB, sa premijerom Albanije Edijem Ramom o inicijativi „Otvoreni Balkan“.

„Sa prijateljem Edijem Ramom razgovarao sam o inicijativi „Otvoreni Balkan“ i našim zajedničkim pitanjima“, napisao je Vučić na Instagramu.

Osmani: Samit nije mesto za dijalog Beograda i Prištine

Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani, uoči početka Samita EU–Zapadni Balkan u Tirani, rekla je da to nije mesto gde treba da se vode pregovori između Beograda i Prištine.

Osmanijeva je, odgovarajući na pitanje da li će razgovarati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem o dijalogu Beograda i Prištine, rekla da je Samit posvećen Evropskoj uniji i Zapadnom Balkanu.

„Ovo nije mesto gde treba da se razgovara o dijalogu Kosova i Srbije, to je odvojen proces“, navela je Osmanijeva.

Osmanijeva je naglasila da je Prištini potrebno da EU pređe sa reči na dela, kao i za liberalizaciju viza.

„Danas ću da najavim liderima EU da ćemo podneti aplikaciju za članstvo u EU do kraja ove godine“, navela je Osmanijeva.

Vučić se sastao sa Ursulom fon der Lajen

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Tirani, gde učestvuje na samitu EU–ZB, sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

„Vrlo dobar razgovor sa Ursulom fon der Lajen. Zahvalio sam na 165 miliona evra pomoći srpskom energetskom sektoru i razgovarao sam o svim aktuelnim pitanjima između Srbije i EU“, napisao je Vučić na Instagramu.

Vučić: U Tiranu sam došao kako bismo imali šansu da kažemo šta mislimo

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je po dolasku u Tiranu, gde učestvuje na Samitu lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana, da je uvek bolje biti za stolom, jer, kako je rekao, „kada niste, onda ste na meniju“.

Vučić je rekao da je nakon konsultacija na državnom nivou odlučio da ipak dođe na Samit u Tirani jer će na taj način Srbija imati šanse da kaže šta misli o pregovorima sa Prištinom i o pregovorima o pristupu EU.

Vučić je to izjavio odgovarajući na pitatanje novinara „zašto je na kraju ipak došao, iako je prvo najavljivao da neće doći“.

„Bilo je više razloga zbog kojih smo se dvoumili da dođemo. Neka su se ticala Kosova i Metohije, a neka su vezana za dijalog sa EU. Nakon konsultacija sa državnim organima je odlučeno da ipak dođemo jer smatramo da ćemo tako imati šansi da nešto kažemo o tome šta mislimo o dijalogu i pregovorima sa EU“, rekao je Vučić.

Vučić je dodao da Srbija ostaje posvećena evropskom putu i pregovorima sa EU, ali da u isto vreme mora da zaštiti i sopstvene interese. Kako je naveo, u Tiranu je došao da sasluša političare iz EU i regiona, ali i da im kaže šta misli, jer je važno da Srbija dobije podršku za rešavanje energetskih pitanja. Ističe i da je rešavanje telekomunikacijskih pitanja i rominga važno za Srbiju.

Na pitanje novinara austrijske televizije da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji, Vučić odgovara da je Srbija nezavisna zemlja i da zna koje su naše obaveze prema EU i šta EU očekuje kad su sankcije u pitanju, ali i da Srbija postavlja pitanje teritorijalnog integriteta i da je bila napadnuta 1999. godine.

Na konstataciju novinara da je Srbija previše bliska Rusiji, Vučić odgovara da je Srbija nezavisna zemlja.

„Lako je izneti lažne i fabrikovane optužbe protiv Srbije. Samo da vam kaže, ja verujem da ste svi pročitali, pre 9-10 meseci, da će Srbija po nalogu Rusije napasti zemlje u region kako bi izazvala dodatne nesigurnosti i nestabilnost u regionu. A mi smo sve to osporili, ne samo rečima već i našim postupcima. Ali na kraju istina izađe na videlo, a to je da je Srbija nezavisna zemlja na evropskom putu i tamo će i ostati“, zaključio je Vučić.

Samit lidera EU – Zapadni Balkan održava se u Tirani, prvi put u nekoj od zemalja regiona. Pored najvišnih zvaničnika EU, na ovom skupu učestvuju i lideri 27 zemalja članica, kao i regiona. Srbiju predstavlja predsednik Aleksandar Vučić.

Lideri Evropske unije i država članica potpisali su zajedničku Deklaraciju, kojom se potvrđuje potpuna i nedvosmislena opredeljenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU.

Predsednik Vučić je na samitu prisustvovao i potpisivanju Roming deklaracije između mobilnih operatera Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana.

Uoči Samita EU – Zapadni Balkan u Tirani, evropski zvaničnici u Briselu istakli su da će glavna poruka sastanka biti nedvosmislena podrška članstvu regiona u EU i poziv na ubrzanje procesa pristupanja.

 

Izvor Tanjug/RTS, 06. decembar 2022.

 

Vučić: Novi francusko-nemački predlog neodgovarajući

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da novi tekst francusko-nemačkog predloga koji su Beograd i Priština dobili u odnosu na prethodni nije poboljšan u onome što je navažnije za Srbiju.

Govoreći o novoj verziji francusko-nemačkog predloga, Aleksandar Vučić je rekao da nam „nisu izašli u susret onome što je traženo“.

„Spremni smo da razgovaramo, ništa ne odbijamo unapred, osim što smo u pisanoj formi, ne samo usmeno jasno stavili do znanja šta su naše crvene linije i ono što ne možemo da prihvatimo. Spremni smo da razgovaramo, spremni smo na kompromisna rešenja i nastavićemo da razgovaramo“, rekao je predsednik.

O predlogu će se tek razgovarati, nema rokova

Predsednik Vučić rekao je da će se sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem sastati kada to predlože posrednici iz EU, a povodom francusko-nemačkog predloga naveo da će se o njemu tek razgovarati i da u tom dokumentu nema rokova za postizanje sporazuma.

„Ne mogu da kažem da sam 100 posto ‘protiv’ ili ‘za’, o tom dokumentu treba da raspravljamo i onda ćemo videti, moramo da pričamo jedni s drugima i da se uzdržimo od jednostranih poteza i akcija, jer je to nešto što može da naudi celom procesu“, rekao je Vučić.

Istakao je da nema sumnje da će se ubuduće ozbiljno raditi da bi se postiglo kompromisno rešenje.

„Pravo pitanje nije kada i gde ću se sastati sa Kurtijem već šta će biti sadržaj razgovora i tog kompromisnog rešenja, jer stižu razne poruke sa raznih strana. Moramo biti garant mira i bezbednosti i stabilnosti u regionu“, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da je to što su dobili početak i da predlog ne može da ima vremenski okvir.

„Čuli ste danas i Žozepa Borelja. Koliko je to neozbiljno da za tri meseca treba da rešimo nešto što traje stotinu i više godina. To je neozbiljno i neodgovorno i kada čujete da neko insistira na rokovima, a 10 godina ne može da se implementira ZSO, jer jedna strana to ne želi. Valjda to prvo treba da se implementira, pa da se dogovaramo o nečem drugom“, istakao je Vučić.

On je dodao da se u predlogu zato i ne pominju rokovi, jer su ljudi mudri i znaju da to ne može, ali da je važno da se razgovara i da se pronalaze kompromisna rešenja da bi se, kako je rekao, sačuvale glave i Srbima i Albancima, a ekonomije išle napred.

On je ocenio i da je današnji sastanak bio lekovit, jer su mogli da čuju jedni druge i da je važno da se sačuvaju mir i stabilnost.

„Pitanje kog dana će se desiti provokacija koja će poremetiti mir“

Vučić je, komentarišući situaciju na Kosovu i Metohiji i ulazak policije na sever pokrajine, rekao da se zbog odluka prištinskih vlasti postavlja pitanje kojeg dana će se desiti neka nova provokacija koja može da poremeti mir i stabilnost.

„Danas su ponovo suprotno Briselskom sporazumu i svemu što je dogovoreno slali policiju i do zuba naoružane policajce na sever, kao što sam rekao i pre nekoliko dana, samo se pitate kog dana će neka nova provokacija ili nešto novo da se dogodi što može da poremeti stabilnost i mir“, kazao je Vučić.

Kosovska policija je pokušala da upadne u opštinske izborne komisije, da zauzme zgrade, došlo je do manjih sukoba, snage kosovske policije su se povukle, rekao je Vučić i dodao da je dobro to što, prema sadašnjim informacijama, nema vesti o stradalima.

„Verujem i nadam se da će tako i ostati“, rekao je predsednik.

Što se tiče tajminga kada je napad izvršen, kako kaže Vučić, ne zna šta je tim ljudima u glavama da izazivaju sukobe, nestabilnost i tenzije svake nedelje.

„Pred nama nije lak i jednostavan period, ali je važno da ostanemo zajedno i sa svojim narodom na KiM, ali je važno i da sa Albancima dogovorimo sve što je moguće da mir bude održan i sačuvan“, navodi.

Dodaje da veruje da će i specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak imati važnu ulogu u smirivanju tenzija na Kosovu i Metohiji.

Uobičajena priča prištinskih političara

Izjava predsednice privremenih prištinskih institucija Vjose Osmani da se on rukovodi političkim razmišljanjem iz prošlosti – uobičajena priča.

„Slušao sam to i danas na Samitu, to je uobičajeno. Svako ko nije za to da juče prizna nezavisnost Kosova, ovo govorim metaforično, taj je čovek prošlosti, to su ljudi koji se oslanjaju na prošlost, a valjda su ljudi budućnosti oni koji bi da učine sve što oni žele“, kazao je Vučić.

Predsednik ponavlja da je to uobičajen narativ, koji nije nimalo promenjen.

Sankcije nismo uveli iz poštovanja prema onome što smo preživeli

Predsednik Vučić je izjavio da naša zemlja nije uvela sankcije Rusiji iz poštovanja prema svemu onome što je narod Srbije preživeo trpeći sankcije 10 godina.

„Rekao sam im da je taj odnos prema sankcijama pre svega odnos prema nama Srbima i građanima Srbije, a ne prema nekom drugom. To je pitanje poštovanja prema nama i onome što smo prošli 10 godina trpeći sankcije kojima smo bili izloženi. Videli smo da te sankcije ne donose ništa dobro ni građanima ni narodu, te nije prirodno da mi budemo ti koji ćemo u tim sankcijama učestvovati“, poručio je Vučić.

Naglasio je da ne može da otkrije novinarima sve što je rekao na Samitu, ali da je bio jako otvoreni i direktan i da su mu svi zahvalili na tome.

„Različiti su naši odnosi po pitanju teritorijalnog integriteta ili rušenja energetske infrastrukture danas u Ukrajini. Podsetio sam ih da je tako rušena i energetska infrastruktura i u Srbiji i pokazao im dokumenta. Ali po pitanju sankcija, taj stav je malo drugačiji i mi imamo svoj stav, ali smo dobro razumeli poruku EU, dobro smo razumeli na koga se to odnosi“, istakao je Vučić.

Na pitanje da li će ipak uvesti sankcije Rusiji, Vučić je odgovorio da o tome ne odlučuje EU.

 

Naslovna fotografija: Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

 

Izvor Tanjug/RTS, 06. decembar 2022.

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u