„Na srpskom reformskom putu postoji jedna ‘crna tačka’. To su strukturne reforme. Mi smo četiri puta bili na toj krivini i četiri puta smo sleteli sa druma i dalje nastavljali kroz trnje svojim stranputicama i prečicama.”
Ovo je početkom aprila 2018. godine izgovorio Dušan Vujović na jednom naučnom skupu u Savezu ekonomista Srbije. U tom trenutku iza Vujovića je bila uspešna prva faza fiskalne konsolidacije, a ispred njega – izlazna vrata Vlade Republike Srbije. Ispred novog ministra finansija ostao je zadatak: reforma javnih preduzeća, koju u principu, resorni ministar nikad ne može da sprovede bez političke podrške.
I sam Vujović, govoreći o fiskalnoj konsolidaciji koja je podrazumevala i bolne mere smanjenja plata i penzija, obavezno je isticao: „Ja sam zahvalan na tom političkom prozoru, koji mi je otvoren”.
Ipak, Vujović je taj politički prozor iskoristio i uveo u red srpske javne finansije budžetom za 2015. godinu. Otvara li sada predsednik Aleksandar Vučić, sa više od četiri godine zakašnjenja, novi politički prozor aktuelnom ministru finansija Siniši Malom kada iz Osla poručuje da su „u energetskom sektoru Srbije moguća promena rukovodstva u četiri od ukupno pet kompanija”.
I da li se na otvaranje tog političkog prozora Srbija obavezala i novim programom sa Međunarodnim monetarnim fondom?
Bord direktora MMF-a bi, nakon što poslanici usvoje budžet za 2023. godinu (što je prethodni uslov za aranžman), trebalo Srbiji da odobri stend baj program, kao podršku u aktuelnoj krizi na osnovu koga će naša zemlja moći da pozajmi 2,4 milijarde evra. Kako se navodi u saopštenju Fonda, „srpske vlasti bi trebalo da usvoje novi zakon za jačanje upravljanja državnim preduzećima”.
Izdaci za nabavku finansijske imovine
A koliko su javna preduzeća naša „crna tačka” vidimo i ovih dana u predlogu budžeta za 2023. godinu o kome poslanici raspravljaju u Narodnoj skupštini. Samo za pokrivanje minusa u poslovanju EPS-a i Srbijagasa građani naše zemlje će dogodine morati da plate 117 milijardi dinara, što je nešto manje od milijardu evra. Prošle godine su, kako možemo da vidimo iz rebalansa budžeta za ovu godinu, to platili još više – 153 milijarde dinara (1,3 milijarde evra).
Kad se samo pogledaju ove dve brojke koje se u dva budžeta vode pod stavkom „izdaci za nabavku finansijske imovine”, jasno je zašto su javna preduzeća „crna tačka” na srpskom reformskom putu sa kog naše javne finansije zaista mogu da skliznu u provaliju. Jer, sledeće godine deficit u državnoj kasi bio bi upola manji da ovih rashoda nema. Samo je trebalo da prođe više od četiri godine, da loše upravljanje EPS-om i Srbijagasom poreski obveznici plate više od dve milijarde evra, da bi to shvatio i predsednik Aleksandar Vučić.
A kada je u novembru 2014. godine, suočena s bankrotom, delegacija pregovarača iz Srbije otišla u Vašington i pokucala na vrata zgrade MMF-a u Pensilvanija aveniji, jedan od direktora Fonda Dejvid Lipton ih je, prepričavali su posle svedoci, pažljivo slušao, zapisivao i na kraju na papiru nacrtao trokraki Mercedesov znak. Jedan krak bio je budžet i njegovo uravnoteženje, drugi stabilnost finansijskog sektora, a treći krak bile su strukturne reforme i reforma preduzeća u državnom vlasništvu.
Mercedesov znak jeste Srbiju spasao bankrota, ali je sve vreme bio dvokraki. Sve ove godine nedostaje treći krak i na tome će, sasvim sigurno, biti akcenat tokom novog aranžmana sa Fondom, jer kako to kaže Fiskalni savet u najnovijem izveštaju kojim analizira budžet za 2023. godinu: „EPS finansijski krvari”.
Iako se o budžetu za 2023. godinu Fiskalni savet dosta pozitivno izjasnio, u izveštaju nedvosmisleno navodi da je „najveći problem javnih finansija Srbije nesporno ogroman trošak za EPS i Srbijagas”.
Uz to, u Savetu su primetili da je EPS-u u budžetu dodatno dodeljeno još 85 miliona evra za nabavku rudarske mehanizacije, a pojavila se i nova stavka sa subvencijama od oko 130 miliona evra za ublažavanje posledica energetske krize, koja nije objašnjena.
I to nije sve. Tu je još i 90 miliona evra za otplatu rata garantovanog kredita od 200 miliona evra koji je Srbijagas uzeo na proleće 2022. godine, a u 2023. godini neće biti u mogućnosti da ga otplaćuje. Dakle, direktan budžetski trošak javnih preduzeća iz energetskog sektora u 2023. godini je znatno veći od jedne milijarde. Sa svim ovim rashodima, to je na nivou od oko 1,2 milijarde evra, izračunao je Fiskalni savet.
Ali ni to nije sve. Budžetom za 2023. godinu predviđa se i novo zaduživanje ova dva preduzeća uz garanciju države. Inače, posle krize iz 2008. godine poreski obveznici su već jednom vraćali dugove Srbijagasa u iznosu od oko milijardu evra, jer ova kompanija nije bila u stanju da izmiruje svoje obaveze prema kreditorima, a za te zajmove je država garantovala. Kad su garancije aktivirane, poreski obveznici su morali da preuzmu taj trošak.
Za sledeću godinu planirano je zaduživanje ovih preduzeća uz garanciju države u ukupnom iznosu do milijardu evra, što opet može da bude budžetski trošak.
Posledice missmenagementa
U prvih devet meseci ove godine EPS je poslovao sa gubitkom od 676,6 miliona evra. EPS je i prošlu godinu, pre svega jer je od oktobra uvozio skupu struju, završio u minusu. Kada je reč o Srbijagasu, Fiskalni savet je izračunao da je dosadašnja budžetska podrška za ovo preduzeće dostigla 1,3 milijarde evra.
Inače, MMF je u okviru prethodnog aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom (PCI program), koji nije bio obavezujući, vrlo često ukazivao da je problem u EPS-u loše upravljanje. To je ono što Fond zove missmenagement.
A i pre MMF-ovih izveštaja bilo je samo dovoljno videti saopštenja zvanične statistike s kraja 2016. i početka 2017. godine da bi bilo potpuno jasno da je ono kako je tadašnji v.d. direktora EPS-a Milorad Grčić upravljao EPS-om missmenagement po definiciji.
Tako je Republički zavod za statistiku objavio da je u sektoru proizvodnje električne energije u prvom tromesečju 2017. godine zabeležen međugodišnji pad proizvodnje od 12,5 odsto. To je bila posledica lošeg planiranja proizvodnje prve Grčićeve zime na čelu EPS-a. Koja je, na nesreću novog v. d. direktora, bila hladna, a nije bilo obezbeđeno dovoljno rezervi uglja pa je to dovelo do pada proizvodnje struje.
Isto takva je bila i poslednja Grčićeva zima na čelu EPS-a. Hladna. I po bilanse EPS-a još hladnije. Pa se u noći između 12. i 13. decembra prošle godine dogodio energetski kolaps kada je stala Termoelektrana „Nikola Tesla”, srce srpskog elektroenergetskog sistema. I to usred savršene energetske oluje kada su cene struje na tržištu krenule da rastu.
MMF je i tada u svom saopštenju, kada je o EPS-u reč, napisao sledeće: „Nedavni poremećaji u domaćoj proizvodnji električne energije pokazali su hitnost rigorozne reforme u glavnim energetskim kompanijama”, naveo je MMF prošle zime.
Da se bilansi EPS-a pogoršavaju, pisali su za bilten Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Edvard Jakopin i Nataša Čokorilo. „EPS je u 2021. godini rapidno pogoršao svoje bilansne pozicije. U odnosu na 2020, učešće u BDP-u je smanjeno sa 2,23 na 1,38 odsto”, pišu autori ovog biltena.
Gubitak kompanije iznosio je oko 150 miliona evra, dok je zaduženost povećana na tri milijarde evra, ukupni kumulirani gubitak iz ranijih godina je 1,7 milijardi evra.
Jakopin i Čokorilo pišu da se performanse poslovanja pogoršavaju još od 2018. godine.
Čini se, da kao što u novembru 2014. godine smanjenje plata i penzija više nije moglo da se odlaže, da ni sada neće više moći da se odlaže reforma ova dva kapitalca koji posluju u sektoru energetike.
Sledeća 2023. godina za to će biti prelomna, jer će to biti peti put u našoj ekonomskoj istoriji da stojimo na crnoj tački reformskog puta.
Muke Milke Planinc
Prvi neuspeli pokušaj strukturnih reformi bila je fiskalna konsolidacija Milke Planinc iz osamdesetih godina prošlog veka. Započeta 1982. godine, napuštena je posle dve godine godine primene.
„MMF insistira da svodimo potrošnju u realne okvire, ne ulazeći u to u kakvim okolnostima ćemo to ostvariti. Njih zanima konačan rezultat – da se ukupna potrošnja kreće u realnim okvirima”.
Iako ova izjava i danas zvuči aktuelno, ovo nije u Narodnoj skupštini izgovorio ministar finansija Siniša Mali. Ovo je tadašnja predsednica Saveznog izvršnog veća Milka Planinc izjavila 23. novembra 1983. godine u intervjuu Radio-televiziji Zagreb. Intervju je dnevni list Politika preneo sutradan. Bilo je to vreme kad je SFRJ suočena sa bankrotom zatražila aranžman sa MMF-om.
„Nema čarobnog štapića kojim ćemo iz ovih nevolja izaći preko noći. Bila bi varka, laž kada bi se tako nešto ponudilo”, rekla je tada Milka Planinc.
U knjizi Jugoslavija, država koja je odumrla, profesor Dejan Jović piše kako je Milka Planinc, kao savezna premijerka vrlo brzo shvatila da je ideologija jedno, a praksa drugo i da „ideološke formule ne mogu biti odgovor na stvarnu ekonomsku krizu”. Za sprovođenje strukturnih reformi bila je neophodna konfrontacija sa partijom. „Takva bi se konfrontacija teško mogla očekivati i u liberalno-demokratskim poretcima, u socijalizmu bi to potkopalo temelje sistema”, piše Jović.
On dalje dodaje kako su tenzije između partije (koja nije želela značajne promene) i vlade (koja je želela neke, ali još uvek u okviru ideološkog programa koji je određivala partija) blokirale saveznu ekonomsku politiku 1984. godine.
„Oni su na mene gledali sumnjičavo, mnogi uvreni da sam špijun MMF-a u njihovim redovima”, govorila je kasnije, 1998, o tom periodu Milka Planinc u intervjuu profesoru Dejanu Joviću čiju su izvodi i objavljeni u knjizi Jugoslavija, zemlja koja je odumrla.
Zanimljivo je i kako je 10. juna 1985. godine sarajevsko Oslobođenje prenelo da je predsednica SIV-a za američki Njuzvik izjavila da „kada jedna zemlja mora da plaća svoje dugove iz svog nacionalnog bruto proizvoda, normalno je da ostaje manje novca za domaću potrošnju“.
Mi, međutim, ne možemo trošiti više nego što imamo. To nisu restriktivne, nego realistične mere, rekla je tada Milka Planinc.
Pokušaj Ante Markovića
Druga fiskalna konsolidacija bila je ona koju je započeo Ante Marković, koji je predsednik jugoslovenske savezne vlade postao nakon kolektivne ostavke prethodne vlade Branka Mikulića, 30. decembra 1988. godine.
Poslednji jugoslovenski premijer je osnovne smernice za vođenje ekonomske politike u 1990. godini, postavio u decembru 1989. godine. Bile su to, kako je pisao nedavno preminuli ekonomista Vladimir Gligorov: realizacija sistemskih promena, uspostavljanje institucija, mehanizama i infrastrukture novog privrednog sistema, stvaranje uslova za vođenje makroekonomske politike, transformacija društvene svojine u društveni kapital, zamena dotadašnjeg sistema raspodele sa sistemom u kome će osnovni poslovni rezultat biti dobit (profit), a cena rada utvrđena na osnovu kolektivnih ugovora, reforma države i stvaranje uslova za njeno funkcionisanje. Tim merama prešlo bi se u sistem „modernog socijalizma”, kako je pisao Gligorov.
Međutim, usledila je dezintegracija jugoslovenskog prostora, a zatim je 1991. godine počeo i rat, kasnije i sankcije. I tako je propao drugi pokušaj fisklane konsolidacije.
Deda Avram i nastavljači
Treći pokušaj je bio onaj Dragoslava Avramovića iz januara 1994. godine, koji je uspostavio stabilnost kursa.
Međutim, on je na kratak rok dao rezultate, ali Avramović je znao da je za uspeh programa na duži bilo neophodno nešto za šta nije imao političku podršku. A to je bilo reformisati državu, banke, privatizovati preduzeća.
Avramović tada, čak pod pritiskom Mire Marković, supruge tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, pravi prvi kompromis. On je jezičke prirode. Privatizaciju zove „demokratizacija vlasničke svojine”. Smenjen je u Saveznoj skupštini u maju 1996. godine.
Četvrti program fiskalne konsolidacije bio je onaj posle demokratskih promena, a idejni tvorci tog programa bili su Miroljub Labus, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić.
Za Kopaonik biznis forum reviju, publikaciju koja se svake godine izdaje povodom ovog događaja, Dušan Vujović je 2018. godine o tom programu pisao ovako:
„Ovaj program je uspeo da smiri inflaciju, stabilizuje kurs i pokrene privredni rast podsticanjem agregatne tražnje prevashodno iz eksternih izvora finansiranja (grantovi, doznake i novo zaduživanje). Iako je rast dohodaka dočekan sa oduševljenjem, ovaj način pokretanja ekonomskog rasta proizveo je dva neželjena efekta: podstakao je rast strukturnog fiskalnog deficita i rast trgovinskog deficita i deficita tekućeg računa plaćanja. Ove slabosti su se ispoljile punom merom tek kada su, predvidivo, presušili grantovi, a zatim naglo pale doznake i poskupelo inostrano zaduživanje nakon izbijanja globalne finansijske krize 2008. godine”, opisao je Vujović kako je propao četvrti pokušaj reforme javnih finansija.
Peti pokušaj bio je onaj koji je budžetom za 2015. godinu sproveo Dušan Vujović. Na kraju 2014. godine deficit je bio jedan od najvećih u Evropi (6,6 odsto BDP-a), dok je na kraju njegovog mandata 2017. godine Srbija imala konsolidovani suficit od 1,2 odsto BDP-a.
Izraženo u evrima, manjak na nivou cele države bio je veći od dve milijarde evra, dok je na kraju 2017. godine konsolidovani suficit bio oko 430 miliona evra. Učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu na kraju 2014. godine iznosilo je oko 70 odsto BDP-a, dok je na kraju 2017. taj nivo bio 61,4 odsto.
Crna tačka Siniše Malog
Međutim, svi prethodni programi: Milke Planinc, Ante Markovića, Dragoslava Avramovića i demokratskih vlasti posle 2000. godine doneli su izvesna budžetska i makroekonomska poboljšanja. Baš kao i program Dušana Vujovića. I svi su na „crnoj tački”, a to su strukturne reforme, skrenuli s puta nizbrdo u provaliju.
Od preostalih strukturnih reformi dva najtvrđa oraha su EPS i Srbijagas. Ali i ostala javna preduzeća.
Na toj „crnoj tački” trenutno stoji ministar finansija Siniša Mali. MMF će, u načelu, pred njega postaviti gotovo isti zahtev kao pred Milku Planinc pre 40 godina – sprovesti strukturne reforme. A glavni prekidač je ovoga puta u Kolubari. Tamo su i nula i faza srpskih reformi.
Od toga kako će Siniša Mali prespojiti nulu i fazu u EPS-u i Srbijagasu zavisi hoće li Srbija preskočiti crnu tačku srpskih reformi. Ili će i ovoga puta krenuti nizbrdo. Peti put u provaliju.
Autor Anica Telesković
Izvor RTS Oko, 6. novembar 2022.
Naslovna fotografija: Tanjug/Sava Radovanović/nr
BONUS VIDEO:
