Nemačka štampa: Paljenje fitilja na kosovskom buretu

„Velt” prenosi da Vučić podstiče nemire na severu Kosova, dok „Zidojče cajtung” tvrdi da brojne članice UN smatraju da Rezolucija 1244 nije više pravosnažna posle proglašenja tzv. kosovske nezavisnosti

Komandant nemačkog kontigenta Kfora Eugen Frank izneo je za Velt svoje viđenje aktuelnog sukoba na severu Kosova. On je novinaru nemačkog lista rekao da je zapadna vojna misija na Kosovu „nužna i neizostavna u obezbeđivanju mira i stabilizaciji situacije”. Prema mišljenju tog nemačkog oficira, „postoji trajna opasnost od pogoršanja bezbednosne situacije u najkraćem vremenu”.

Frank je izjavio, a Velt preneo, da na severu Kosova vlada velika frustracija zbog ukupne situacije, a to je „stalna osnova za moguće eskalacije i potencijal za nasilje”. Nestabilna situacija, prema njemu, ima uzroke „u organizovanom kriminalu, srpskim paralelnim strukturama i u nepromenjenom postojećem međuetničkom konfliktnom potencijalu”. U tekstu se navodi Frankov stav da ljude na severu Kosova upotrebljavaju „kao instrument za srpski uticaj posredstvom različitih aktera”.

Novinar dnevnog lista Velt potvrđuje iskaz nemačkog oficira i svojim iskazom: „I zaista, predsednik Srbije Aleksandar Vučić podstiče nemire, time što traži slanje trupa na sever Kosova”.

Dalje u tekstu navode se objašnjenja komandanta nemačkog kontigenta Kfora Franka: „Tek u ekstremnoj situaciji bi trupe misije Severnoatlanskog pakta Kfor mogle da budu upotrebljene, dakle kada zapreti eskalacija situacije. Prednost međunarodnih trupa je to što ih stanovništvo poštuje, dok je pre svega srpska manjina nepoverljiva, pa delom i agresivna prema kosovskim policajcima. Pošto doživljavaju međunarodne trupe kao neutralne‚ Kfor je među stanovništvom priznat i poštovan”, rekao je Frank.

Skretanje pažnje

Lokalni dnevni list iz Kelna, Kelniše rundšau, prenosi tekst Tomasa Rozera iz Beograda u kojem se između ostalog kaže: „Potpaljivanjem fitilja na kosovskom buretu, Vučić želi da skrene pažnju s pritiska Evropske unije na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, pretpostavljaju analitičari u Beogradu. Kurti glumi jakog čoveka kako bi skrenuo pažnju s mizerne situacije u svojoj zemlji, kažu njegovi kritičari u Prištini”.

Zidojče cajtung u tekstu Tobijasa Cika između ostalog navodi: „Vučić je za četvrtak najavio da će od NATO formalno zatražiti slanje hiljadu srpskih vojnika na sever Kosova ‘kako bi sačuvao mir’. On se pritom poziva na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti iz juna 1999. koja je Srbiji principijelno priznala pravo da posle kraja rata pošalje mali broj policajaca i vojnika na Kosovo, na primer, za čuvanje pravoslavnih crkava. Ali, brojne države članice Ujedinjenih nacija smatraju da ta rezolucija posle proglašenja kosovske nezavisnosti 2008. nije više pravosnažna”.

U tekstu se navodi i stav nemačke šefice diplomatije Analene Berbok da je slanje srpskih vojnika „potpuno neprihvatljivo”.

„Što se tiče vladavine prava, imamo posla sa crnom rupom”

Za Tagescajtung iz Beograda piše Andrej Ivanji: „To je trajni konflikt u Evropi, čije rešenje nije na vidiku. Glavna tačka sporenja: Kosovo želi da zaokruži svoju nezavisnost, a Srbija ni u kom slučaju ne želi da prizna samostalnost svoje ‘južne pokrajine’. Beograd se poziva na međunarodno pravo i Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, koja Kosovo definiše kao sastavni deo Srbije pod međunarodnim protektoratom. Pet zemalja članica EU takođe to vide tako. Srbija insistira na osnivanju Zajednice opština u kojima su na severu Kosova Srbi u većini, što premijer Kosova Aljbin Kurti odbija kao ‘instrument destabilizacije’. Međutim, to je njegov prethodnik u okviru ‘Briselskog sporazuma’ pre nekoliko godina potpisao. Neuspeh sprovođenja pokazuje nemoć EU, što opet izaziva antievropsko raspoloženje u Srbiji. Čitanje srpskih novina budi utisak da upravo predstoji izbijanje rata na Kosovu”.

Isti dnevni list, Tagescajtung, donosi i intervju sa Ulfom Brunbauerom, profesorom istorije jugoistočne i istočne Evrope na Univerzitetu Regenzburg. On je izjavio: „Stepen naoružanosti tamo je visok, korupcija veoma raširena. Što se tiče vladavine prava, imamo posla sa crnom rupom. Koje uzroke ima konflikt? Srbi odbijaju da priznaju nezavisnost i time faktičku suverenost Kosova”.

Nešto dalje profesor odgovara na pitanje zašto je konflikt eskalirao upravo sada: „To se dešava u redovnim razmacima. Pre svega radikalni Srbi vide vladu Aljbina Kurtija kao veoma patriotsku, ali ona je pritom veoma pragmatična. To je tipična pogrešna percepcija Srba koji sebe vide kao žrtve. Ali nema naznaka sistematske diskriminacije. Vučić produžava taj sukob. On nije zainteresovan za normalizaciju bilateralnih odnosa”.

Na pitanje šta je krenulo po zlu, pošto EU deset godina vodi sa Srbijom pristupne pregovore, nemački profesor je odgovorio: „Brisel se pouzdavao u Vučića dajući time prednost navodnoj stabilnosti. S tim je bila povezana nada da će mogućnost pristupanja EU podstaći dobru vladavinu, a Vučić bi mogao kod još većih nacionalista nametnuti kompromise u pogledu Kosova. To je bila zabluda. Kako da EU koriguje tu zabludu? Ona mora Srbiji jasno staviti do znanja da je pristupanje Evropskoj uniji moguće samo na osnovu faktičkog priznavanja postojanja Kosova”.

 

Priredio D. Dedović

 

Izvor Dojče vele, 14. decembar 2022.

 

Naslovna fotografija: Reuters/Laura Hasani

 

BONUS VIDEO:

Pratite nas na YouTube-u