B. Korkodelović: Rastuća zavisnost Nemačke od Kine

Trgovina sa Kinom omogućava preko milion radnih mesta u Nemačkoj direktno, te još milione posredno

Od završetka 20. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine (KPK), zvanični Peking je diplomatsku delatnost ubacio u petu brzinu. Predsednik Si Đinping je učestvovao na možda najznačajnijim međunarodnim sastancima na vrhu ove godine. Prvo na samitu Grupe 20 najrazvijenijih i najvećih privreda sveta na Baliju gde je prvi put razgovarao sa Džozefom Bajdenom, predsednikom Sjedinjenih Američkih Država. Učinio je i zvaničnu posetu zemlji domaćinu Indoneziji, da bi potom otišao na samit država Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK) u Bangkoku i boravio u poseti Tajlandu. Premijer Li Kećijang je zvanično posetio Kambodžu, u Pnom Penu je tokom samita Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN) predstavljao NR Kinu kao zemlju partnera, a potom bio u istoj sali sa predsednikom Bajdenom na zasedanju Foruma istočne Azije.

Još ranije, gosti Pekinga su bili generalni sekretar Komunističke partije Vijetnama Ngyen Fu Trong, premijer Pakistana Šehbaz Šarif i predsednica Tanzanije Samija Suluhu. Tri mnogoljudne države Azije i Afrike decenijama tesno sarađuju sa NR Kinom, a njihove obećavajuće privrede iz Globalnog juga su važni delovi najambicioznijeg ekonomskog poduhvata prve polovine ovog veka, kineske inicijative „Pojas i put”, novog kopnenog i pomorskog „Puta svile”.

Središnje svetske medije je, međutim, najviše preokupirala 11-satna poseta Pekingu kancelara Nemačke Olafa Šolca 4. novembra. Poseta kancelara Šolca je bila u centru pažnje tih medija mnogo pre nego što se dogodila. Bila je prva poseta jednog zapadnog lidera NR Kini od pozne 2019, pred izbijanje pandemije korone. Kancelar Šolc je došao dok je predsedavajući Grupe sedam, najmoćnijih privreda Zapada.

Prethodnih meseci bilo je izveštaja da bi Šolcova poseta mogla biti odložena. Objavljeno je da je kancelar bio pod pritiskom i suočio se sa otporom unutar sopstvene vlade i koalicionih partnera zbog posete Pekingu neposredno posle važnog kongresa KPK.

Šolcova poseta šalje važne signale o kinesko-evropskim odnosima. Poslednjih godina u zapadnim zemljama su neprestani razgovori – i pozivi na preispitivanje – u vezi sa politikom prema Kini. Evropska unija (EU) je, posle SAD, nazvala NR Kinu sistemskim rivalom, pored toga što je i ekonomski i partner za saradnju.

U evropskim raspravama o politici prema Kini, pojedini analitičari u Pekingu otkrivaju neke nove odlike. Prvo, kada je u pitanju ekonomska saradnja između Kine i Evrope, koncept bezbednosti dobija prednost nad logikom koristi. Drugo, razlike u vrednostima i ideologijama između Kine i Evrope sada se predstavljaju kao rivalstvo i borba. Treće, transatlantsko jedinstvo u odnosu prema NR Kini je sve neminovnije za zemlje Zapada. Očekuje se da će sve to pokazati i predstojeći nemački politički dokument o Kini, pisan pod vođstvom šefice diplomatije Analene Berbok iz stranke Zelenih, koalicionog partnera u Šolcovoj vladi.

U popularnom evropskom narativu, pandemija i izbijanje sukoba u Ukrajini opravdali su dramatičnu promenu u pristupu NR Kini. Neki povlače paralele između energetske zavisnosti Evrope od Rusije i ekonomske zavisnosti od Kine. Drugi dodaju da je pozicija Pekinga u vezi sa ukrajinskim sukobom dokaz da je Kina jasan rival Evropi. Delimično podstaknuti iz Vašingtona, sve više se pozivaju i na razmatranje tajvanskog pitanja u kinesko-evropskim odnosima.

No, u Pekingu preovladava uverenje kako, suprotno tvrdnjama o „odvajanju” koje dobijaju zamah na Zapadu, poseta kancelara Šolca sa 12 izvršnih direktora nekih od najvećih nemačkih i globalnih kompanija ukazuje da u Nemačkoj i dalje postoji duh realizma i pragmatizma. Posao se stavlja na prvo mesto kada je u pitanju NR Kina.

Ekonomski gledano, nije teško shvatiti zašto. Nemačka dobija polovinu svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od izvoza, a Kina je njen glavni trgovinski partner poslednjih šest godina. Trgovina sa Kinom omogućava preko milion radnih mesta u Nemačkoj direktno, te još milione posredno. NR Kina i Nemačka su dve vodeće sile izvoznice u svetu, pored toga što su, po glavnim merilima BDP-a, globalno među četiri vodeće privrede.

Dubinu veza između dve ekonomije još očiglednije odražavaju bilansi stanja pojedinih kompanija. Kina čini više od 30 odsto svetske prodaje proizvođača automobila poput „Folksvagena”, „Dajmlera” i „Be-Em-Vea” i više od petine za ostale „teškaše” sa DAKS indeksa na Frankfurskoj berzi poput vodećeg proizvođača polimera „Kovestro” i „Adidasa”. „Infineon”, nemački proizvođač čipova, ostvaruje ogromnih 37,9 odsto prihoda od prodaje u NR Kini.

Ove ekonomske veze su ključne dok se Nemačka, kao i ostatak Evrope, suočava sa produbljujućom energetskom krizom, visokom inflacijom i veoma stvarnim rizikom od recesije. Berlin teško može da priušti da pogorša svoj trenutni ekonomski položaj podržavajući ekonomsko odvajanje EU od Kine. To bi, prema minhenskom Ifo institutu moglo koštati Nemačku skoro šest puta više od Bregzita, ili 48,4 milijarde evra realnog prihoda.

Uprkos pozivima kojih je sve više za smanjenje komercijalnih veza sa Kinom, za sada Šolc dokazuje da je sličan svojoj prethodnici Angeli Merkel. Jasno je stavio do znanja da namerava da razvije odnose sa Kinom „sa osećajem za meru i pragmatizam” i snažno se protivi „odvajanju”.

Možda je još važnije, nemački industrijski giganti, sa velikom težinom u političkoj ekonomiji zemlje, ne pokazuju želju da menjaju opredeljenje. U stvari, udvostručuju prisustvo u Kini. Tamo su nemačke investicije u zemlju porasle za 30 procenata u prvih osam meseci 2022.

Hemijski gigant BASF, koji je prošlog meseca šokirao Berlin najavom o ukidanju svojih aktivnosti u Evropi, nedavno je otvorio prvu fabriku u svom planiranom megakompleksu vrednom 10 milijardi dolara u Gvangdongu. „Kovestro” je nedavno otvorio dva nova proizvodna pogona u Šangaju.

Nemački „Handelsblat” je izvestio da tehnološki gigant „Simens” planira „veliko ulaganje” u Kini, posebno u industrijski softver i automatizaciju. U automobilskom sektoru, „Be-Em-Ve” je u junu otvorio novu fabriku u Šenjangu vrednu dve milijarde dolara, a u oktobru je „Folksvagen” najavio da će uložiti 2,35 milijardi dolara u zajednički razvoj sistema za električna vozila.

Druge evropske kompanije će sve više obraćati pažnju na Kinu, jer im dolazi ekonomska zima. „Erbas” je tokom Šolcove posete sklopio 17 milijardi dolara vredne  ugovore sa kineskim prevoznicima. Evropski proizvođač je u dobroj poziciji da ojača svoje vođstvo na drugom najvećem vazduhoplovnom tržištu na svetu uprkos bezbednosnim problemima i političkim tenzijama koje utiču na sudbinu njegovog američkog rivala „Boing”.

Očekuje se da će se i francuski predsednik Emanuel Makron i drugi evropski lideri uskoro uputiti u Kinu. Šolc je sa predsednikom Sijem, premijerom Lijem i drugim kineskim rukovodiocima podstakao nadu da bi zajednički ekonomski interesi i pragmatična saradnja mogli dati novi zamah odnosima Kine i EU.

 

Borislav Korkodelović je urednik i novinar

 

Naslovna fotografija: Kay Nietfeld/Pool/AFP/Getty Images

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u