Konflikt u Ukrajini stigao je do svoje prekretnice pošto je ruska vojska ojačana, a režim u Kijevu slabi, ocenili su kolumnisti američkog lista Njuzbik Dejvid Randel i Majkl Gfoler.
„Ruska vojska je opremljena najsavremenijim naoružanjem i, suprotno brojnim izveštajima na Zapadu, daleko je od demoralizacije. Ukrajina je, s druge strane, iscrpela svoje arsenale i potpuno zavisi od vojne strane podrške”, naveli su.
Njuzvik prenosi stav šefa američkog združenog generalštaba, generala Marka Milija, da je „Ukrajina učinila sve što je mogla”.
Njegovi kolumnisti su, pomalo neočekivano, ukazali:
„Ukrajinske granate su odnele živote stotina civila u Donbasu, a postoje i izveštaji o ratnim zločinima ukrajinskih oružanih snaga. Bio bi istinski moralan čin okončati ovaj rat pregovorima, a ne produžavati patnje ukrajinskog naroda u sukobu u kome je malo verovatno da će pobediti, a da ne budu rizikovani i životi Amerikanaca”.
U nastavku su naglasili da je „Ukrajina već izgubila” i da Ukrajina praktično nema šanse da pobedi u sukobu, povukavši paralele sa američkim građanskim ratom.
Članak u Njuzviku je objavljen pod naslovom „Lekcije iz građanskog rata u SAD pokazuju zašto Ukrajina ne može da pobedi” i oprezno je smešten u odeljak „Mišljenja”, jer je preovladavajući ton publikacija o specijalnoj operaciji u američkim medijima drugačiji.
„Tokom ranih godina američkog građanskog rata, predsednik Abraham Linkoln ušao je u ono što je on sam tada smatrao ograničenim sukobom sa sunarodnicima sa kojima je težio mirenju. I tek nakon tri godine ratnog tapkanja u mestu, obratio se generalu Grantu sa zahtevom da postigne bezuslovnu kapitulaciju neprijatelja. Grant je opet dao kart blanš generalu Vilijamu Šermanu da natera Džordžiju da zavija i da rat dovede do krvavog završetka.
U nastavku „paralele”, američki list ukazuje:
„Predsednik Putin je čekao samo šest meseci pre nego što je prešao sa specijalne vojne operacije na rat punog razmera. Sa početnom ofanzivom od 150.000 vojnika, očekivao je brzu pobedu praćenu pregovorima o ključnim pitanjima za njega: ruskoj kontroli Krima, ukrajinskoj neutralnosti i autonomiji ruskog stanovništva u Donbasu. Ali, pogrešio je. Nije računao na tvrdoglavi otpor Ukrajine, niti na masovnu vojnu i ekonomsku intervenciju Zapada. Suočen sa realnošću, Putin je promenio strategiju. Dao je odrešene ruke svom generalu Šermanu da natera Ukrajinu da zavija”.
„Putin je ne tako davno predao Sergeju Surovikinu generalnu komandu nad vojnom specijalnom operacijom u Ukrajini. Surovikin dolazi iz tehnološki naprednih Vazdušno-kosmičkih snaga, ali se borio i ‘na zemlji’ u Avganistanu, Čečeniji i Siriji, gde je zaslužan za spas Asadovog režima. On je otvoreno izjavio da više neće biti polumera u neprijateljstvima i počeo je metodično da uništava infrastrukturu Ukrajine, precizno navođenim raketnim udarima”.
Vojskama su potrebne železnice i kao što je Šerman sistematski razarao puteve snabdevanja Atlante, tako Surovikin kida ukrajinsku elektromrežu koja hrani železnicu. Ukrajinski gradovi su uronjeni u mrak i hladnoću, ali se čini da se Surovikin slaže sa generalom Šermanom da je rat surovost i da se ne može popraviti.
A čim se ukrajinska crnica dobro zaledi, Rusi će krenuti u masovnu ofanzivu. Oni su je, ako pogledate važno transportno čvorište – grad Bahmut, zapravo, već započeli”.
Izvor Fakti, 9. decembar 2022.
Naslovna fotografija: Alexander Nemenov/AFP via Getty Images
BONUS VIDEO:
