Mnogi mediji pišu o učinkovitosti iranskih dronova na linijama fronta u Ukrajini. Zvanična agenda medija, takođe, sve češće govori o posetama zvaničnih delegacija ili zainteresovanosti za saradnju sa nekom od industrija. Sredinom decembra sam prilično dugo boravio u Iranu, gde sam na sastancima i sadržajnim intervjuima mogao da vidim najnovija dostignuća ove zemlje i procenim bilateralnu saradnju i izglede za dalju interakciju Rusije i Irana.
Počeću sa ličnim utiscima. Poslednji put sam bio u Iranu u maju 2017. godine. U međuvremenu su se tamo dogodile neke zapanjujuće promene. Prvo, procedura za ulazak u zemlju je mnogo jednostavnija. Trebalo je deset minuta da dobijem vizu i platim taksu na aerodromu. Izdata je na parčetu papira, koji sam uz pasoš pokazao na šalteru pasoške kontrole. U pasošu nije bilo pečata. U Teheranu je niklo mnogo luksuznih zgrada. Svuda se gradi mnogo solitera, a posebno u severnom delu grada. Metro je proširen. U stvari je završena linija do Međunarodnog aerodroma Imam Homeini, što će znatno olakšati logistiku. U satima dnevnog špica ima mnogo saobraćaja, čemu doprinosi infrastruktura prestonice, koja je proširena prilično haotično.
Što se tiče protesta o kojima zapadni mediji toliko i stalno pišu – oni jednostavno ne postoje. Takozvana „hidžab kriza”, koja se dogodila nakon smrti kurdske devojke, bila je samo još jedan pokušaj Zapada da izvede obojenu revoluciju. Zaista jeste bilo pokušaja da se sprovode neredi u brojnim gradovima, a protesti su bili organizovani i u Teheranu. Ali, sada je sve potpuno mirno. Što se tiče hidžaba: u Teheranu redovno i na svim mestima možete da vidite devojke i žene, nepokrivenih glava – na ulicama, u kafićima, muzejima i parkovima, na bazarima i u prodavnicama. Naravno, u džamiju nije dozvoljeno ući bez marame. Ali na drugim javnim mestima žene hodaju sasvim slobodno i izgledaju prilično srećno. Niko ih ne zaustavlja, niti ih pritiska. Da dodam i to da sam video ne samo u plavo ofarbane žene, već ofarbane i u teget boju, sa usnama punim botoksa, sa tetovažama na dlanovima i vratovima, pa čak i sa pirsingom na licu. Dakle, nema ničeg lošeg sa pravima i slobodama u Iranu.
Osude i sankcije
Još zapadnih sankcija protiv jednog broja iranskih zvaničnika je standardna politička procedura, a smrt kurdske devojke bila samo izgovor za intervenciju. A koliko je ljudi stradalo od policijskih akcija u gradovima Nemačke, Francuske, Sjedinjenih država i drugih zapadnih zemalja? Ko je prebrojao žrtve samovoljnih postupaka vlasti u EU? Koliko nevinih ljudi je osudio američki pravosudni sistem? Pa ipak, ovim državama niko ne uvodi sankcije jer koncept suvereniteta podrazumeva nemešanje u poslove drugih država. Međutim, Vašington i Brisel smatraju da im je to dozvoljeno. Opšte uzev, cilj strategije Zapada prema Iranu je potpuna promena političkog sistema, a u tu svrhu se koriste svi raspoloživi mehanizmi i precizni udari na Islamsku Republiku Iran.
U kontekstu aktuelnih događaja, Iran je 15. decembra, 2022. godine izbačen iz Komisije za status žena od strane Ekonomskog i socijalnog saveta UN (28 glasova za, 8 protiv, među njima i Rusija koja je dovela u pitanje legitimnost takve odluke, 16 – uzdržano). Iranski zvaničnici su postupak nazvali klovnovskim, ističući kršenje ljudskih prava u Sjedinjenim državama, posebno protiv crnog stanovništva. A, sankcije EU protiv Irana, koje je Brisel nedavno uveo „zbog kršenja ljudskih prava i isporuke dronova Rusiji”, ocenjene su kao eklatantan čin iranofobije. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova je uložilo protest i dodalo da Zapad sledi dvostruke standarde tako što zatvara oči na ono što se dešava u Palestini i da će se EU suočiti sa posledicama ako nastavi da širi iranofobiju.
Iran je, inače, uveo uzvratne sankcije zvaničnicima i organizacijama iz Britanije, Sjedinjenih država i EU, uključujući medije, nevladine organizacije i razne kompanije. Možemo pretpostaviti da će Zapad u budućnosti koristiti svaki izgovor za nove sankcije. Na primer, početkom decembra, u provinciji Sistan i Belučistan, nepoznate osobe su kidnapovale i ubile sunitskog imama, Moulavija Abdulhaveda Rigija. Neki zapadni mediji već pokušavaju da predstave ovaj slučaj kao neku vrstu krivice iranskih vlasti, jer je pokojnik bio sunit. Ali, svi stradaju od delovanja bandita i terorista (od kojih većinu namerno i stvaraju zapadne specijalne službe za destabilizaciju situacije u zemlji), bez obzira na veru i društveni identitet. Korpus Islamske revolucionarne garde je nedavno izjavio da je sprečio pokušaj ubistva ajatolaha Ahmada Alamolhode.
Dostignuća Irana
Sada o dostignućima Irana. Prema rečima zamenika Ministra za puteve i urbani razvoj, Mohameda Muhamedija, flota iranskih civilnih aviona povećana je za 77 i sada se sastoji od 175 aviona.
Iran je, takođe, među prvih deset zemalja po proizvodnji čelika. Iran je tokom prvih deset meseci 2022. godine proizveo 2,9 miliona tona čelika. Od marta do oktobra, zemlja je izvezla 5,9 miliona tona, što je povećanje od 30% u odnosu na isti period prethodne godine.
Kapacitet naftnih terminala se širi. Skladište nafte Hark, na primer, planira da poveća kapacitet na 4,2 miliona barela. Izvoz minerala i drugih rudnih resursa, od marta do novembra 2022. godine je dostigao više od 30 miliona tona, u vrednosti od 7,8 milijardi dolara. Izvoz petrohemijskih proizvoda povećan je za 30% i dostigao je 90 miliona tona. Inače, jedan od iranskih katalizatora za petrohemijsku industriju isporučuje se i Rusiji. Iran proizvodi 60 od svih 87 potrebnih vrsta katalizatora.
Kina sama je činila 30% spoljne trgovine Irana prošle godine. Pored petrohemijskih proizvoda, Kina aktivno kupuje čelik, tečne gasove (propan, butan), metanol, polietilen, bitumen, legure, orahe, šafran i proizvode od kože. Obim trgovine sa Afrikom povećan je za 39%. Čak je i trgovina sa Sjedinjenim državama porasla za skoro 15% u odnosu na 2021. godinu, iako su ukupni brojevi manji nego što su bili 2019. U međuvremenu, lekovi iz Sjedinjenih država preko trećih zemalja, posebno UAE, idu u Iran. A izvoz iz Irana u Sjedinjene države je ograničen na ono što putnici kupuju i unose. Čini se da Teheran ne brine mnogo o američkom tržištu, koje zamenjuju tržišta drugih zemalja.
Treba dodati da i sam Iran sledi princip „ekonomije mokavemati” (otpora), čiju je doktrinu vrhovni vođa Irana ranije predstavio kao odgovor na pritisak Zapada. Zasniva se na principu gde je osnova ekonomije društvena jedinica; zatim dolazi lokalni nivo, pa regionalni, pa nacionalni nivo. Procesi globalne ekonomije su zadnja rupa na svirali.
Ovakav pristup omogućava Iranu da se osloni na sopstvene snage i da ne zavisi od stranih tržišta. Sudeći po ekonomskom bumu u zemlji, ovaj model se pokazao učinkovitim i uspešnim. Štaviše, ciljevi ovakve ekonomije su pružanje pomoći siromašnima i iskorenjivanje siromaštva.
Ali, Iran je napravio veliki iskorak, dalje od izvoza sirovina. U sektoru inženjeringa i održavanja, izvoz je porastao za 41% na 260 miliona dolara. U proizvodima zasnovanim na intenzivnom znanju, Iran zauzima 15. mesto u svetu i vodeće u regionu. Država ima ukupno 8.735 preduzeća u ovoj oblasti i 51 naučno-tehnološki park. Budžet za istraživanje i razvoj je oko 80 miliona dolara.
Odnosi sa Rusijom
Zanimljivi su pokazatelji vezani za strane investicije u Iranu. Na primer, polovina svih investicija u Iranu 2022. godine, došla je od državljana Avganistana. U provinciji Horasan Razavi, udeo avganistanskog kapitala iznosio je oko milijardu dolara. Ovaj fenomen je delimično povezan sa dolaskom Talibana na vlast u Avganistanu, što je primoralo mnoge biznismene da napuste zemlju. Istovremeno se sada uspostavlja dijalog sa talibanskom vladom – bilateralna trgovina i korišćenje Irana kao tranzita postaje važna tačka u procesu pregovora. Ranije je Avganistan saopštio da je zainteresovan za izvoz svog uglja u Iran.
Raste i domaća potrošnja. Konkretno se očekuje da domaća i komercijalna potrošnja gasa porasti sa 600 miliona kubnih metara dnevno na 650. To znači da se domaća privreda razvija, uprkos spoljnim sankcijama i pritiscima. To se potvrđuje i obiljem reklama na iranskim centralnim i regionalnim TV kanalima — a svi reklamirani proizvodi, od kućnih hemikalija do motocikala i automobila, uz nekoliko izuzetaka, su lokalno proizvedeni.
Odnosi sa Rusijom se takođe aktivno razvijaju. Pre pet godina, samo su stručnjaci za međunarodne odnose i stručnjaci znali za EAES i evroazijske integracije, a sada i obične novine redovno izveštavaju o tome. Konkretno, iranski mediji pišu da su dogovoreni uslovi pristupanja zoni slobodne trgovine sa Evroazijskim ekonomskim savezom. Sporazum ima 150 strana i obuhvata više od 7500 vrsta roba i usluga. Rusija je glavni partner Irana u EAES sa prometom većim od 1,4 milijarde dolara. Tokom 2021. godine, trgovina Irana sa EAES je porasla za 73% u poređenju sa 2020. godinom. Razgovara se i o izgradnji dodatnog železničkog kraka transportnog koridora sever-jug. A govori se i o kanalu koji bi povezivao Kaspijsko more i Persijski zaliv.
Pored zvaničnih podataka, procurile su informacije o intenziviranju saradnje i u drugim oblastima. Tako su američki mediji, pozivajući se na izraelske obaveštajne službe, javili da Iran i Rusija pregovaraju o obuci iranskih mornara i proizvodnji ratnih brodova u Rusiji. Iran se ranije, povodom toga, obratio Kini, ali je Peking oklevao. Sadašnji odnosi Moskve i Teherana pogoduje najširoj saradnji, pa su i šanse da se ovaj projekat realizuje velike.
Inače je admiral Tangsiri, komandant pomorskih snaga KIRG (Korpus Islamske Revolucionarne Garde), nedavno izjavio da „Sjedinjene države ne mogu ni da zamisle kakve rakete Iran već ima”. On je dodao i da Iran jedini ima male čamce, ne duže od osam metara, opremljene projektilima. Ovo je odraz „strategije roja”, koju je Iran usvojio pre petnaestak godina, o upotrebi malih i mobilnih plovila, kao i dronova, protiv glomaznih i velikih neprijateljskih brodova. Potencijalne mete Irana su američki nosači aviona i razarači u Persijskom zalivu.
Razlog ratovanja
Što se tiče stava prema SVO u Ukrajini, mišljenja Iranaca se razlikuju. A to je zbog nedostatka svesti o pozadini događaja koji su se odigrali u Ukrajini nakon državnog udara 2014. godine – iako postoji opšte razumevanje agresivne uloge Sjedinjenih država i NATO pakta.
Razgovarao sam sa predstavnicima naučnih, intelektualnih i ideoloških krugova u Iranu o ukrajinskom sukobu. Pokušao sam da im objasnim pozadinu rata u Ukrajini u istorijskom i metafizičkom kontekstu. A na naknadno pitanje zašto ovaj rat nije samo rat za Ruse, već je i sveti rat, jer se Rusija ne brani kao 1812. i 1941. godine, morao sam da napravim dodatni ekskurs, za koji moji sagovornici su izrazili svoju zahvalnost.
Činjenica je da se sveti rat prevodi kao džihad i da se, za muslimane, u tom kontekstu odmah nameće sopstveno razumevanje. Prvo, postoje razlike između šiitskog i sunitskog Fikha (verskog zakona). Drugo, postoje i razlike između klasičnog i modernog šiitskog Fikha. Ali, postoje i zajedničke osnove, na primer – i kod Šiita i kod Sunita, džihad je verska obaveza (zajedno sa molitvom, postom, hadžom i dobročinstvom).
Međutim, Šiiti imaju važno upozorenje, da imam mora biti dobrog moralnog karaktera; bez ovoga, džihad bi bio nelegitiman. I sunitski i šiitski džihad je i defanzivne i ofanzivne prirode. Međutim, savremeni šiitski teolozi, kao što su Ajatolah Mortada Motahari i Ajatolah Salehi Nadžafabadi tumače ajete na način da znače da džihad može biti samo defanzivne prirode, pošto smo sada u eri skrivenog Imama. Ali, i ovde postoje izvesne rezerve. Na primer, Ajatolah Homeini je istakao da pored prerogativa Vilajati Fakiha (suverenitet tipa čuvara, za koji je zadužen Vrhovni vođa Irana u vreme skrivenog Imama), drugi teolozi, takođe, mogu odobriti ofanzivni džihad. Ali, Ajatolah Golpaigani iz Bogoslovije u Komu je tvrdio da je ofanzivni džihad isključivi prerogativ besprekornog Imama i njegovog ovlašćenog predstavnika.
Dok se savremena šiitska tumačenja ofanzivnog džihada razlikuju, mišljenje o odbrambenom džihadu je jednoglasno. Ovde nije potrebna dozvola besprekornog Imama, a ona predstavlja odgovor na neprijateljski napad na Muslimane, sa namerom da im se oduzme imovina i potčine životi. U takvom slučaju, obaveza vođenja odbrambenog džihada je svih onih, koji mogu da se bore, bez obzira na pol ili godine. Ovo je kontekst u kome Iranci tumače specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
Imajući ove aspekte na umu, potrebno je da imamo pažljivo uređen niz argumenata u polemikama sa onim snagama u muslimanskom svetu, koje promovišu tezu da „Rusija ne vodi odbrambeni rat” i dovode u pitanje pravednost ruskih postupaka. Stoga nam je potrebno više razjašnjavanja u ovom pravcu kao i jačanje saradnje u razmeni informacija i zajedničkog suprotstavljanja dezinformacijama i hibridnim operacijama Zapada protiv naših zemalja. I, naravno, biće korisno i iransko iskustvo ekonomskog razvoja pod oštrim sankcijama.
Izvor thepostil.com/geopolitika.ru
Naslovna fotografija: Photo by mostafa meraji on Unsplash
BONUS VIDEO:
