Predsednik Rusije Vladimir Putin upozorio je danas da bi bilo koja država, koja se usudi da napadne Rusiju nuklearnim oružjem, bila „zbrisana sa lica zemlje”.
Putin je rekao da Rusija nema uredbu da prva pokrene preventivan nuklearni napad, za razliku od SAD, ali da rusko napredno hipersonično oružje garantuje Rusiji da može da odgovori silovito, ukoliko ikada dođe u opasnost.
Rusija redovno izvodi nuklearne vežbe,poručio je, i ništa ne krije.
„Redovno izvodimo vežbe naših nuklearnih snaga, vidite sve, mi to ne krijemo. Obaveštavamo, kako je to neophodno po našim sporazumima sa SAD. Obaveštavamo naše partnere da takve vežbe izvodimo. Oni takođe rade isto”, otkrio je Putin.
Ruski predsednik je takođe izjavio da Moskva razmatra smanjenje proizvodnje nafte.
Odgovarajući na pitanje o uvedenom ograničenju cene nafte sa Zapada, lider Rusije istakao je da niko ne treba da se brine za budžet zemlje, jer uvedena ograničenja ne dotiču ekonomiju Rusije.
Kako je objasnio, cene nafte koju Moskva prodaje svakako ulaze u okvire, koje su na Zapadu odlučili da navedu kao nekakav limit. „Neće biti nikakvih gubitaka”, rekao je. Međutim, ovakvo ponašanje je vrlo loše za globalno energetsko tržište. „Ovo je nepromišljena odluka”, istakao je. Biće problema ukoliko korisnici budu određivali cene, ovo će dovesti do kolapsa, zaključio je Putin.
Moskva neće nastaviti da isporučuje svoje energente zemljama koje su donele ovu odluku, a razmatra se i još jedna mera – smanjenje proizvodnje nafte, poručio je lider.
Na konferenciji za štampu koja je usledila nakon današnjeg sastanka zemalja članica Evroazijske ekonomske unije, Putin je ponovio da zemlje partneri dobijaju gas po ceni koja je i do deset puta manja od one koja je sada u Evropskoj uniji. Ovo je, kako je rekao, urađeno kako bi prijateljske zemlje mogle da planiraju svoju ekonomiju i vode računa o privredi. U naredne dve godine očekuje se i formiranje jedinstvenog tržišta gasa u Evroazijskog ekonomskoj uniji, naglasio je.
Zemlje članice EAEU i Rusija rade na formiranju jedinstvenog energetskog tržišta, rekao je ruski lider, ponovivši ono što je već bilo rečeno ranije tokom dana. „Ne postoje nikakve prepreke i nesporazumi o tome kako bi trebalo postići ove rezultate”, izjavio je.
Osim toga, u planu je i formiranje jedinstvenog tržišta elektroenergije, dodao je Putin.
Predsednik Rusije dodao je i da Rusija i Indija planiraju da pojačaju saradnju u sferi trgovine naftom, naftnim derivatima, ugljem i đubrivima.
Što se tiče trojnog gasnog saveza Rusije, Kazahstana i Uzbekistana, dodao je da misli da ovaj savez „ima dobru perspektivu za budućnost”.
Naveo je i da Evroazijska ekonomska organizacija ima u planu i niz projekata koji se tiču transporta i infrastrukture u ovoj oblasti. „Ovo ima veoma dobru perspektivu za razvoj, kao i projekti koji se tiču logističkih lanaca, a mnoge zemlje sveta zainteresovane su za stvaranje novih koridora na severu, jugu, zapadu, istoku”. Za ove projekte, kako je rekao, interesovanje pokazuju i zemlje koje nisu članice organizacije.
O situaciji u Ukrajini
Svi će morati da se pomire sa novom situacijom na terenu, naglasio je predsednik Rusije, komentarišući trenutnu situaciju i perspektive regulisanja konflikta.
Ipak, za ovo će, po njegovoj proceni, biti potrebno vreme. Ovo neće biti jednostavno, zaključio je lider, dodajući da specijalna vojna operacija ide po planu.
Odgovarajući na pitanje o tome šta bi moglo dovesti do toga da Kremlj odluči da počne sa novom mobilizacijom, ruski predsednik je rekao da ne postoje takvi faktori, da se o tome trenutno ne razmišlja i da se, kao što je već jednom rekao, polovina novomobilisanih pojedinaca nalazi u rezervi, odnosno, da nisu na frontu.
Putin je dodao i da, po onome što čuje iz Ministarstva odbrane, ima sve manje i manje problema koji se tiču snabdevanja u vojsci, a oni koji i postoje – nisu ozbiljni.
U slučaju da sistemi Ruske Federacije zabeleže kretanje rakete u pravcu Moskve, „u vazduhu će se pojaviti stotine naših raketa”, a presresti stotinu raketa nije moguće, upozorio je.
O ekonomskoj situaciji u zemlji
„Trenutna ekonomska situacija u Rusiji nije idealna, jesmo se suočili sa recesijom, ali je ipak sve bolje nego u drugim zemljama”, poručio je Putin.
Ipak, kako je dodao, Rusija se ne suočava ni sa kakvim problemima u vezi sa osnovnim potrepštinama i nastavlja da izvozi hranu po povoljnim cena.
Stabilnost ruske nacionalne valute pozitivno utiče i na sve zemlje koji su partneri Moskve, istakao je lider.
Predsednik je o situaciji detaljno govorio ranije tokom dana tokom sednice Evroazijske ekonomske organizacije.
O kontaktima između FSB-a i američkih službi
Američke službe prve su kontaktirale našu Federalnu službu bezbednosti, izjavio je ruski predsednik. Moskva se odazvala na ovaj poziv. Razgovori su protekli regularno.
„Predsednik SAD-a Džozef Bajden je predložio ovu inicijativu, kao što vidite, mi smo se složili. Generalno, što se tiče pregovora – nismo očekivali ništa natprirodno od njih. Sve se odvijalo regularno. Partneri su se dogovorili da će ti kontakti biti nastavljeni”, rekao je Putin, odgovarajući na pitanje o saradnji bezbednosnih službi dve zemlje.
O razmeni zarobljenika
Razgovori Moskve i Vašingtona koji se tiču razmene zarobljenika ne uključuju i razgovore na druge teme, rekao je predsednik. Ovim je ponovio tvrdnje iz Moskve da poslednja razmena Buta i Grajner ne ukazuje da je došlo do poboljšanja odnosa.
Putin je potvrdio i da je moguće da će nekad u budućnosti opet doći do sličnih razmeni.
O Krimskom mostu
Popravka Krimskog mosta teče po planu, sve bi trebalo da bude završeno u roku: automobilski deo Krimskog mosta biće završen u martu, a železnički sredinom leta.
„Sve se radi veoma dobro i kvalitetno. Siguran sam da će sve biti urađeno na vreme, ne sumnjam u to”, dodao je Putin.
Napadi na Krimski most bili su jedna od prekretnica za Moskvu, nakon čega je bilo odlučeno da se promeni vojna taktika i otpočne sa preciznim napadima na ključnu infrastrukturu Ukrajine.
Izvor RT Balkan, 9. decembar 2022.
Putin: Možda je trebalo ranije da pokrenemo SVO
Specijalna vojna operacija u Ukrajini možda je trebalo da bude pokrenuta ranije, ali je Rusija računala na to da će postići dogovor u okviru Minskih sporazuma, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.
Kako je rekao, izjava bivše nemačke kancelarke Angele Merkel o tome da su Minski sporazumi bili zaključeni samo da bi se Ukrajini dalo vreme da se pripremi za rat sa Rusijom za njega je bila neočekivana.
„Iskreno rečeno, to je za mene bilo potpuno neočekivano. To je razočaravajuće. Otvoreno govoreći, nisam očekivao da ću to čuti od bivše savezne kancelarke. Uvek sam polazio od toga da je rukovodstvo Nemačke iskreno prema nama”, rekao je Putin.
Kako je dodao, izjava Merkelove o Minskim sporazumima samo govori o tome da je „sve urađeno ispravno u pogledu pokretanja specijalne vojne operacije”.
„Ispostavilo se da niko nije ni nameravao da realizuje Minske sporazume. Ukrajinsko rukovodstvo je preko bivšeg predsednika Petra Porošenka takođe to saopštilo – potpisao je, ali nije nameravao da realizuje. Ja sam se ipak nadao da će drugi učesnici u sporazumu biti iskreni prema nama. Ispostavlja se da su nas i oni obmanjivali i poenta je bila samo da se Ukrajina napumpa oružjem i da se pripremi za borbena dejstva. Očigledno smo se kasno orijentisali, iskreno rečeno. Možda je sve to trebalo pokrenuti i ranije”, rekao je ruski lider.
Poverenje je na nuli
Međutim, po njegovim rečima, Moskva se nadala da će se dogovoriti sa Ukrajinom u okviru Minskih sporazuma.
„Poverenje je skoro na nuli. Ali posle takvih izjava, naravno, nameće se pitanje poverenja. Kako da se dogovaramo? O čemu? I da li je moguće dogovarati se s nekim? Gde su garancije? Ali svejedno, na kraju ćemo morati da se dogovaramo. Mnogo puta sam govorio da smo spremni na te dogovore, otvoreni smo za to, ali to nas tera da se zamislimo – da se zamislimo s kim imamo posla”, konstatovao je Putin.
Ranije je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu listu Cajt izjavila da su Minski sporazumi potpisani kako bi Ukrajina imala vremena da postane jača. Dodala je da su svi shvatali da je konflikt zamrznut i da problem nije rešen.
Bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko u razgovoru sa ruskim prankerima priznao je da su Minski sporazumi zapravo bili potrebni da bi se dobilo na vremenu i da bi se ojačala ukrajinska vojska uz podršku NATO-a.
Moguće dalje razmene zatvorenika sa SAD
Putin je govorio na konferenciji za novinare u Biškeku, prestonici Kirgistana, dan nakon što su SAD oslobodile ruskog trgovca oružjem Viktora Buta u zamenu za američku košarkašicu Britni Grajner, a upitan je da li će doći do drugih razmena na šta je odgovorio pozitivno, prenosi Rojters, javlja Tanjug.
„Da, sve je moguće”, odgovorio je Putin i naveo: „Kontakti dve obaveštajne službe ustvari nikad nisu ni stali. Postigli smo kompromis, i ne odbacujemo nastavak zajedničkog rada u budućnosti”.
Rusija i dalje drži Pola Vilana, američkog marinca veterana koji je osuđen za špijunažu 2020. godine u procesu koji je SAD ocenila kao nepravedan i netransparentan. Ruska novinska agencija Interfaks je izvestila je u četvrtak da će se nastaviti razgovori Vašingtona i Moskve o oslobađanu Vilana, citirajući izjave Vilanovog advokata.
Izvor Politika, 9. decembar 2022.
Naslovna fotografija: kremlin.ru
BONUS VIDEO:
