Tehnološka samostalnost Kine i „rat čipovima”

Otvaranje novih fabrika, veliko ulaganje vlade i slivanje privatnog kapitala u domaću industriju poluprovodnika sugerišu da će kina razviti samostalnu industriju čipova

Zbog oštrih tehnoloških sankcija u oblasti poluprovodnika, koje je nedavno protiv nje uveo Vašington, NR Kina se suočava s ozbiljnim tehnološkim izazovom koji može osetno usporiti razvoj njene elektronske, telekomunikacione i vojne industrije. Ipak, poslednjih meseci u toj zemlji se vide pomaci koji sugerišu da bi, nakon određenog zaostajanja, Kina mogla da se tehnološki osamostali od stranih proizvođača i u relativno bliskoj budućnosti postane samodovoljna kada je u pitanju proizvodnja poluprovodnika.

U oktobru prošle godine vlada u Vašingtonu je proširila svoje tehnološke sankcije protiv Pekinga i zabranila izvoz sofisticiranijih čipova promera 14 nanometara i manje, kao i opreme, softvera i dizajnerskih rešenja za njihovu izradu, te transfer znanja u vezi sa tim poluprovodnicima.

S obzirom na to da čipovi koje na svetskom tržištu prave dominantni tajvanski, južnokorejski i drugi strani proizvođači takođe sadrže tehnologije koje su patentirale američke kompanije, i oni se nalaze u opasnosti od sankcija američke vlade ako nastave da svoje proizvode i znanja prodaju kineskim firmama.

Štaviše, Amerikanci su zabranili svojim državljanima, nosiocima zelene karte, pa čak i običnim rezidentima da rade za kineske kompanije koje su podvrgnute sankcijama.

Vašington je pribegao tim protekcionističkim merama koje su protivne principima slobodnog tržišta i trgovine kako bi usporio ekonomski razvoj NR Kine i naročito oslabio njenu armiju, s obzirom na to da su napredni čipovi potrebni za visokoprecizno raketno oružje i kompjutere koji se ugrađuju u ratne vazduhoplove i druge sisteme. Ovaj fenomen postao je poznat kao „rat čipovima”.

U decembru je Vašington na tzv. „listu entiteta”, 28 kineskih preduzeća i organizacija kojima se uskraćuje pristup čipovima koji sadrže američke tehnologije, dodao još 36 subjekata.

Prošle godine, na inicijativu SAD, formirana je i tzv. „čip četvorka”, savez Vašingtona, Tajpeja, Seula i Tokija, koji pored sprovođenja tehnoloških sankcija Pekingu treba da koordiniše međusobna ulaganja i nabavke, te oformi lanac snabdevanja za njihove industrije čipova koji zaobilazi NR Kinu.

Razlozi za brigu

Čipovi su silicijumski poluprovodnici koji se sastoje od tranzistora, jednostavno rečeno, električnih prekidača koji zaustavljaju ili propuštaju struju i tako šalju signale koji se pretvaraju u digitalnu binarnu informaciju („0” ili „1”) koja je osnova funkcionisanja računara.

U savremene čipove, koji su otprilike veličine nokta, smeštaju se desetine milijardi tranzistora, što se postiže minijaturizacijom, odnosno nanošenjem mnoštva slojeva jednog preko drugog utiskivanjem u silicijum, odnosno, mikroskopskim rezbarenjem tog postojanog materijala. Manji promer između tranzistora znači da ih je moguće više upakovati u čip, što onda znači veću procesorsku moć.

Džo Bajden drži poluprovodnički čip pre potpisivanja izvršne naredbe, usmerene na rešavanje globalnog nedostatka čipova, u Beloj kući u Vašingtonu, 24. februar 2021. (Foto: Reuters/Jonathan Ernst/File Photo)

Prve prognoze o tome šta bi pomenuto pooštravanje sankcija značilo za Kinu bile su relativno mračne budući da su razvoj najsofisticiranijih čipova i uspostavljanje njihovog proizvodnog procesa izuzetno zahtevni – ogromni novac koji je za to potreban druga ekonomija sveta ima, ali su problem naročito složenost tehnologije i vreme potrebno za obrazovanje stručnjaka.

Takođe, u 2018. u Kini se proizvodilo samo 16 posto poluprovodnika potrebnih njenoj ekonomiji, od čega su čak pola pravile strane kompanije. U 2021. matica Kina je s Tajvana uvezla čipova ukupne vrednosti od čak 155 milijardi američkih dolara.

Razlozi za optimizam

Međutim, specijalizovani mediji u istočnoj Aziji sada javljaju da su američke sankcije zapravo već na neki način okasnile, jer je nedavno u Kini počela masovna proizvodnja čipova od 14 nanometara, kao i da su prošle godine proizvedeni prvi čipovi promera samo sedam nanometara koji se mogu koristiti u serverima, za koje su doduše korišćene mašine i tehnologija stranog porekla, čiji bi uvoz i održavanje, zbog sankcija, trebalo da (uskoro) prestanu.

Ti čipovi promera sedam milimetara stižu sa proizvodnih linija najvećeg kineskog i trećeg svetskog proizvođača poluprovodnika „SMIC”, koji je u decembru 2020, kada je prvi put u američkom ministarstvu trgovine stavljen na crnu listu ekonomskih subjekata kojima se uskraćuje izvoz tehnologija za najsavremenije čipove, zapošljavao preko 17.000 ljudi.

Čovek na štandu kineske kompanije SMIC na Internacionalnom sajmu poluprovodnika IC China 2020 u Šangaju, 14. oktobar 2020. (Foto: Reuters/Aly Song)

On trenutno gradi čak tri nova postrojenja ukupno vredna oko 19 milijardi dolara: u Šangaju, gde je i sedište kompanije, Šendženu i Pekingu, koja bi trebalo da počnu s radom iduće godine, što govori koliko su ubrzana i uvećana ulaganja, odnosno, pogodnosti koje kineska država nudi preduzećima iz industrije poluprovodnika.

Ipak, treba reći da je, na primer, fabrika u Šendženu predviđena za proizvodnju čipova promera 28 nanometara, koji su već relativno tehnološki zastareli (ali i dalje upotrebljivi u automobilima i kućnim uređajima, na primer).

U ovom trenutku najnapredniju tehnologiju za proizvodnju poseduju tajvanski TSMC i „Samsung elektroniks”, koji prave čipove s razmakom među tranzistorskim kolima od pet, četiri, pa i tri nanometra, kakvi se koriste u najnovijim pametnim telefonima i kompjuterima.

143 milijarde investicija

Mada će trebati mnogo vremena da se razviju, za Kinu je pozitivan događaj i to što su u toku prošle godine na domaćim berzama njena preduzeća koja se bave tehnologijama povezanim sa izradom čipova kroz inicijalne javne ponude prikupila ekvivalent od oko 12 milijardi američkih dolara. Smatra se da će kineska industrija poluprovodnika na taj način uskoro doći do nove injekcije kapitala od 17 milijardi dolara.

Situaciju olakšava i korišćenje mikroprocesorske arhitekture RISC-V, koja je dostupna u javnom domenu, odnosno, nije uslovljena patentima i licencama.

Inače, Kina od ranije ima plan da do 2025. oko 70 posto domaće potražnje zadovolji iz sopstvene proizvodnje, što je bitno i zbog uštede novca na transportu i valutnom kursu, ali pre svega zbog postizanja tehnološke nezavisnosti od Vašingtona, koji je inicijator tehnoloških sankcija i strategije ekonomskog odvajanja od Kine, i njegovih vojnopolitičkih saveznika Tajvana, Republike Koreje i Japana, koji moraju da se povinuju i praktično napuste kinesko tržište čipova.

U tu svrhu bilo je predviđeno da centralna i lokalne vlade u petogodišnjem periodu na prelasku iz prethodne u ovu deceniju ulože skoro 120 milijardi američkih dolara u domaću industriju poluprovodnika. Sada se najavljuje novi petogodišnji paket investicija od čak 143 milijarde.

Skoro otvaranje više novih fabrika, veliko ulaganje vlade i slivanje privatnog kapitala u domaću industriju poluprovodnika sugerišu da bi Kina uprkos sankcijama, verovatno nakon određenog perioda zaostajanja, mogla da razvije svoju industriju čipova do zavidno visokog nivoa i postane samodovoljna u toj oblasti.

 

Izvor RTS

 

Naslovna fotografija: Kim Kyung-Hoon/Reuters

 

BONUS VIDEO:

Svet
Pratite nas na YouTube-u