Припадник КФОР на улазу у манастир Грачаница, 2008. године (Фото: EPA/Georgi Licovski)

RT Balkan: Jesu li kosovski specijalci na severu KiM uz blagoslov Kfora?

„Niko iz jedinice za specijalne operacije policije nije bio raspoređen na severu Kosova bez prethodnih konsultacija sa komandom Kfora”, istakao je komandant Kfora general Anđelo Mikele Ristuća

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da su pripadnici ROSU naoružani „dugim cevima” proteklih dana bili na severu Kosova, iako „na to nemaju pravo bez odobrenja gradonačelnika opština na severu”, dok je predsednik Skupštine tzv. Kosova Gljauk Konjufca poručio da pripadnici tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) mogu da deluju na celom „Kosovu”, uključujući i sever. Srbija je reagovala tako što je uputila zahtev Kforu da omogući, u skladu sa potpisanim sporazumima, povratak određenog broja srpske policije i vojske na KiM, dok je Priština ocenila da bi takav postupak bio nelegalan.

Takve i slične izjave, u atmosferi pojačanih tenzija na Kosovu i Metohiji pokrenule su pitanje da li pripadnici tzv. kosovske policije i bezbednosnih snaga mogu da budu na severu KiM i pod kojim uslovima.

Šta kažu postojeći sporazumi?

Kako kažu sagovornici RT Balkana, KBS ni u kom slučaju nema pravo na bude na severu KiM, što je precizirano i „tajnim sporazumom” iz 2013, koji je potpisan paralelno sa Briselskim sporazumom.

Da ovakav dokument zaista postoji, obelodanio je još početkom 2020. godine premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti, koji je zbog njega tražio pokretanje procedure za Tačijevu smenu, koji ga je inače potpisao dok je bio na funkciji premijera 2013. godine. Kurti ga je tada optužio da je stavio potpis na sporazum koji KBS-u zabranjuje aktivnosti na severu Kosova.

Što se tiče ROSU, odnosno specijalnih jedinica tzv. kosovske policije (KP), oni u četiri opštine na severu mogu da dođu samo uz odobrenje komandanta Regionalnog direktorata Sever i uz dozvolu četiri gradonačelnika opština sa severa KiM. Imajući u vidu da je Nenad Đurić suspendovan sa čela Direktorata, a da su gradonačelnici četiri opštine na severu KiM podneli ostavku, ne postoje proceduralni uslovi da pripadnici ROSU deluju u navedenim opštinama.

Kada je reč o pripadnicima tzv. regularne KP, član 9. Briselskog sporazuma predviđa da će „sastav KP na severu odslikavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine”. S obzirom da je više od sto policajaca i službenika Srba zaposlenih u policiji na severu Kosova podnelo ostavku 6. novembra, ne postoje uslovi ni da se pripadnici KP nađu u navedenim opštinama, jer nije moguće ispuniti „etnički ključ” predviđen Briselskim sporazumom.

Ukratko, ko god da je od pripadnika KP (bilo redovnih, bilo specijalnih) bio na severu KiM nakon 6. novembra, bio je tamo suprotno svim važećim sporazumima. Što se tiče KBS, šta god poručivala prištinska strana, oni na severu KiM ne bi smeli da se pojave ni u kom slučaju, osim uz odobrenje Kfora.

Ipak, situacija na terenu je pokazala drugačije, a sagovornici RT Balkana kažu da se to dešava po ko zna koji put, naočigled Kfora koji bi trebalo da garantuje mir i bezbednost na KiM. U takvoj situaciji, zahtev srpske strane da vrati deo policije i vojske na KiM, sasvim je legitiman i, ne zaboravimo, legalan.

Ko se boji Kfora još?

Praksa pokazuje da iz perspektive Kfora postoje tri stepena reagovanja, gde se svakodnevni, „sitni” problemi prepuštaju KP, malo ozbiljnijim situacijama upravlja Euleks (npr. protesti), dok Kfor za sebe zadržava minimalnu ulogu, koja se sadrži u „garantovanju mira i slobode kretanja na KiM”.

Ukratko rečeno, Srbi priznaju Kfor kao jedinu legalnu i legitimnu silu na KiM, dok Kfor svoju ulogu vidi kao načelnu i svojevoljno ide u pravcu njenog smanjivanja u korist snaga tzv. Kosova. Zbog toga ne čudi mlaka reakcija Kfora na aktuelna dešavanja, jer oni u prisustvu KP na severu ne vide ništa sporno, kažu naši sagovornici i zaključuju „da je problem u različitoj percepciji uloge Kfora na KiM”.

Kako god Kfor shvatao svoju nadležnost na KiM, to ga ne oslobađa odgovornosti jer je dozvolio eskalaciju situacije, a jedina reakcija je bila pozov Srbima da uklone barikade.

Ako može da reaguje, ali to ne čini, zaključak je da se sve na terenu dešava uz blagoslov Kfora, koliko god pokušavali da „operu ruke” floskulama o „miru i stabilnosti”.

Sve je napisano, samo niko ne čita

Iako na terenu žele da budu što manje prisutni, izjave predstavnika međunarodnih bezbednosnih snaga govore sasvim drugačije. U intervjuu za televiziju „Juronjuz” Srbija 6. decembra, komandant Kfora general Anđelo Mikele Ristuća izjavio je da je Kfor potpuno posvećen osiguravanju bezbednosti na severu Kosova.

„Mi smo glavni garant bezbednosti ovde”, rekao je Ristuća i dodao da je mandat Kfora definisan Rezolucijom 1244.

Pomenuti dokument u Aneksu 2, tačka 4, vrlo je jasan: „Međunarodno bezbednosno prisustvo uz suštinsko učešće NATO mora da bude raspoređeno pod jedinstvenom komandom i kontrolom i ovlašćeno da uspostavi bezbedno okruženje za sve ljude na Kosovu”.

Međutim, na pitanje kako komentariše prisustvo jedinica ROSU na severu, on ističe da „što se tiče ‘Kosovskih bezbednosnih snaga’ dok god je on komandant KFOR-a niko nije zahtevao raspoređivanje tih snaga na severu… Što se tiče kosovske policije, oni mogu da deluju na celoj teritoriji Kosova pod uslovom da primenjuju pravila i vladavinu prava”. Ali pošto KP deluje ne poštujući pravila i sporazume, čini se da više niko, pa ni međunarodna zajednica, ne poštuje Briselski sporazum. Ili ga niko ne čita.

Da stvar bude još ogoljenija, Ristuća se hvali potpunom saradnjom sa policijom i institucijama tzv. Kosova, koje su ga, kako kaže, uverile da neće biti nikakvih jednostranih mera bez prethodnih konsultacija sa komandom Kfora.

„I tako je i bilo i do sada, niko iz jedinice za specijalne operacije policije nije bio raspoređen na severu Kosova bez prethodnih konsultacija sa komandom Kfora”, istakao je on, čime je odgovorio na pitanje pod čijim pokroviteljstvom paradiraju naoružani specijalci na severu KiM.

Tajni sporazum iz 2013. godine

Komandant Kfora dodaje da ne postoji ni pisani, ni usmeni dogovor koji bi zabranio specijalnim jedinicama KP da budu u pomenute četiri opštine.

„Što se tiče dogovora, to je bilo pismo koje je poslao premijer ‘kosovskih’ institucija sa tadašnjim generalnim sekretarom NATO i u tom pismu nisu spomenuta četiri gradonačelnika opština na severu, a nisu spomenute ni specijalne snage ‘kosovske policije’”, tvrdi Ristuća.

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je da se u tom dokumentu, koji je sa vlastima u Prištini 2013. godine potpisao i garantovao tadašnji generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmunsen, „jasno nedvosmisleno kaže da bilo koje vojne formacije iz Prištine ne mogu da deluju u četiri opštine na severu Kosova, bez prethodnog odobrenja komandanta Kfora i četiri gradonačelnika”.

Pismo namenjeno Hašimu Tačiju, potpisano od strane tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmunsena (Foto: Snimak ekrana/RT Balkan/Vlada „Kosova”)

Prema pismima koja su dospela u javnost, Tači u ime tzv. Kosova obećava da će KBS delovati na severu samo uz saglasnost Kfora, ali i Kfor i Priština podsećaju na ustaljeni proces saradnje za legitimnim predstavnicima na severu Kosova.

„’Vlada Republike Kosovo’ takođe je jasna da KFOR, u ispunjavanju svog mandata, može da angažuje legitimne predstavnike lokalne zajednice na severu ‘Kosova’ u okviru redovnog procesa interakcije”, piše u pismu, dok Rasmunsen naglašava „dugogodišnji odnos i uobičajenu praksu komandanta Kfora da sarađuje sa legitimnim liderima zajednica širom ‘Kosova’ u vezi sa bezbednosnim pitanjima koja spadaju u njegov mandat”.

Pismo namenjeno tadašnjem generalnom sekretaru NATO-a Andersu Fogu Rasmunsenu, potpisano od strane Hašima Tačija (Foto: Snimak ekrana/RT Balkan/Vlada „Kosova”)

Možda je najbolje podsetiti se izjava onih kojima se Priština ipak zaklinje na vernost. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg ponovio je više puta da Kosovske bezbednosne snage (KBS) ne mogu da pređu na severni deo Kosova bez saglasnosti pripadnika NATO-a na terenu, istakavši kako se radi o međunarodnoj obavezi „kosovskih” vlasti.

„Mi imamo Briselski sporazum od 2013. godine koji jasno kaže da KBS ne može da ide na sever bez saglasnosti komandanta Kfora. Mi smatramo da je taj sporazum i dalje validan”, izjavio je generalni sekretar Alijanse.

Na argumente prištinske strane da „to nigde ne piše izričito”, možda bi trebalo prebaciti razgovor na Zajednicu srpskih opština, jer tu nema ničeg tajnog, ni dvosmislenog, kao ni u Aneksu 2, član 6. Rezolucije 1244, koji predviđa da će „nakon povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati”.

 

Izvor RT Balkan, 12. decembar 2022. 

 

Naslovna fotografija: EPA/Georgi Licovski

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u