Čvorović: Kisindžerov predlog je klopka za Rusiju

„Ne treba imati zabludu da Henri Kisindžer ima drugačiji odnos od zvaničnog odnosa SAD prema Rusiji. Pristanak na uslove mira koje nudi Amerika bilo bi samoubistvo ruske države“

Možda Kisindžer ne želi raspad Rusije kao nuklearne sile, ali želi poraz Putinove Rusije, stvaranjem uslova za iniciranje duboke političke krize koja bi neminovno dovela do destabilizacije Rusije, njenog političkog i ekonomskog slabljenja i do smene suverenističke elite na čelu sa Vladimirom Putinom.

Ovako zalaganje Henri Kisindžera za zaustavljanje daljeg rata u Ukrajini, pokretanje mirovnih pregovora i očuvanje ruske države i uloge Rusije u evropskoj politici, koje na prvi pogled deluje kompromisno i suprotno radikalnim stavovima američkih zvaničnika, komentariše profesor prava Zoran Čvorović.

Kisindžer je u autorskom tekstu, objavljenom u britanskom rusofobskom glasilu Spektator, ukazao na važnost brzog mirnog rešenja sukoba na Ukrajini, upozorivši da bi želje da se Rusija, kao nuklearna sila, učini potpuno nemoćnom ili da se čak razbije na više državica, mogle da izazovu haos nesagledivih razmera u svetu.

Kako izbeći novi svetski rat?

„Raspad Rusije ili uništavanje njene sposobnosti za stratešku politiku moglo bi da pretvori njenu teritoriju, koja obuhvata 11 vremenskih zona, u jedan vakuum sukoba“, rekao je Kisindžer i objasnio da bi druge zemlje mogle da traže načine da se prošire na račun Rusije uz pomoć nasilja.

Reč je o čoveku koji je tokom ratnih dejstava na teritoriji Ukrajine, počev od februara meseca, objavio do sada nekoliko članaka u kojima se, kao i u ovom, zalaže za što brže postizanje mirovnog dogovora i prestanak ratnih dejstava u Ukrajini.

Kompromisno rešenje?

Pažljivo čitanje, kaže Čvorović, pokazuje da je tekst bivšeg američkog diplomate pisan u koordinatama koje je iscrtala nova Strategija nacionalne bezbednosti SAD. U Strategiji je, između ostalog, istaknuto da SAD nisu protiv ruskog naroda, ali jesu protiv sadašnje ruske političke elite.

Šta donosi nova Strategija nacionalne bezbednosti SAD?

„Ne treba imati zabludu da Henri Kisindžer ima drugačiji odnos od zvaničnog odnosa SAD prema Rusiji, a zvanični odnos SAD prema Rusiji je utvrđen u nedavno donetoj Strategiji nacionalne bezbednosti, doktrinarnom vojno-političkom dokumentu prema kojem će Amerika u narednih pet godina usmeravati svoju spoljnu i odbrambenu politiku“.

Šta kaže Strategija nacionalne bezbednosti SAD?

U dokumentu je, ukazuje naš sagovornik, Rusija označena kao suparnik i neprijatelj SAD dok je Putin više puta pomenut u izrazito negativnom kontekstu kao osoba sa kojom ne vredi više voditi razgovore

„Očekivati da Kisindžer ima drugačiji stav prema Rusiji od stava koji je utvrđen u Strategiji nacionalne bezbednosti je potpuno deplasirano i govori o nepoznavanju američke spoljne politike“.

Poziv na narandžastu revoluciju

Kompromisni mir za koji se zalaže Kisindžer u svom tekstu nije ništa drugo nego, kaže Čvorović, poziv na pokretanje procesa političke krize i unutrašnje destabilizacije Rusije kroz novu narandžastu revoluciju.
Jer, vraćanje Rusije na linije od pre 24. februara – Krim ostaje u Rusiji bar u dogledno vreme i napuštanje oblasti, koje su na osnovu referenduma postale deo RF, neminovno bi izazvalo takve političke posledice.

Priželjkuju 1917.

O tvrdnji da ovakva ponuda može da spreči raspad Rusije, Čvorović kaže da ona ne da ne može da spreči raspad Rusije, već bi mogla da ga ubrza, jer ukoliko bi Rusija pristala da zaključi mir na uslovima koje je u svom tekstu naveo Kisindžer, ona bi priznala da nije ostvarila ni jedan ratni cilj istaknut 24. februara

„Povlačenje iz četiri oblasti bi bio jasan pokazatelj kapitulacije koja bi otvorila procese izrazite političke nestabilnosti u Rusiji i ogromnu političku krizu nalik onoj nastaloj posle 1917. u vreme Februarske i Oktobarske revolucije“.

Azija prioritetnija od Evrope

Kada analiziramo Kisindžerovog tekst, uvek treba imati u vidu da je reč o čoveku koji je itekako upućen u sadašnje stanje međunarodnih odnosa, kao i izvore moći SAD, ali koji je i dobar poznavalac istorije međunarodnih odnosa. Shodno tome, Kisindžerovo zalaganje za ponovno uključivanje Rusije u evropski poredak, jasno, uveren je naš sagovornik, pokazuje da kolektivnom Zapadu apsolutno ne odgovara Rusija kojoj je Azija postala u političkom i ekonomskom smislu prioritetnija od Evrope.

„Jedan od važnih rezultata rata u Ukrajini koji bi bio nepovoljan za Zapad jeste konačno okretanje Rusije Kini i drugim azijskim državama i posledična afirmacija ideologije evroazijstva u Rusiji. Kisindžer dobro zna da okretanje Rusije Aziji znači i izvlačenje iz viševekovne klopke evropske politike ravnoteže snaga koja je Rusiji donosila samo troškove, rizike i ograničenja“.

Uslove mira ne diktira Amerika

Zapadna politika prema Rusiji jedinstvena je i sa dva lukava lica – jedno je lice zvaničnika i stav kodifikovan u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti, a drugo je lice kolektivnog Zapada koje se izražava kroz stavove osoba kao što je Kisindžer.

„To drugo lice ima za cilj da uputi poruku ruskoj ‘partiji mira’, ali pod svojim uslovima. Pristanak na uslove mira koje nudi Amerika bilo bi samoubistvo ruske države“, zaključuje naš sagovornik.

 

Autor Nataša Jovanović

 

Izvor Sputnjik, 20. decembar 2022.

 

Naslovna fotografija: Mark Wilson/Getty Images

 

BONUS VIDEO:

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u