B. Korkodelović: Epohalna prekretnica

Samit Saveta za saradnju Kine i zemalja u Zalivu, održan u Rijadu, je najveći diplomatski događaj na najvišem nivou sa predstavnicima arapskog sveta u preko 70 godina dugoj istoriji NR Kine

Bio je to „samit svih samita”, sa oduševljenjem su posetu predsednika Kine Si Đinpinga Saudijskoj Arabiji nazvali analitičari iz bliskoistočne kraljevine. Četvorodnevna Sijeva poseta je obuhvatala sastanke na vrhu sa državnicima iz dvadesetdvočlane Arapske lige, sa čelnicima šest država iz Saveta za saradnju u Zalivu (GCC), te bilateralni samit sa dvorom Sauda.

Bio je to najveći diplomatski događaj na najvišem nivou sa predstavnicima arapskog sveta u preko 70 godina dugoj istoriji NR Kine.

Sve strane, prema ocenama kineskih i arapskih analitičara, vide susrete i razgovore Sija kao „epohalnu prekretnicu u istoriji kinesko-arapskih odnosa”. „Tri samita su veoma važna i sudbonosna i dogodili su se u vreme kada svet prolazi kroz velike promene i izazove”, naglasio je jedan saudijski komentator.

Bescarinski pristup

Kina je na samitima obećala da će povećati razvojnu pomoć arapskom svetu koji broji više od 400 miliona ljudi, i da će za to izdvojiti pet milijardi juana (718 miliona američkih dolara). To bi omogućilo bescarinski pristup najmanje razvijenim zemljama u regionu. Peking je spreman i da pošalje 500 poljoprivrednih stručnjaka kako bi na Bliskom istoku bila povećana proizvodnja hrane.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je navelo i spremnost za jačanje vojne saradnje i razmene u oblasti bezbednosti obukom 1.500 pripadnika policije i službi za sajber sigurnost. Izražena je, takođe, spremnost za povećano učešće zemalja Zaliva u kineskim svemirskim projektima.

Samiti su održani usred sve većih trvenja između Sjedinjenih Američkih Država i Saudijske Arabije zbog pritisaka Vašingtona da bude povećana proizvodnja nafte i kritika ljudskih prava u Kraljevini. Učesnici samita su obostrano obećali da će ojačati „solidarnost” i „uzdržati se od upotrebe sile ili pretnje njenom upotrebom u međunarodnim odnosima”.

Poseta predsednika Sija se dogodila tokom sve veće neizvesnosti na energetskom tržištu – delom kao rezultat posledica sukoba u Ukrajini i sankcija koje su zemlje Zapada zavele Rusiji, drugom najvećem svetskom izvozniku nafte. Saudijska Arabija, globalno najveći izvoznik „crnog zlata”, pak odbija poziv Vašingtona da poveća proizvodnju energenta.

Kina je najveći trgovinski partner zalivskih zemalja i najveće izvozno tržište petrohemijskih proizvoda. Bilateralna trgovina je 2021. premašila 230 milijardi američkih dolara, a kineski uvoz sirove nafte iz zemalja GCC je viši od 200 miliona tona.

Povećana uloga kineskog juana

Zajednička izjava objavljena na kraju kinesko-arapskog samita naglašava potrebu da se izbegne „isključivanje glavnih izvora energije”, što bi moglo imati uticaja na zemlje u razvoju. Si je na samitu sa zemljama GCC rekao da mora postojati nova paradigma energetske saradnje.

Založio se i za povećanu ulogu kineskog juana kao valute za trgovinu naftom i gasom. To bi moglo osporiti dominaciju američkog dolara, koji među zemljama Zaliva, posednicama 30 odsto svetskih rezervi nafte, već pola veka važi za „petrodolar”.

Bilateralni razgovori Sija sa saudijskim kraljem Salmanom i prestolonaslednikom i premijerom Muhamedom bin Salmanom su usledili posle impresivne i grandiozne dobrodošlice kineskom predsedniku u palati Al Jamama u prestonici Rijadu. Dan ranije je Sijevo doletanje direktno prenosila državna saudijska televizija, dok su predsednički avion pratila četiri lovca kraljevskog saudijskog vazduhoplovstva, a zatim šest aviona aerobatike koji su stvarali zelene i crveno-žute dimne zavese, u bojama nacionalnih zastava dve države.

Muhamed bin Salman je pozdravio predsednika Sija toplim rukovanjem i sa mnogo osmeha, što je podsetilo na prestolonaslednikov ledeni, brzi pozdrav pesnicom sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom u julu. Očigledna je bila oštra suprotnost ceremonija dobrodošlice Siju i Bajdenu. Bajden je bez osmeha dočekan u Džedi, trgovačkom gradu, a Si u prestonici sa veoma visokim saudijskim zvaničnicima svuda. Julski sastanak bio je završen neuspešnim Bajdenovim pokušajem da Saudijska Arabija poveća proizvodnju nafte.

Saudijsko-kineski bilateralni samit bio je usredsređen na tri aspekta – strateško partnerstvo, prenos znanja i tehnologije, te jačanje energetskog partnerstva. „Odnosi između dve zemlje su izuzetno važni za globalnu ekonomiju”, istakao je jedan saudijski analitičar.

Plan prožimanja

Na marginama saudijsko-kineskog samita potpisana su 34 preliminarna sporazuma vredna više od 110 milijardi saudijskih rijala (oko 30 milijardi dolara). Bilateralna trgovina je u 2021. vredela skoro 90 milijardi dolara. Prestolonaslednik je ustanovio i nagradu za kulturnu saradnju između dve zemlje.

Dogovoren je i plan prožimanja „Vizije 2030”. Saudijske Arabije i kineske inicijative „Pojas i put” (BRI). Upućeni smatraju da integracijom dveju inicijativa obe strane mogu stvoriti lanac snabdevanja koji može povezati kontinente. Ističe se strateška prednost Saudijske Arabije, smeštene u regionu koji povezuje Aziju, Afriku i Evropu. U Rijadu smatraju da je to „kapija ka Bliskom istoku, arapskom i muslimanskom svetu”, i ističu da NR Kina prepoznaje važnost Rijada na regionalnom i globalnom nivou.

Si i kralj Salman potpisali su sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu i dogovorili se da održavaju dvogodišnje rotirajuće sastanke šefova država. „Kina smatra razvoj odnosa sa Saudijskom Arabijom kao prioritet u svojoj diplomatiji, posebno na Bliskom istoku”, rekao je Si.

Za Sijevu posetu Saudijskoj Arabiji važan je kontekst, kako ga vide u toj zemlji, ali i šire u arapskom svetu.

Zalivske države, posebno Saudijska Arabija, važni su igrači na svetskim energetskim tržištima. To je još vidljivije otkako su sankcije koje je Vašington uveo ruskom energetskom sektoru dovele do naglog rasta cena nafte i gasa u Evropi i SAD.

Nafta za bezbednost

Da bi se borio protiv povećanja cena, predsednik Bajden je pokušao da pozove predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata i prestolonaslednika Saudijske Arabije, ali su obojica odbili da odgovore na njegove pozive. Saudijska Arabija, kao i većina zemalja Zaliva, imaju dogovor sa SAD, poznat kao „nafta za bezbednost”, koji treba da ih štiti od pretnji u regionu. No, kada su pobunjeni Huti u Jemenu napadali saudijske rafinerije proteklih godina, nije ih Vašington ozbiljno progonio.

Bajden je tokom predizborne kampanje zapretio saudijskoj monarhiji da će zbog likvidacije kolumniste Vašington posta Džamala Kašogija režim učiniti „otpadnikom”. Taj izraz, koji u arapskom svetu ima veoma negativno značenje, prestolonaslednik Muhamed bin Salman nije zaboravio.

Bajden je otišao i korak dalje kada je zbog odluke proizvođača nafte iz OPEK+ da proizvodnju smanje za dva miliona barela dnevno, zapretio Rijadu „posledicama” zbog stavljanja svojih ekonomskih interesa ispred američkih. Kategorički je, takođe, izjavio da SAD „neće otići i ostaviti prazan prostor koji će popuniti Kina, Rusija ili Iran”. Takva izjava, po nekim arapskim analitičarima, ima tamne nijanse kolonijalnog razmišljanja. Drugim rečima, SAD se možda nikada neće odreći bogatstva Bliskog istoka.

Peking pak ističe želju da nastavi da radi sa arapskim zemljama. Poziva se na zajedničke vrednosti: poštovanje suvereniteta, nezavisnosti, teritorijalnog integriteta svake države, uzajamno nenapadanje i, što je najvažnije, nemešanje u međusobne unutrašnje stvari.

Tako partneri SAD, poput Saudijske Arabije, nastoje da utru vlastite puteve ka Pekingu i Moskvi, koji nude pouzdane i opipljive investicije na obostranu korist, a ne iluziju sigurnosti koju Vašington pruža. Iz Rijada su već zatražili pomoć Kine u razvoju sopstvenog programa balističkih raketa u suočavanju sa pretnjama za koje smatraju da SAD ne haju.

Privlačnost Kine

Dalje, Saudijska Arabija, regionalna sila, zainteresovana je za učešće u BRI, dobijanje članstva u Šangajskoj organizaciji za saradnju, možda i BRIKS-u. Smatra se da, za razliku od američkog prisustva na Bliskom istoku punom ratova i pučeva tokom prošlog veka, bliže veze sa Kinom regionu mogu omogućiti da konačno dobije šansu za napredak.

Za mnoge zemlje privlačnost Kine leži u njenoj sposobnosti da vodi forume i projekte usredsređene na dugoročnu viziju, potpomognutu investicijama i infrastrukturom. To je u skladu sa Saudijskom vizijom prestolonaslednika do 2030. godine. SAD su, međutim, previše usredsređene na obezbeđivanje vlastitih interesa u regionu i nemaju želju da ulažu, grade ili razvijaju.

Takođe, zapadne zemlje smanjuju potrošnju nafte kako bi postigle „zelene” ciljeve. To proizvođače nafte i gasa pomera ka potražnji iz Indije i Kine, dveju najmnogoljudijih zemalja i privrednih sila u usponu.

Kina smatra da Peking i Rijad treba da se zalažu za multilateralizam i poštuju suverenitet i pravo na samoopredeljenje. Ovaj zajednički osnovni interes je osnova za ekonomsku, kulturnu i tehnološku saradnju između dve strane.

Ove karakteristike nedostaju u dejstvu SAD sa Saudijskom Arabijom; SAD imaju malo toga da ponude i ne mogu mnogo dobrog da pokažu za svoje dosadašnje prisustvo u regionu. Opet, Saudijska Arabija može imati problema da samostalno sledi svoje interese, jer se očekuje otpor SAD…

 

Autor Borislav Korkodelović

 

Izvor RT Balkan, 13. decembar 2022. 

 

Naslovna fotografija: Xie Huanchi/Xinhua/fmprc.gov.cn

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u