Svetska ekonomija spava hodajući. I to se u izjavi Kristaline Georgieve, direktorke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), nije promenilo u poslednje dve nedelje, od Vašingtona do Davosa. Iako je novogodišnji intervju za američki CBS news, koji je snimljen u zgradi na Pensilavnija aveniji u Vašingtonu, gde se nalazi sedište MMF-a, počela sa: „Imam loše vesti“, a već u prvom minutu svog izlaganja na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu rekla: „Imam dobre vesti“.
Između ove dve krajnosti zapravo stoje iste činjenice, koje u svojoj osnovi imaju prognozu MMF-a prema kojoj će trećina svetske privrede ove godine biti u recesiji.
„Sva tri motora globalne ekonomije, a to su Amerika, Kina i evrozona značajno su usporila, i to u isto vreme“, objašnjava Miloš Vuković, šef odeljenja za investicije u kompaniji „RBC Global Asset“ iz Kanade, zbog čega šefica MMF-a misli da globalna ekonomija spava hodajući.
Prema prognozi MMF-a, polovina evrozone ući će u recesiju. Ali, najveći problem, čini se, sada je Kina.
„Kina je usporila dramatično u 2022. godini zbog politike nultog kovida. Prvi put posle 40 godina, kineski rast je bio na nivou globalnog rasta ili čak ispod tog proseka“, rekla je direktorka MMF-a za CBS news.
To da Kina raste sporije od ostatka sveta nije se dogodilo decenijama. Ova ekonomija do skoro je rasla po stopi od 7, 8 pa čak i 10 odsto. Procenjuje se da je prošle godine taj rast iznosio od 2,8 do 3,2 odsto. A svetska privreda u proseku je rasla 3,2 odsto. Za ovu godinu očekuje se rast globalne ekonomije od 2,7 odsto. A u Kini je i dalje na snazi politika nultog kovida.
Ali, Kina nije jedini razlog zbog koga šefica MMF-a kaže da svetska ekonomija trenutno spava hodajući. Šefica MMF-a izračunala je i koliko košta globalni trgovinski rat između Kine i Amerike. Zbog toga globalna privreda godišnje gubi čak 1.500 milijardi dolara. O kolikom novcu je reč govori podatak da toliko iznosi ukupni bruto domaći proizvod (BDP) Ruske Federacije. Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u računici je otišla i korak dalje. Izračunala je koliko, u najgorem scenariju, svetsku ekonomiju može da košta to što su pokidani lanci snabdevanja, to što globalizacija ide u suprotnom smeru.
„To je čak 7.000 milijardi dolara godišnje. A to su BDP Nemačke i Japana zajedno“, rekla je Kristalina Georgieva.
Ima li dobrih vesti?
Ako će 2023. biti teža od 2022. godine, šta je onda dobra vest iz Davosa?
To što će usporavanje globalne ekonomije, najverovatnije dostići dno ove godine. Najjednostavnije rečeno, dobra vest je to što će 2024. biti bolja od 2023. godine.
Ali, tri su izazova za to: rat, inflacija i kamate. Rat u Ukrajini i dalje traje. Inflacija, iako je počela da pada, i dalje je visoka. U evrozoni je veća od devet odsto, u Americi je veća od šest odsto. A inflatorni cilj i Evropske centralne banke (ECB) i američkih Federalnih rezervi (Fed) je dva odsto. U Srbiji je, na primer, inflacija na kraju prošle godine iznosila 15,1 odsto.
Druga dobra vest iz Davosa je što će inflacija ove godine početi da pada. I u svetu i u Srbiji. Međutim, tu se krije uzrok još jedne loše vesti iz Davosa: kamate će nastaviti da rastu. Jer, guverneri vodećih centralnih banaka rastom kamata obaraju cene. Praktično, time povlače novac iz sistema. Međutim, zaduživanje onda postaje skuplje: i za privredu i za građane i za državu.
Kakve veze, međutim, ove poruke iz Davosa imaju s nama? To objašnjava Milan Trajković, zamenik direktora Sektora za statistiku u Narodnoj banci Srbije (NBS).
„Kako biste komšnici iz Leskovca, odakle ste, objasnili zašto je za njenu sudbinu važno ono što će uraditi direktorka Evropske centralne banke Kristin Lagard, koju nikad u životu nije videla“, pitali smo Trajkovića.
„Zato što njena sudbina zavisi od dve stvari“, odgovara. „Jedan je izvoz i to je razlog zašto imamo povećanje plata i penzija. Od toga zavisi finansiranje javnog duga. Od odluka Feda u Americi i odluka ECB-a zavisi i kakve će biti kamatne stope po kojima se naša država zadužuje“, objašnjava Trajković. Jer, rast kamata, osim što hladi cene, hladi i privredni rast, ali podgrejava i dugove. Zaduživanje u evrima i dolarima sada je skuplje za sve. Srbija će ove godine morati da se zaduži 7,8 milijardi evra. Sve to kako bi pokrila minus u budžetu i na vreme izmirila rate koje dospevaju na ime starih dugova.
Zanavljanje duga u ekonomiji rade sve države i to nije neobično, ali ono što je sada novost je što će novi dug biti skuplji, pa kreatori srpske ekonomske politike više neće moći skupe stare kredite da menjaju novim, jeftinim. Sada se dešava obrnuto. Jer na sekundarnom tržištu naše evro- obveznice prodaju se po kamati od 6, 7 odsto. A emitovane su uz kamatu od oko 2 odsto. To su uslovi po kojima bi Srbija sada mogla da se zaduži.
Na tu činjenicu podseća Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. „Zaduživanje po niskim kamatama je bio rezultat kretanja u svetskoj privredi. Pre dve godine svi su se zaduživali po niskim kamatama, pa i Srbija. Sada kamate rastu za sve, pa i za nas. Naše kamate su veće nego za evropske zemlje“, kaže profesor Arsić.
Milan Trajković iz Narodne banke Srbije kaže da će, čak i uz zaduživanje po skupljim kamatama, udeo javnog duga u BDP-u nastaviti da pada 1 odsto godišnje. NBS računa da će srpski BDP rasti brže od rasta našeg javnog duga.
Faktor Voker
Može li, ipak, i Srbiji i svetu da se ponovi ono što Ernesto Talvi, bivši ministar finansija Urugvaja, zove „faktor Voker“? Pogotovo, jer Kristalina Georgieva, direktorka MMF-a, upozorava: „Za zemlje u razvoju rast kamata može biti razarajući.“
O čemu je zapravo reč?
I Srbija i svet su u sličnoj situaciji bili osamdesetih godina prošlog veka. Inflacija je i tada, baš kao i sada, bila globalni problem. Tome je, baš kao i sada, takođe prethodila energetska kriza. Svet je krajem sedamdesetih prošao kroz dva naftna šoka tokom kojih je cena nafte skočila čak osam puta. Takođe, tome je prethodilo i veliko štampanje para, ali i rat u Vijetnamu. Sve to je početkom osamdesetih godina prošlog veka izazvalo inflaciju koja se proširila na ceo svet. Zanimljivo je, recimo, kako beogradski nedeljnik NIN 8. marta 1981. godine objavljuje tekst pod naslovom „Kako osujetiti puč cena“.
„Puč cena zahvatio nas je poput španskih gardista“, pisao je ovaj beogradski nedeljnik. „Svakodnevna poskupljenja, što ih doživljavamo na našem tlu, neumerena i neobjašnjiva, uleteše nam u stanove.“
Manje je bitno to što NIN pravi paralelu sa španskim gardistima koji su tada, pod vođstvom pukovnika Antonija Tehera, pokušali državni udar i sa mašinkama uleteli u parlament, pucajući u plafon. Ono što je bitno za razumevanje takozvanog „faktora Voker“ dogodilo se kasnije.
Naime, Pol Voker, tadašnji šef Feda, pokušavajući da se izbori sa inflacijom povećao je kamate čak 20 odsto. Uspeo je da obori cene, ali je američku ekonomiju, a samim tim i skoro ceo svet, uveo u recesiju. Neke zadužene zemlje Latinske Amerike, poput Argentine, tada su bankrotirale. Zato se sada, kada se očekuje da šef Feda Džerom Pauel podigne kamate na 5 odsto, spominje „faktor Voker“ za Latinsku Ameriku. Kamate posledično podiže i Evropska centralna banka. Očekuje se da uskoro dostignu 3,25 odsto.
„Mnogi su zaboravili, ali i Jugoslavija je 1981. godine bankrotirala. To se tada zvao moratorijum na otplatu duga, ali to je de facto bio bankrot“, podseća profesor Milojko Arsić. „Sada je malo verovatno da se tako nešto dogodi. Ali je izvesno da će zaduživanje biti skuplje“, kaže profesor Arsić.
Problem broj 1
Miloš Vuković iz odeljenja za investicije „RCB Global Asset“ smatra da je to što će centralne banke nastaviti da dižu kamate trenutno najveći problem svetske privrede. Zanimljivo je, recimo, kako je u prvoj polovini 2021. godine, kada je svet tresla korona kriza, Miloš Vuković za Oko magazin rekao: „Kovid kriza više nije tema, inflacija je svetski problem broj jedan“.
Sada kada ceo svet trese inflacija, Miloš Vuković kaže: „Inflacija više nije tema, usporavanje privrednog rasta je svetski problem broj jedan. Cene nastavljaju da padaju. Padaju cene automobila, robe. Troškovi prevoza robe vratili su se na nivo pre kovida, zalihe rastu. Zbog čega treba očekivati dalji pad cena robe u ovoj godini. Cena nafte u Evropi pala je 75 odsto od njene najviše tačke“, objašnjava Miloš Vuković zašto misli da je inflacija za globalnu privredu završena priča.
Njujork tajms piše da je i u Evropi i u Americi dostignut inflatorni vrh. I da će cene nastaviti da padaju. Međutim, ono što Evropsku centralnu banku „drži budnom usred noći“ jeste bazna inflacija koja nastavlja da raste. Ona predstavlja inflaciju iz koje su isključene cene hrane i energenata, koje su po pravilu kolebljive . Zbog rasta inflacije ECB, Fed ali i ostale centralne banke ne smeju da zaustave rast kamata. Jer bi to, smatraju neki, bilo prerano.
Međutim, ima stavova da su vodeće centralne banke sa povećanjem kamata počele prekasno. To misli i bivši američki ministar finansija Lorenc Lari Samers.
Uzroci inflacije
Ali, da se vratimo na početak. Nije sve počelo sa ratom u Ukrajini.
Kada je 2020. godine svet pogodio koronavirus, granice su bile zatvorene pa su bili zaustavljeni i kamioni s robom. Tako da delovi za proizvode koji se prave u jednoj, a sklapaju u drugoj zemlji, nisu mogli da stignu na vreme. Zbog toga su se javile nestašice. Pokidani su lanci snabdevanja i još tada je globalizacija krenula unazad. I o tome ovih dana na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu govori Kristalina Georgijeva.
Vodeće svetske centralne banke su onda počele da štampaju novac kako bi pomogle privredi i građanima. Naštampano je više nego ikad – čak 20.000 milijardi dolara. To čini čak četvrtinu ukupnog svetskog BDP-a. Taj novac, koji se u teoriji zove „helikopterski“, podeljen je kao pomoć građanima i privredi.
Ova ogromna količina novca onda se sudarila sa robom koje nije bilo dovoljno, ali potrošači su bili spremni da plate više. Tako se celom svetu dogodila inflacija. Tako se inflacija u najvećoj meri dogodila i Srbiji. Tačnije, tako se Srbiji dogodilo dve trećine inflacije, s tim što Srbija novac nije štampala, ali je tokom prethodne tri godine kroz nekoliko paketa pomoći građanima i privredi potrošila skoro devet milijardi evra.
„Cene proizvoda u evrima koje uvozi Srbija povećane su za 25 odsto. To je mera uvezene inflacije“, objašnjava profesor Arsić. „Tačno je da smo uvezli dve trećine inflacije, ali, istovremeno, Srbija je imala izdašne fiskalne podsticaje, ekspanzivnu fiskalnu politiku, koja je pomogla da se privreda Srbije oporavi brže. To je istovremeno doprinelo da se poveća tražnja i to je naš doprinos inflaciji.“
Međutim, nije sve to bilo tako jasno 2020. godine kada je svet pogodila korona kriza. Neki od najboljih ekonomista sveta tvrdili su da se zbog velikog štampanja para inflacija neće dogoditi. Neki, poput nobelovca Pola Krugmana, smatrali su da su poskupljenja rezultat nestašica neke robe, a ne posledica velikog štampanja para. Drugi, poput Lari Samersa, smatrali su da je uzrok inflacije veliko štampanje para.
Autori „Kvartalnog monitora“, koji uređuje profesor Milojko Arsić, pisali su da su uzroci inflacije na strani tražnje. Odnosno, da štampanje para utiče na rast cena.
Politika kamata
Narodna banka Srbije je od aprila prošle godine do danas 10 puta povećala referentnu kamatnu stopu kako bi oborila inflaciju. Poslednji put to je učinila na sastanku Izvršnog odbora održanoj 12. januara. Referentna kamatna stopa, koja je neka vrsta dirigentske palice za dinarske kredite komercijalnih banaka, tada je sa 5 povećana na 5,25 odsto.
Profesor Milojko Arsić smatra da se sa inicijalnim povećanjem kamata u aprilu zakasnilo, kao i da je očigledno da je NBS prošle godine čekala da prođu izbori pa da poveća kamate.
Milan Trajković iz NBS to negira: „Odgovor na to pitanje krije se u faktorima koji su doveli do inflacije. Ako je pitanje da li centralne banke svojim politikama mogu značajnije da utiču na inflaciju ako je ona vođena na strani ponude, odnosno kada su u pitanju problemi u lancima snabdevanja, nedostatak energenata i 10 puta veće cene energenata? Odgovor je da ne mogu. Ne bi bilo velike razlike da smo krenuli nekoliko meseci ranije“, odgovara Trajković.
Ako su centralne banke sada pred izborom da obore cene ili da sačuvaju privredni rast, šta nas od ta dva scenarija, kako građane tako i privredu, više košta? U Narodnoj banci tvrde da je inflacija veći trošak od onog koji nastaje rastom kamata.
„Uzmimo kao primer domaćinstvo koje hipotetički troši 100.000 dinara na hranu“, kaže Trajković. „Ako je hrana poskupela 30 odsto, onda to domaćinstvo daje 30.000 dinara više za hranu, a rata za stambeni kredit je porasla 5.000, 10.000 ili 15.000 dinara. Tu vidite kolika je razlika u ekonomskoj šteti koju pravi inflacija i ekonomskoj šteti koju pravi povećanje kamatnih stopa.“
A ekonomska šteta koju rast kamata pravi kompanijama videće se na kraju ovog tromesečja, tvrdi Miloš Vuković iz „RCB Global Asseta“: „U finansijskim izveštajima mnogih kompanija tada ćemo videti minuse u poslovanju.“
Srpska ekonomija, inflacija i recesija
Katarina Stančić, istraživač u biltenu Makroekonomske analize i trendovi (MAT) za najnoviji broj ove publikacije napisala je sa Miladinom Kovačevićem tekst pod naslovom „Da li je 2023. godina recesije?“. Za Oko magazin Katarina Stančić tvrdi da su mnogi biznisi sada postali neisplativi: „Čak 70 odsto pogona hemijske industrije u Evropi je zatvoreno. Čak 50 odsto industrije metala je takođe zatvoreno. Ta proizvodnja ne funkcioniše zato što su cene topljenja metala skuplje od prodajne cene na berzi. Na primer, za topljenje jedne tone aluminijuma potrebno je 5.000 evra, a tona na berzi košta 2.000 evra“, objašnjava Katarina Stančić.
Ona upozorava i da je nemačka Bundesbanka prognozirala recesiju od minus 0,5 odsto za Nemačku. „Recesija je prognozirana i za italijansku ekonomiju, a ona je u daleko komplikovanijoj situaciji, jer je posle Grčke to najzaduženija ekonomija evrozone. Njen javni dug iznosi 150 odsto BDP-a“, kaže Katarina Stančić i podseća da su obe zemlje naši najvažniji spoljno-trgovinski partneri.
Jednim delom i zbog toga usporava i srpska industrijska proizvodnja. Prema podacima zvanične statistike, vrti se oko nule. U novembru prošle godine u odnosi na isti mesec 2021. godine, imala je rast od svega 0,4 odsto. I to samo zbog proizvodnje struje koja je porasla oko 8 odsto. Prethodnog meseca srpska industrija bila je u padu. Pala je proizvodnja metala, hemikalija, gume, plastike, podseća Katarina Stančić.
Ako je u globalnoj ekonomiji sve tako povezano, hoće li Srbija, nakon što je uvezla inflaciju, sada da uveze i recesiju? Prema svim prognozama, uključujući i Ministarsto finansija i NBS i MMF i MAT i Kvartalni monitor, to se neće dogoditi. U zavisnosti od toga ko prognozira očekuje se rast od 2 do 3 odsto. Ali i za globalnu privredu MMF prognozira u proseku rast od 2,7 odsto.
„Svetska ekonomija spava hodajući, ali probudite se, ipak smo u Davosu“, rekla je 17. januara Krsitalina Georgieva na ovom ekonomskom forumu.
Njujork tajms piše da Evropa i Amerika stoje na vrhu ledenog inflatornog brega. Iza tog brega cene padaju.
Hoće li, onda i srpska ekonomija preko tog ledenog brega?
Ako je globalna privreda u zimskom snu, hoće li uspeti da ostane budna?
Ili je, kad svi spavaju, teže držati oči otvorenim?
Naslovna fotografija: AP Photo/Markus Schreiber
Izvor oko.rts.rs, 19. januar 2023.
BONUS VIDEO:
