Nedavno je famozni IFIMES, međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane, poznat i kao „Supermarket Zijada Bećirovića“, objavio ambicioznu analitičku studiju „2023 BiH: Putinovci će uspostaviti institucionalnu kontrolu nad Bosnom i Hercegovinom“.
Da podsetimo, direktor i spiritus movens IFIMESA – dr Zijad Bećirović – skromno se samodefiniše kao univerzitetski diplomirani ekonomist, magistar komunikologije, doktor ekonomskih nauka, ambasador znanja i stručnjak za islam, židovstvo i interkulturnu komunikaciju.
Počasni predsednik je bivši predsednik Hrvatske Sjepan Mesić, uz čije ime se ne navode druge znanstvene kvalifikacije, dok su glavni ekspertski autoriteti nekoliki umirovljeni politički i diplomatski službenici zapadnih zemalja.
IFIMES sa posebnom pažnjom prati društvena i politička zbivanja na prostoru bivše Jugoslavije i o njima povremeno objavljuje politikološke analize. Institut je u celini matičnim opredeljenjem proamerički, odnosno proatlantski i probriselski orijentisan, a ako konjunktura (i naručioci) traže, ponekad saopšti i nešto drugačije, prividno objektivnije i uravnoteženije poglede na tematiku kojom se bavi.
Važno je da se dobro plati.
Nezaslužena pažnja
S obzirom na to da mu je sedište u Ljubljani, što bi trebalo da upućuje na zaključak da kretanja i događaje na Balkanu, a osobito na bivšem jugoslovenskom prostoru, prati iz prve ruke i oboružan regionalnim iskustvom, IFIMES je, kao doskora jedini institut ove vrste u susedstvu posvađanih država naslednica jugoslovenske federacije, uglavnom nezasluženo zadobio status izvesne referentnosti, pa se na njegove analize oslanjaju ili ih bar prenose mnogi vanregionalni faktori.
Ova najnovija „analiza“ političke situacije u BiH posle formiranja koalicione vlasti i vlade u Sarajevu novi je dokaz da je za one koji zaista žele da razumeju šta se zbiva na političkom prostoru bivše Jugoslavije, a konkretno u BiH, ukazivanje poverenja IFIMES-u saznajno štetno.
Morali bi se, međutim, zabrinuti i IFIMES-ovi vanregionalni i ovdašnji komitenti i finansijeri, čije ideološke i političke stavove ljubljanski institut nastoji politikološki racionalizovati i snabdeti ih prividom činjenične utemeljenosti, objektivnosti i dostojanstva, jer su se teorijske pretpostavke, idejna razina i metodološka izvedba proizvoda ove paranaučne radionice najnovijom „analizom“ srozali do stepena groteskne karikaturalnosti i najgrublje propagande.
Osnovna ocena postizborne političke situacije i prognoza njenog daljeg kretnja u BiH iz pera IFIMES-ovih „ambasadora znanja“ jeste da je, zahvaljujući izbornim neregularnistima i krađi, iz učešća u vršenju vlasti eliminisana „prozapadna i umerena“ stranka Fahrudina Radončića, u RS na vlasti ostao Milorad Dodik, uveden „Čovićev izborni zakon“, posebnim zakulisnim inženjeringom „instalirana“ tzv. „Osmorka“ (od koje je ostala „Trojka“), marginalizovana pobednička SDA i, kao rezultat, formirana „putinovska“ vlast na nivou dejtonske BiH.
Ovakvom ishodu, poražavajućem za „probosanske“ snage, a i interese SAD i EU, doprinelo je, navodno, nesnalaženje i nebriga inostranih zapadnih pokrovitelja, perfidnost Kristijana Šmita, a kao urotnici pominju se i Janez Janša, Viktor Orban, pa čak i Andrej Plenković, u ulozi zaštitnika Milorada Dodika!
Zaključak izveden iz ovakve znanstvene analize jeste da će, kao što je Irak posle zapadne intervencije pogrešnom politikom predat u ruke Iranu, BiH biti, ili već jeste, na tanjiru poslužena Putinu. Putinovci intitucionalno kontrolišu BiH! – poziv je na uzbunu emitovan ovom analizom anonimnog autorstva, ispod koje stoji samo „Ljubljana, Brisel, Vašington, 26. januar 2023“.
Ko zna, možda je Bakir Izetbegović ili neko iz njegovog jata u ekspertskom ili saradničkom timu IFIMES-a.
„Pećinska srbofobija”
Bilo bi zaista gubljenje vremena kritički se baviti ovim pseudopolitikološkim pamfletom, čiji sastavljači nisu uložili ni najmanji napor da njihov uradak deluje suvislo ili, jednostavno, u sadašnjoj izoštrenoj crno-beloj vrednosnoj projekciji sveukupne dinamike političkog života na globalnom, regionalnom i lokalnom planu, nisu našli za shodno da bar minimalno uvaže obaveštenost i inteligenciju svojih čitalaca.
U jednom nedavnom intervjuu, ukrajinski opozicioni političar Viktor Medvedčuk atmosferu u kojoj se u zvaničnom Kijevu i na „kolektivnom Zapadu“ politički korektno govori i piše o ratu u njegovoj domovini odredio kao „antirusku histeriju i pećinsku rusofobiju“. IFIMES-ova kvazinaučna „analiza“ postizborne situacije u BiH počiva na ideološkim premisama takve nakaradne „politikologije“.
U BiH se lokalno i zakonomerno ta „politikologija“, ali i politički javni diskurs, primenjeno operacionalizuju kao „antisrpska histerija i pećinska srbofobija“, na čemu se posebno zdušno angažuju neki neformalni, ali delatni sadejstvenici ljubljanskog instituta.
Svojom metodologijom se u tom spontanom sadejstvu naročito ističe direktor Memorijalnog centra „Potočari“ Emir Suljagić. Njegov nalog na tviteru povodom sramnog napada na roditelje dece iz srpskog futbalskog tima na Ilidži rečito svedoči o pripadnosti istoj školi teorijskog mišljenja:
„I ne znam zašto je tako potresno, šokantno, haman bogohulno, reći da me lijepo zabole ja l’ neko iz Srbije lakše povrijeđen na Ilidži? Nigdje mi se ta vijest u putu ne sreće sa životnim interesovanjima. To je policijski posao, ljudi za to primaju platu“.
Nije ovo prvi put da otmeni Suljagić na ovako delikatan način obaveštava javnost o svojim zdravstvenim tegobama.
Kad su svojevremeno (2021) pojedini srpski zvaničnici negativno reagovali na potvrđivanje rezolucije o Srebrenici u Skupštini Crne Gore, direktor Memorijalnog centra napisao je, pored ostalog, „Uvjerenje srpskih elita da je 25 godina kasnije bilo šta u vezi sa Srebrenicom podložno debati i da, štaviše, Srbija ima neko mjesto u toj debati, dokaz je dubinske fašizacije ne samo političkog, medijskog i akademskog establišmenta. Ukratko: zabole nas šta vi prihvatate ili ne “.
Ako je suditi po tadašnjem korišćenju prvog lica množine, reklo bi se da je reč o nekom raširenijem oboljenju kolektiva kome senzibilni Emir pripada. Teška duševna bol, nema šta!
Deklaracija o tri prsta
Idejni saplemenici IFIMES-ovih eksperata oglasiše se ponovo pre nekoliko dana u Sarajevu povodom toga što je ministar bezbednosti u novoformiranoj vladi (Savetu ministara) BiH Nenad Nešić ispred zgrade Parlamenta BiH demonstrativno podigao ruku sa ispružena tri prsta.
Prema izveštaju medija, Skupština Kantona Sarajevo jednoglasno je, posle ogorčene debate, usvojila deklaraciju kojom se najoštrije osuđuje dizanje tri prsta ispred zajedničkih institucija, a koju je predložio Klub SDA, čiji je lider Bakir Izetbegović, inače, dizao četiri prsta, kako se od pre izvesnog vremena pozdravljaju pripadnici egipatske islamističke organizacije „Muslimanska braća“.
U deklaraciji se „najoštrije osuđuje provokativno podizanje tri prsta od novoizabranog ministra sigurnosti u Savetu ministara Nenada Nešića ispred sedišta institucija BiH, što je ponovio i u programu uživo na javnom servisu“.
Deklaracija o podizanju tri prsta!?
Kao da je reč o nacističkom pozdravu podignutom rukom ili ustaškom „Za dom spremni“!
U koordinatama bošnjačke aktualizacije izopačenog stanja duha sažetog u Medvedčukovoj oporoj definiciji, sve postaje moguće. Možda će, kako je upozorio predsednik RS Milorad Dodik, u nekom trenutku provokacijom biti proglašena i tri poljupca pri susretu ili rastanku, pa i samo krštenje sa tri prsta.
Popularna novokomponovana pesma „Neću jedan, neću dva, tri poljupca hoću ja“ mogla bi se naći na listi napeva proskribovanih od strane šeherske inkvizicije…
A šta sve ovih januarskih dana nije izgovoreno o Svetom Savi i o svetosavlju!
Nema iznenađenja
Ništa više ne bi trebalo da nas iznenadi. U tome, a ne u apsurdnosti jedne ovakve deklaracije, i leži opasnost produbljivanja međuverskog i međunacionalnog nepoverenja i mržnje u mešovitim sredinama kakva je bosanskohercegovačka, koja još uvek nosi duboke traume iz tragičnog građanskog i međunacionalnog rata.
Neodgovorno je, najblaže rečeno, ovakvo instrumentalizovanje pokretačke snage simbola, za koju smo se toliko puta osvedočili da može doneti teške posledice, a sve to suštinski i prevashodno usled nezadovoljstva uspehom, bar privremenim, u formiranju vlasti na nivou zajedničkih organa BiH bez do sada nezaobilazne SDA i upiranja svim sredstvima da se ta vlast poljulja i sruši.
Neosetljivost i bezočnost pred opasnošću koju nosi poigravanje simbolima, a samim tim i ljudima koji se sa njima identifikuju, zarad kratkoročnih politikantskih probitaka, ni u čemu se ne razlikuje od iskrivljavanja slike društvene i političke realnosti u IFIMES-ovoj „politikologiji“. Kao što eksperte ovog ljubljanskog instituta „baš zabole“ za naučnički zavet objektivnosti i istine, tako i sejače međunacionalne i međuverske mržnje Suljagićevog kova i donosioce kantonalne deklaracije o tri prsta „baš zabole“ što bi njihovi nerazumni ispadi mogli popločavati put u pakao, i to u zemlji koja je njime ne tako davno prolazila.
Zato su oni objektivno saradnici na istom opakom poslu…i zadatku.
To se mora bez okolišenja javno reći, iako one na koje se odnosi jamačno neće zaboleti.
Izvor Sveosrpskoj.com
Naslovna fotografija: wikipedia
BONUS VIDEO:
