Da li CIA stoji iza diverzija u Rusiji?

Novinar Džek Marfi tvrdi da su operacije CIA-e planirane pre više od deset godina, kada su strani agenti sakrili zalihe oružja, eksploziva i druge opreme na tajnim lokacijama u Ruskoj Federaciji

Posle napada na Severni tok 1 i 2, kijevski režim i njegovi NATO nadređeni odlučili su da to ipak nije dovoljno i da je potrebno još više iskušavati rusko strpljenje. Kijev je pokrenuo više napada na baze ruske strateške avijacije, od kojih se poslednji dogodio 26. decembra. Pored ovih udara koji su pokrenuti sa teritorije Ukrajine, pojavile su se informacije da diverzantski odredi deluju i u samoj Rusiji, gde im je glavna meta infrastruktura od strateškog značaja. Da stvar bude gora, postoje ozbiljne indicije da u ovim operacijama posredno učestvuju i američke obaveštajne službe (pre svega zloglasna CIA). Naime, jedna od članica NATO-a navodno raspolaže određenim brojem agenata unutar Rusije, a njihove akcije koordiniše upravo CIA.

Ovu tvrdnju je izneo jedan od najviših zvaničnika kijevskog režima. Komentarišući nedavne napade na ruske strateške vazduhoplovne baze, kao i druge diverzije na teritoriji Rusije, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov je izjavio da će se takvi „incidenti sa ruskom infrastrukturom nastaviti i u budućnosti”. Što je još gore, Danilov je otvoreno rekao da snage kijevskog režima „mogu ući na teritoriju Rusije i tamo sprovoditi vojne operacije, ako je potrebno”. On je dalje naveo da „ako je potrebno da budemo tamo gde smatramo da je potrebno da zaštitimo našu zemlju, bićemo tu. I nećemo nikoga pitati. Sve ove priče da ne treba nekoga da provociramo, to su gluposti”. Međutim, moguće je da Danilov, iako poznat po (uglavnom) praznim pretnjama, ne govori ovo samo u svrhu jeftine ratne propagande.

Aleksej Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, na brifingu za novinare u Kijevu, 7. novembar 2022. (Foto: Reuters/Murad Sezer)

Prema pisanju američkog istraživačkog novinara Džeka Marfija, pripadnici CIA-e ne deluju direktno na terenu, ali koordinišu akcije stranih agenata prisutnih u Rusiji. SAD koriste obaveštajne agencije drugih članica NATO-a kako bi mogle da poreknu direktnu umešanost u slučaju da FSB ili neka druga ruska obaveštajna služba zarobi ili eliminiše te agente. Jedan bivši američki zvaničnik koji je učestvovao u specijalnim operacijama navodno je rekao Marfiju da je mogućnost negiranja direktne umešanosti SAD glavni razlog zbog kog je predsednik Bajden odobrio tajne operacije u Rusiji. Marfi, koji je i sam veteran američkih specijalnih snaga, izjavio je da je namerno izostavio informacije o tome koje obaveštajne službe članica NATO-a sprovode sabotaže u Rusiji, jer bi to najverovatnije ugrozilo agente na terenu, umanjilo efekte tajnih operacija ili potpuno sprečilo njihovo sprovođenje.

Marfijeva otkrića ukazuju da su ove operacije planirane godinama, pri čemu su dva bivša američka vojna zvaničnika izjavila da su agenti neimenovane članice NATO-a još pre više od deset godina sakrili zalihe oružja, eksploziva i druge opreme na tajnim lokacijama u Rusiji. Oni takođe tvrde da postoje indicije da je deo te opreme nedavno korišćen. Jedan od bivših zvaničnika izjavio je da se CIA nije mešala u tajne operacije u Rusiji pre 2014. Navodno, prvi agenti-spavači infiltrirali su se 2016. u režiji CIA-e, a još ih je ušlo u zemlju tokom narednih godina. Neimenovana članica NATO-a je takođe pribavila i potrebnu dokumentaciju kako bi prikrila prisustvo agenata u Rusiji. Ovi agenti-spavači su tajnim kanalima aktivirani oko 24. februara i zatim dobili naređenja o daljim akcijama.

Još uvek nije tačno poznato koliko je skorašnjih incidenata u Rusiji rezultat akcija agenata-spavača. Međutim, sama činjenica da je došlo do više neobjašnjivih i dobro koordinisanih eksplozija u vojnim objektima, elektranama, prugama, skladištima i drugoj strateški važnoj infrastrukturi, teško se može posmatrati kao niz nesrećnih slučajeva. Marfijev izveštaj takođe sugeriše da su agenti NATO-a verovatno odgovorni za požar koji se krajem aprila dogodio u istraživačkom institutu ruskih snaga vazdušno-kosmičke odbrane, u kom je bilo preko 30 žrtava, uključujući najmanje sedam poginulih. Brojni drugi incidenti, iako uglavnom bez fatalnih ishoda, ipak su izazvali probleme sa snabdevanjem energijom, skladištenjem hrane, komunikacijama itd. Ove akcije možda nisu bile veliki problem za rusku vojsku, ali su verovatno za cilj imale širenje straha i panike u ruskom narodu.

Požar u Centralnom istraživačkom institutu Vazdušno-kosmičkih odbrambenih snaga u Tveru, Rusija, 21. april 2022. (Foto: Maksim Shkolnikov/Sputnik via AP)

Tajne operacije koje sprovodi CIA zahtevaju zvanično odobrenje predsednika. Vašington post tvrdi da je bivši predsednik Obama dozvolio „postavljanje sajber oružja u rusku infrastrukturu, digitalnog ekvivalenta bombama koje bi mogle biti detonirane u slučaju eskalacije između Sjedinjenih Država i Moskve”. Marfi je takođe naveo da je jedan bivši zvaničnik CIA-e potvrdio ovu informaciju. Očekivano, američka obaveštajna agencija je negirala umešanost, ali je istraživački novinar istakao da CIA ima zakonsko pravo da laže kako bi prikrila takve tajne operacije. Marfi tvrdi da mu je glavni motiv da informiše javnost o opasnostima ovih akcija. I zaista, umešanost CIA-e u sabotaže i diverzantske napade u Rusiji vodi ne samo ka mogućoj velikoj eskalaciji, već i direktnom sukobu NATO-a i Moskve, što dalje može da dovede do termonuklearnog rata koji bi uništio svet.

Kijevski režim nastavlja sa napadima unutar ruske teritorije koje, prema pisanju Tajmsa, Pentagon prećutno podržava, bilo da se radi o napadima bespilotnim letelicama ili diverzijama. Ovo je samo poslednji u dugom nizu provokativnih poteza političkog Zapada i njegovih vazala. Kroz upotrebu biološkog oružja, otvoreni informacioni rat, pružanje obaveštajnih i vojnih podataka snagama kijevskog režima, sajber-napade na rusku infrastrukturu, direktno američko prisustvo u Ukrajini, napade na ruske gasovode, pa čak i pozive na „obezglavljujuće udare” i atentat na Putina, Amerika nastavlja da testira rusko strpljenje. Sa velikom moći dolazi i velika odgovornost, ali dok je odgovor Rusije na sve ovo i dalje čvrsto racionalan uprkos ogromnom pritisku, čini se da takav pragmatizam ne postoji u Vašingtonu.

 

Dragoljub Bosnić je geopolitički i vojni analitičar. Autor je tekstova za Fort Russ News i InfoBRICS koji se bave vojnom tehnologijom, globalnom ekonomijom i geopolitikom, sa fokusom na Balkan, Evroaziju i rivalstvo velikih sila.

 

Izvor InfoBRICS

 

Naslovna fotografija: brightstars/Getty Images

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u