D. Bisenić: Rusko definitivno zbogom Evropi

Prema rečima Lavrova, ako evropska diplomatija, „pompezno poziva na odbranu Ukrajine“ uz opravdanje da „brani evropske vrednosti“, „onda ne bi trebalo da imamo ništa zajedničko sa takvom diplomatijom“

Rusija se definitivno, čak pomalo i oficijelno tokom Osme konferencije Primakovljevi dani, koja se održava svake godine u čast bivšeg ruskog premijera i ministra spoljnih poslova, Jevgenija Primakova, oprostila od ideje kojom je okončala Hladni rat – od zamisli Velike Evrope od Lisabona do Vladivostoka.

Sve je započeo ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov koji je ukazao da „neće biti obnavljanja prethodnih odnosa sa Zapadom“, a ako saradnja uopšte bude moguća, ona će se zasnivati na „novim principima“. Prema njegovim rečima, ako evropska diplomatija, „pompezno poziva na odbranu Ukrajine“ uz opravdanje da „brani evropske vrednosti“, „onda ne bi trebalo da imamo ništa zajedničko sa takvom diplomatijom“.

Pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina, nekadašnji ruski ambasador u Vašingtonu, Jurij Ušakov, konstatovao je da je ranije „popularni projekat izgradnje jedinstvenog prostora“ od Lisabona do Vladivostoka „očigledno propao“. SAD – naglasio je – nisu htele da vode računa o elementarnim interesima Rusije u oblasti bezbednosti, pa je čak i EU odustala od ovog projekta. To sve znači „kraj evropske bezbednosti u 21. veku“.

Policentrični svet

Ako su u Rusiji ranije kao svojevrsnu metaforu upotrebljavali „od Lisabona do Vladivostoka“, danas bi bilo ispravno reći „od Murmanska do Mumbaja i Šangaja“. U tom zaokretu, Kaspijsko more za Rusiju postaje značajnije od Sredozemlja. To je transformacija celokupne paradigme spoljne politike. U njoj traje revalorizacija ukupnog spoljnopolitičkog nasleđa gde se odbacuju sve što je nepotrbno, a jača ono što je suštinsko.

Neke od ovih ocena izrekao je prvi govornik i predsednik Organizacionog odbora skupa, akademik Aleksandar Dinjkin. On je podsetio da se na prethodnim Primakovljevim danima više puta i u različitim kontekstima govorilo da je zanemarivanje nacionalnih interesa Rusije bremenito opasnim razvojem međunarodnih odnosa i pretnjom evropskoj bezbednosti“, zaključivši da je „danas to postala tužna realnost“.

Dinjkin je naglasio da se, imajući u vidu društvenu situaciju u različitim delovima sveta, može zaključiti da su podeljena društva u podeljenom svetu ključna karakteristika savremenog poretka. Ali kraj „evropske bezbednosti u 21. veku“, rekao je, „nije kraj istorije“. Dinjkin je naveo da „u Rusiji postoji promena konceptualne paradigme u međunarodnim odnosima: sa modela Istok – Zapad na model Sever – Jug. „Velika Evroazija“ je kao projekat zamenila koncept zajedničkog evropskog doma, a „na ovim prostorima će se razvijati glavni događaji budućeg policentričnog sveta“.

U skladu sa ovim postavkama, na skupu nije bilo ni jedne jedine teme koja se odnosila na Evropu, što je bila dominantna tema na svih dosadašnjih sedam konferencija posvećenih Primakovu. Nova orijentacija izražava rusko uverenje u kom pravcu će se kretati razvoj međunarodnih odnosa.

Konkretno, govori se o uticaju na svetske odnose Kine, Indije, Turske, Evroazije i zemalja Centralne Azije. To iskazuje i proces transformacije u kojem se nalazi ruska spoljna politika. Ona je niz godina svoju poziciju u svetu doživljavala horizontalno: duž linije istok – zapad. Danas, u velikoj meri iznuđena, određena je vertikalno, duž meridijana sever – jug. I sebe doživljava kao (samovoljan) Sever, koji gradi bliske odnose sa Jugom.

Rusija i Kina

Što se tiče istočne Evrope, za Rusiju nema sumnje da je od nje napravljen sanitarni kordon – od Bukurešta do Talina. Time je oživljena stara ideja Jozefa Pilsudskog „od mora do mora“, koja je poznata kao Intermarium, konfederativna država koja obuhvata zemlje od Crnog i Jadranskog, pa do Baltičkog mora.

Ovu ideju revitalizovao je svojevremeno Zbignjev Bžežinski, a sada je ona postala deo NATO arsenala suprotstavljanju Rusiji. Ovakvo preusmeravanje Primakovskih čitanja, s jedne strane je objektivno, a s druge je reakcija na ono što se vidi u evroatlantskom prostoru. Važne države postaju Japan i Iran, ali ne Avganistan. Japan, iako čvrsto povezan sa SAD, nije član NATO, tako da se ne povlače iz energetskih projekata Sahalina, pa čak i pregovaraju o prilično velikim nabavkama prirodnog gasa za 2023. Učesnici konferencijie veruju da su se o tome dogovorili sa Amerikancima koji su im to dozvolili.

Iran je veoma važna zemlja jer leži i na meridijanu sever – jug, odnosno Iran je deo transportnog koridora koji ide duž tog meridijana. Sa te tačke gledišta, Iran, koji je na Kaspijskom moru, postaje deo važne transportne arterije, možda i „danas važnije od Sredozemnog mora“. „Avganistan još uvek nije prioritet ruske spoljne politike. Zašto bismo gubili vreme, resurse i napore na neprioritetne teme za rusku spoljnu politiku?

Dakle, Avganistan je važan faktor, problematičan, ali danas za Tadžikistan i Pakistan, a ne za Moskvu, iako, naravno, održavamo određene odnose sa Kabulom“, objašnjava akademik Dinjkin. A, Turska uzima mesto Francuske, koja je tokom prvog hladnog rata pokušala da traži ravnotežu između SSSR i SAD. Posebno u vreme predsednika De Gola. Pošto je Francuska potpuno uklopljena u politiku Vašingtona, njeno mesto zauzima zemlja koja pokušava da pronađe balans, a to je Turska.

Više nema ni sumnje da će Rusija i Kina u ovoj projekciji postati partneri. Kineski profesor Jang Ksuetong, rekao je da, što se tiče Rusije, Kina namerava da produbi međusobno poverenje i da traži zajedničke interese. Oni će nastaviti da rade zajedno kako bi se oduprli „pritiscima SAD“.

Ali ako SAD deluju same u pogledu Kine, onda će one vršiti pritisak na Rusiju u partnerstvu sa zemljama NATO. Kineski profesor je napomenuo da je potrebno dalje razvijati takve organizacije kao što su Šangajska organizacija saradnje – ŠOS i BRIKS, gde su Kina i Rusija glavne pogonske snage.

Na ovogodišnjem skupu Šangajske inicijative održanom u septemberu u Samarkandu, pojavile su se 22 države u različitim stepenima odnosa sa ovom asocijacijom, a među novozainteresovanim su Egipat, Katar, Saudijska Arabija, Bahrein i Maldivi, dok je Iran na putu da postane stalna članica. Ksuetong je naglasio da politika SAD više neće zavisiti od toga ko će biti u Beloj kući. Prema njegovom mišljenju, „bilo koji sledeći predsednik neće promeniti politiku pritiska na Kinu i Rusiju“.

„Šansa“ za EU

Šef ruske diplomatije Segej Lavrov tokom svog govora posebnu pažnju posvetio je ekspanzionističkim aktivnostima NATO. On je primetio da je alijansa „besramno odustala“ od svojih obećanja o neširenju bloka. Prema Lavrovu, ova obećanja su bila „usmena, ali pod zakletvom“.

Štaviše, nastavljajući svoje širenje na ruske granice, NATO je prekršio i pisane obaveze: one su utvrđene na samitu OEBS u Istanbulu 1999. Ministar je podsetio na njihovu suštinu: princip neobezbeđivanja sopstvene bezbednosti na račun bezbednosti drugih („nedeljivost bezbednosti“), kao i klauzulu o nedopustivosti dominacije bilo koje vojnopolitičke organizacije u prostoru OEBS. Alijansa je ignorisala sve te obaveze. Prema njegovim rečima, alijansa predvođena SAD, pokušava da okrene Indiju protiv Kine i podeli aktivnosti ASEAN.

Naravno, on se detaljno dotakao delovanja EU, naglasivši da Rusija „iskreno želi da EU, koja još uvek ima sve mogućnosti za to, bude jedan od polova novog multipolarnog sveta. EU će moći da učestvuje u ovim procesima na ravnopravan način kad shvati da ne mora da se potpuno pokorava Sjedinjenim Državama.

On je naglasio da u Evropi postoje interesi koji se ne poklapaju sa interesima SAD i da je to što Evropa ne može da zaštiti te interese – „medicinska činjenica“. To potvrđuje i poseta francuskog predsednika Emanuela Makrona Vašingtonu.

Lavrov je povukao i paralelu između delovanja ukrajinskih vlasti i kosovskih Albanaca: obe su ponizile Brisel tako što su otvoreno izjavili da odbijaju da ispoštuju dogovore postignute uz pomoć EU. Ruski ministar je ipak relativizovao ideju celog skupa, prebacujući odgovornost za prekid saradnje na Zapad. „Ne okrećemo se od Zapada, on ne želi da sarađuje sa nama“, rekao je Lavrov.

Rusija, čini se, još izvesne nade polaže u OEBS, iako je Lavrov rekao da Poljska radi na tome da razbije ovu organizaciju, budući da je to jedna od mogućnih platformi dijaloga, „iako siromašna“.

Ipak, Rusija smatra da ne treba precenjivati moguću ulogu OEBS u budućnosti Evrope. Ako je nekad postojala šansa da se organizacija pretvori u srž budućeg sistema evropske bezbednosti i razvoja, onda je ta šansa nepovratno propuštena pre četvrt veka. Ni OEBS, ni bilo koja druga međunarodna organizacija nas neće vratiti u svet koji je postojao pre 24. februara 2022, a još manje u svet nada i iluzija Pariske povelje za novu Evropu iz 1990, rečeno je na konferenciji. Po svemu sudeći, stiže „novi svet“ – svet koji je profesorka Univerziteta u Lankasteru Olga Aleksejevna Karnevali nazvala „svetom zidova“.

 

Autor Dragan Bisenić

 

Izvor Danas, 11. decembar 2022. 

 

Naslovna fotografija: Reuters/Maxim Shemetov/Pool

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u