Mimo očekivanja, predsednik Redžep Tajip Erdogan je najavio održavanje izbora za 14. maj, 35 dana pre roka. To je iznenadilo mnoge, čak i njegove sledbenike, jer je sve do sada uporno odbijao da razgovara o zahtevu opozicije da se ranije izađe na birališta.
I ovaj potez potvrđuje da se Erdogan našao na velikom ispitu i da se bori za svaki glas. Građani će izaći na birališta istog datuma kada su 1950. održani prvi višestranački izbori, na kojima je pobedio radikalni islamista Adnan Menderes. Deset godina kasnije, posle vojnog udara, on je završio na vešalima. U međuvremenu, predsednik Erdogan ga je rehabilitovao. Povlačenjem ovakvog poteza turski predsednik očigledno računa da će privući konzervativne glasače koji još pate za „slavnom” prošlošću. On to i ne krije.
„Naši građani će dati svoj odgovor opoziciji isto kao što su to uradili i pre 73 godine. Oni će reći ’dosta’ onima koji su podržali taj puč (protiv Menderesa)”, objašnjava svoj iznenadni potez Erdogan, kome se, prema mnogim anketama, „drma fotelja”.
Predsednik se već kandidovao za šefa države kao predstavnik vladajuće koalicije (Partije pravde i razvoja i Partije nacionalističkog pokreta), dok opozicija još vaga ko će biti njen izbor. Ali uspeh je i to što su se lideri šest opozicionih stranaka više puta našli za istim stolom, što je ranije bilo nezamislivo. Oni su se dogovorili da, ukoliko osvoje vlast, promene Ustav i ponovo vrate parlamentarni sistem vladavine, koji je Erdogan ukinuo kako bi u svojim rukama imao sve dizgine vlasti. Posle uvođenja predsedničkog sistema on je ukinuo mesto premijera, po svom nahođenju postavlja ministre, raspisuje izbore.
„Takav sistem vladavine bi od svakog političara napravio diktatora”, uporno upozoravaju u opoziciji, čije okupljanje je uspeh pošto je reč o šest uglavnom manjih stranaka, koje imaju različite programe: od socijaldemokrata, preko konzervativaca, sve do radikalnih islamista. Ukoliko „šestorka za istim stolom”, kako je nazivaju lokalni novinari, zajedno dočeka izbore, biće to veliki uspeh. Po strani je ostala samo treća po snazi stranka u parlamentu – Narodna demokratska partija, koju mnogi optužuju da podržava „kurdske teroriste”.
Kao mogući kandidat opozicije najčešće se pominje popularni gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, koji je 2019. godine na lokalnim izborima naneo poraz kandidatu Erdoganove Partije pravde i razvoja (AKP). „To samo Bog zna”, izjavio je on nedavno kad su ga novinari upitali da li će biti novi predsednik. Kao kandidati se pominju i bivši premijer Ahmet Davutoglu, kao i nekadašnji ministar finansija Ali Babadžan, koji su u međuvremenu okrenuli leđa Erdoganu i osnovali svoje stranke koje će mu odvući jedan broj glasova. Kako otkrivaju lokalni mediji, te ambicije ne krije ni Kemal Kiličdaroglu, predsednik vodeće opozicione Republikanske narodne partije (čiji je član i gradonačelnik Istanbula), iako je ranije nekoliko puta pretrpeo poraz od Erdogana. Tome se, međutim, protive pojedini lideri opozicionih stranaka, što bi moglo da dovede do raskola „šestorke”.
Erdoganu ovog puta najviše može da pomogne opozicija – ukoliko ne stane iza zajedničkog predsedničkog kandidata, ocenjuje kredibilni Džumhurijet. Ankete potvrđuju da građani nisu zadovoljni Erdoganovom vladavinom, pošto se Turska u poslednje vreme suočava s najtežom ekonomskom krizom u ovom veku: godišnja stopa inflacije je između 70 i 80 odsto, kurs lire je u strmoglavom padu, a nezaposlenost u porastu. Najnovije ankete pokazuju da većina građana neće glasati za Erdogana. Ali, sudeći po dosadašnjem iskustvu, istraživanja javnog mnjenja u Turskoj uvek treba primiti s izvesnom rezervom jer su ponekad nameštena da zbune glasače.
Jedno je izvesno: vladajući AKP će se suočiti s najvećim izazovom otkako je osnovan pre dve decenije. Toga je svestan i iskusni Erdogan. On je već podigao minimalne plate na 8.500 lira (oko 450 dolara). Od toga će imati koristi 30 odsto zaposlenih koji sada jedva sastavljaju kraj s krajem. Redovne zarade i penzije povećane su za 25 procenata, spuštena je starosna granica za odlazak u penziju. Kako bi ublažila ekonomsku krizu, vlada sada pokušava da se dogovori s Damaskom kako bi se konačno oslobodila tri miliona izbeglica iz Sirije koje su dosad koštale Ankaru desetine milijardi dolara.
Erdogan (68) je svestan da se našao na velikom ispitu, ali ne podiže ruke. „Ne zaboravite ja sam igrač na duge staze”, poručuje on svojim rivalima, koji bi da mu što pre vide leđa.
Autor Vojislav Lalić
Naslovna fotografija: Bulent Kilic/AFP via Getty Images
Izvor Politika, 22. januar 2023.
BONUS VIDEO:
